Упознај Јехову кроз његову Реч

’Живот вечни је у томе да тебе познају, тебе, јединога истинитога Бога, и онога кога си ти послао, Исуса Христа‘ (ЈОВАН 17:3).

1, 2. (а) Које је значење речи „знати“ и „сазнање“ како су употребљене у Писмима? (б) Који примери разјашњавају то значење?

 УПОЗНАТИ некога само као познаника или имати сазнање о нечему на површан начин не испуњава значење речи „знати“ и „сазнање“ како су употребљене у Писмима. То у Библији укључује „чин сазнавања кроз искуство“, сазнање које изражава „однос поуздања између особа“ (The New International Dictionary of New Testament Theology). То укључује упознати Јехову кроз узимање у обзир неких његових специфичних поступака, као што су многи случајеви у књизи Езекјела где је Бог извршио пресуде против преступника, објављујући: ’И мораћете знати да сам ја Јехова‘ (Језекиел 38:23, NW).

² Разноликост начина на које се може употребити „знати“ и „сазнање“ може се разјаснити са неколико примера. Многима који су тврдили да наступају у његово име, Исус је рекао: „Никада вас  нисам знао“; он је мислио да никада није имао ништа с њима (Матеј 7:23). Друга Коринћанима 5:21 каже да Христ ’не знадијаше греха‘. То не значи да он није био свестан греха већ да, уместо тога, није лично био укључен у њега. Слично томе, кад је Исус рекао: ’Живот вечни је у томе да тебе познају, тебе, јединога истинитога Бога, и онога кога си ти послао, Исуса Христа‘, било је укључено више него да се само нешто зна о Богу и Христу. (Упореди Матеј 7:21.)

3. Шта доказује да Јехова испољава један идентификујући знак правог Бога?

³ Многе Јеховине особине могу се упознати кроз његову Реч, Библију. Једна од њих је његова способност да тачно прориче. То је знак правог Бога: „Нека дођу и нека нам објаве шта ће бити. Која су пророштва што пре учинисте? Кажите нам, да о њима размислимо, и познамо испуњење њихово, ил’ нам казујте будућност. Кажите нам шта ће после бити да познамо јесте ли богови“ (Исаија 41:22, 23). У својој Речи, Јехова говори прве ствари с обзиром на стварање Земље и живота на њој. Он је далеко унапред говорио о стварима што је требало да се догоде касније и што су се обистиниле. А чак и данас он ’каже шта ће после бити‘, посебно ствари које треба да се догоде у овим ’последњим данима‘ (2. Тимотеју 3:1-5, 13; Постање 1:1-30; Исаија 53:1-12; Данијел 8:3-12, 20-25; Матеј 24:3-21; Откривење 6:1-8; 11:18).

4. Како је Јехова користио своју особину моћи, и како ће је још користити?

⁴ Још једна Јеховина особина је моћ. Она је очигледна на небесима где звезде које функционишу као велике фузионе пећи ослобађају светло и топлоту. Кад бунтовни анђели или људи изазивају Јеховину сувереност, он користи своју моћ као „велики ратник“, бранећи своје добро име и праведна начела. У таквим приликама он не оклева да разорно ослободи моћ, као што је било у потопу Нојевог времена, у уништењу Содоме и Гоморе и у избављењу Израела кроз Црвено море (Излазак 15:3-7; Постање 7:11, 12, 24; 19:24, 25). Ускоро ће Бог употребити своју моћ да ’сатре сотону под ноге ваше‘ (Римљанима 16:20).

5. Заједно са својом моћи, коју особину Јехова такође поседује?

⁵ Ипак, и поред све те неограничене моћи, ту је понизност. Псалам 18:36, 37 [18:35, 36, ДК] каже: „Великим [ме] милост [„понизност“, NW] твоја чини. Ти шириш пут под корацима мојим.“ Божја понизност му омогућује да „поглед свој спушта на небо и на земљу. Он из праха убогог подиже, ништега из блата узвисује“ (Псалам 113:6, 7).

6. Која Јеховина особина спасава живот?

⁶ Јеховино милосрђе у поступању с људима спасава животе. Какво је само милосрђе показано према Манасији кад му је било опроштено, иако је починио ужасне свирепости! Јехова каже: „Када речем бездушнику: Погинућеш! —, ако се он обрати од греха свога и постане исправан и праведан, Сви греси његови биће заборављени; постао је исправан и праведан; живеће“ (Езекјел 33:14, 16; 2. Летописа 33:1-6, 10-13). Исус је рефлектовао Јехову кад је подстицао на опраштање 77 пута, чак 7 пута у једном дану! (Псалам 103:8-14; Матеј 18:21, 22; Лука 17:4).

Бог који има осећања

7. Како се Јехова разликује од грчких богова, и која нам је драгоцена предност отворена?

⁷ Грчки филозофи, као што су епикурејци, веровали су у богове али су на њих гледали као да су превише удаљене од Земље да би имали било каквог интереса за човека или да би на њих утицала његова осећања. Како је само различит однос између Јехове и његових верних Сведока! „Јер је мио Господу народ његов“ (Псалам 149:4). Зли људи пре потопа навели су га да осећа  тугу и да му буде „жао у срцу“. Израел је својом неверношћу нанео Јехови бол и жалост. Хришћани својом непослушношћу могу жалостити Јеховин дух; међутим, својом верношћу они му могу донети радост. Како је само задивљујуће помислити да мали човек на Земљи може навести Створитеља свемира да осећа жалост или радост! С обзиром на све што он чини за нас, како је само дивно што имамо драгоцену предност да му пружамо задовољство! (Постање 6:6; Псалам 78:40, 41; Пословице 27:11; Исаија 63:10; Ефесцима 4:30).

8. Како је Аврахам користио своју слободу говора с Јеховом?

⁸ Божја реч показује да нам Јеховина љубав дозвољава велику „слободу говора“ (1. Јованова 4:17, NW). Запази Аврахамов случај кад је Јехова дошао да уништи Содому. Аврахам је рекао Јехови: „Хоћеш ли ти учинити да погине и праведник с неправедним? Може бити да има педесет праведника у граду. Хоћеш ли учинити да и они погину и нећеш ли опростити месту за оних педесет праведника што су у њему?... Немој тако, немој! Неће ли судија целе земље право судити?“ Какве речи упућене Богу! Ипак, Јехова се сложио да спасе Содому да је у њој било 50 праведника. Аврахам је наставио и смањио тај број са 50 на 20. Схватио је да је можда превише захтевао. Рекао је: „Да се не наљути Господ због онога што ћу још смо једанпут говорити. Може бити да  ће се наћи десет праведних.“ Јехова поново допушта: „Нећу га уништити ради тих десет праведника“ (Постање 18:23-33).

9. Зашто је Јехова дозволио Аврахаму да говори на тај начин, и шта ми можемо научити из тога?

⁹ Зашто је Јехова Аврахаму дозволио такву слободу говора, да говори на тај начин? Пре свега, Јехова је био свестан Аврахамових тескобних осећања. Он је знао да је Аврахамов нећак Лот живео у Содоми, а Аврахам је био забринут за његову сигурност. Исто тако, Аврахам је био Божји пријатељ (Јаков 2:23). Кад нам неко говори грубо, да ли покушавамо разабрати осећања иза његових речи и узети у обзир олакшавајуће околности, посебно ако је он пријатељ који се налази под неким емоционалним притиском? Зар није утешно видети да ће Јехова бити пун разумевања за нашу употребу слободе говора, као што је био с Аврахамом?

10. Како нам слобода говора помаже у молитви?

¹⁰ Посебно онда кад га тражимо као Онога који ’слуша молитве‘ ми чезнемо за том слободом говора да му излијемо своју душу, кад смо у тешкој тескоби и емоционално узрујани (Псалам 51:19 [51:17, ДК]; 65:3, 4 [65:2, 3, ДК]). Чак и у тренуцима кад нас речи можда издају, „Дух посредује за нас уздисањем неисказивим“, а Јехова слуша. Он може знати наше мисли: „Ти знаш моје мисли из далека. Још не дође реч на језик мој, а ти је, Господе, већ сву знаш.“ Па ипак, ми треба да наставимо молити, тражити и куцати (Римљанима 8:26; Псалам 139:2, 4; Матеј 7:7, 8).

11. Како се показује да Јехова заиста брине за нас?

¹¹ Јехова се брине. Он води рачуна о животу који је створио. ’Свачије су очи к теби управљене, и свакоме на време храну дајеш. Отвараш руку своју, и обилно ситиш све што живот има‘ (Псалам 145:15, 16). Позвани смо да видимо како он храни птице у грмљу. Види љиљане у пољу, како их дивно облачи. Исус је додао да ће Бог учинити толико и још више за нас него што чини за њих. Зашто онда треба да будемо забринути? (Деутероном 32:10; Матеј 6:26-32; 10:29-31). Прва Петрова 5:7 позива те да ’све своје бриге метнеш на њега, јер се он брине за тебе‘.

„Слика обличја његова“

12, 13. Осим што Јехову можемо видети кроз његово стварање и његова дела записана у Библији, како га још можемо видети и чути?

¹² Јехову Бога можемо видети кроз његово стварање; можемо га видети читајући о његовим делима у Библији; такође га можемо видети помоћу речи и дела која су записана с обзиром на Исуса Христа. То каже сам Исус, у Јовану 12:45: „Ко види мене, види онога који ме посла.“ И поново, у Јовану 14:9: „Ко виде мене, виде Оца.“ Колошанима 1:15 наводи: ’[Исус] је обличје Бога невидљивога.‘ Јеврејима 1:3 објављује: „[Исус је] одсјај славе [Божје] и слика обличја његова.“

¹³ Јехова је послао свог Сина не само да обезбеди откупнину већ и да пружи пример који треба копирати, како у речи тако и у делу. Исус је говорио Божје речи. Он је рекао у Јовану 12:50: „Оно што говорим, онако говорим као што ми Отац рече.“ Он није радио своје, већ је радио оно што му је Бог рекао да ради. Он је у Јовану 5:30 рекао: „Ја не могу ништа чинити сам од себе“ (Јован 6:38).

14. (а) Који су призори навели Исуса да буде подстакнут сажаљењем? (б) Зашто је Исусов начин говора навео људе да се сакупљају да га чују?

¹⁴ Исус је видео људе који су били губави, сакати, глуви, слепи и демонизирани и оне који су оплакивали своје мртве. Подстакнут сажаљењем он је  лечио болесне и подизао мртве. Видео је мноштва огољена и изубијана у духовном погледу и почео их је поучавати многим стварима. Поучавао је не само исправним речима већ и привлачним речима из свог срца које су ишле директно у срца других, које су их привукле к њему, које су их рано довеле у храм да га чују, које су их подстакле да устрају следећи га, да га слушају са уживањем. Сакупљали су се да га чују, објављујући да ’никад човек није тако говорио као тај човек‘. Били су запањени његовим начином поучавања (Јован 7:46; Матеј 7:28, 29; Марко 11:18; 12:37; Лука 4:22; 19:48; 21:38). А кад су његови непријатељи тражили да га питањима ухвате у замку, он је потпуно окренуо ситуацију, ућуткујући их (Матеј 22:41-46; Марко 12:34; Лука 20:40).

15. Која је била централна тема Исусовог проповедања, и до које је мере укључио друге у ширење тог проповедања?

¹⁵ Он је објављивао да се ’приближило краљевство небеско‘ и подстицао је слушаоце да наставе да се ’старају најпре за краљевство‘. Послао је друге да проповедају да је ’близу краљевство небеско‘, да ’науче све народе‘, да буду Христови сведоци „све до краја земље“. Данас скоро четири и по милиона Сведока Јехове хода његовим стопама, радећи те ствари (Матеј 4:17; 6:33; 10:7; 28:19; Дела апостола 1:8).

16. Како је Јеховина особина љубави стављена на тежак испит, али шта је тиме постигнуто за човечанство?

¹⁶ „Бог [је] љубав“, речено нам је у 1. Јовановој 4:8. Та његова изванредна особина стављена је на најболнији замисливи испит кад је послао свог јединорођеног Сина на Земљу да умре. Агонија коју је подносио тај љубљени Син и преклињања која је изговарао свом небеском Оцу проузроковали су Јехови много бола и жалости, иако је Исус доказао да је лажан Сатанин изазов да Јехова на Земљи не може имати људе који би се чврсто држали своје беспрекорности према Њему под тешким испитом. Такође треба да ценимо величину Исусове жртве, јер га је Бог послао овде да умре за нас (Јован 3:16). То није била лака, брза смрт. Да бисмо увидели коју је то цену имало и за Бога и Исуса и да бисмо тиме схватили величину њихове жртве за нас, истражимо библијски извештај о тим догађајима.

17-19. Како је Исус описао тешку кушњу која га је чекала?

¹⁷ Исус је својим апостолима бар четири пута описао шта треба да се догоди. Само неколико дана пре него што се то десило, он је рекао: „Ево се пењемо у Јерусалим, и Син човечји предаће се првосвештеницима и књижницима, и они ће га осудити на смрт, и предаће га паганцима, који ће му се наругати, попљуваће га, биће га бичевима и убиће га“ (Марко 10:33, 34).

¹⁸ Исус је осећао притисак онога што је било пред њим, разумевши ужасе римског бичевања. Кожни каиши бича који се користио за шибање имали су металне врхове и уметнуте кости од овце; тако док се шибање настављало, леђа и ноге су постајали траке крварећег меса. Месецима раније, Исус је  указао на емоционални стрес који му је стварала тешка кушња која га је чекала, говорећи, као што читамо у Луки 12:50: „Постоји крштење којим ја треба да се крстим, и како с муком чекам да се оно сврши!“

¹⁹ Притисак је растао како се то време приближавало. Он је о томе говорио свом небеском Оцу: „Сад је душа моја жалосна, и шта да кажем?... Оче! сачувај ме од овога часа!... али за то дођох на овај час“ (Јован 12:27). Како је на Јехову морало да делује ово преклињање његовог јединорођеног Сина! У Гетсеманском врту, само неколико сати пре своје смрти, Исус је постао крајње забринут и рекао је Петру, Јакову и Јовану: „Жалосна је душа моја до смрти.“ Неколико минута након тога он је Јехови изговорио своју завршну молитву на ту тему: „Оче! кад би хтео да пронесеш ову чашу мимо мене! Али не моја воља, него твоја да буде! И будући на смртној муци вруће се мољаше. А зној његов беше као грашке крви које капљаху на земљу“ (Матеј 26:38; Лука 22:42, 44). То је можда оно што је медицински познато као хематидроза. То је ретко али се може догодити у јако емоционалним стањима.

20. Шта је помогло Исусу да прође кроз своју тешку кушњу?

²⁰ С обзиром на то време у Гетсеманском врту, Јеврејима 5:7 каже: „Он је тај који је у дане пу̏ти своје вапајем силним и сузама приносио молбе и молитве к ономе који га је могао избавити од смрти, и будући услишен ради своје побожности.“ Пошто га ’онај који га је могао избавити од смрти‘ није спасао од тога, на који је начин његова молитва повољно услишена? Лука 22:43 одговара: „И јави му се анђео с неба и крепи га.“ Молитва је услишена тако што је анђео кога је Бог послао ојачао Исуса да издржи под том тешком кушњом.

21. (а) Шта показује да је Исус тријумфално прошао кроз тешку кушњу? (б) Кад се наше кушње појачају, како ћемо желети да смо у стању да говоримо?

²¹ То је било очигледно из исхода. Кад се његова унутрашња борба завршила, Исус је устао, вратио се до Петра, Јакова и Јована и рекао: „Устаните, идимо!“ (Марко 14:42). Он је у ствари говорио: ’Идем да будем издан помоћу пољупца, да будем ухапшен од стране светине, да ми се нелегално суди, да будем неправедно осуђен. Идем да ме исмејавају, пљују, бичују и прикују на мученички стуб.‘ Тамо је висио шест сати, у тешком боловима, издржавши до краја. Док је умирао, тријумфално је узвикнуо: ’Сврши се!‘ (Јован 19:30). Остао је постојан и доказао је своју беспрекорност у подупирању Јеховине суверености. Извршио је све за што га је Јехова послао на Земљу да уради. Кад умиремо или кад провали Хармагедон, да ли ћемо бити у стању да кажемо с обзиром на наше опуномоћење од Јехове: „Сврши се“?

22. Шта показује обим ширења сазнања о Јехови?

²² У сваком случају, можемо бити сигурни да ће у Јеховино право време које брзо долази сва „земља бити пуна познања [Јехове] као што је морско корито пуно воде која га покрива“ (Исаија 11:9).

Да ли се сећаш?

◻ Шта значи знати и имати сазнање?

◻ Како нам је Јеховино милосрђе и опраштање показано у његовој Речи?

◻ Како је Аврахам употребио слободу говора с Јеховом?

◻ Зашто можемо гледати Исуса и у њему видети Јеховине особине?

[Питања за разматрање]