Пређи на садржај

Пређи на садржај

Мудро поступати с обзиром на свет

Мудро поступати с обзиром на свет

Мудро поступати с обзиром на свет

„Мудро поступајте с онима који су напољу“ (КОЛОШАНИМА 4:5).

1. С чиме су се рани хришћани суочавали, и који је савет апостол Павле дао скупштини у Колосима?

 РАНИ хришћани који су живели у градовима Римског царства непрестано су се суочавали с идолопоклонством, неморалним тражењем задовољства и паганским обредима и обичајима. Они који су живели у Колосима, граду у западно-централној Малој Азији, без сумње су били суочени с обожавањем богиње-мајке и спиритизмом домаћих Фригијаца, паганском филозофијом грчких насељеника и јудаизмом јеврејске колоније. Апостол Павле је саветовао хришћанску скупштину да ’мудро поступају‘ према таквима који су „напољу“ (Колошанима 4:5).

2. Зашто Јеховини сведоци данас треба да мудро поступају према онима који су напољу?

2 Данас Јеховини сведоци наилазе на сличне неисправне поступке, и на још више тога. Према томе, и они треба да исказују мудрост у свом односу с онима који су изван праве хришћанске скупштине. Многи из религиозних и политичких кругова као и медији противе им се. Неки од тих противника, било директним нападом или, много чешће, штетним алузијама, покушавају да окаљају углед Јеховиних сведока и да изазову предрасуде против њих. Баш као што се на ране хришћане неправедно гледало као на фанатичну и чак опасну „секту“, Јеховини сведоци данас често су жртва предрасуда и погрешног схватања (Дела апостола 24:14; 1. Петрова 4:4).

Савладати предрасуде

3, 4. (а) Зашто свет никада неће волети праве хришћане, али шта треба да настојимо да радимо? (б) Шта је једна ауторка написала о Јеховиним сведоцима затвореним у једном нацистичком концентрационом логору?

3 Прави хришћани не очекују да их воли свет који је, према апостолу Јовану, „под влашћу лукавога“ (1. Јованова 5:19). Међутим, Библија охрабрује хришћане да настоје да придобију појединце за Јехову и његово чисто обожавање. То чинимо директним сведочењем и такође својим добрим понашањем. Апостол Петар је писао: „Владајте се добро међу паганцима, да би и у ономе због чега вас опадају као злочинце, приметили ваша добра дела и хвалили Бога у дан похођења“ (1. Петрова 2:12).

4 У својој књизи Forgive—But Do Not Forget (Опрости — али не заборави), ауторка Силвија Салвесен (Sylvia Salvesen) рекла је о женама Сведокињама које су заједно с њом биле затворене у нацистичком концентрационом логору: „Њих две, Кати и Маргарет, и многе друге, много су ми помогле, не само својом вером већ и у практичним стварима. Прве су нам набавиле чисте крпе које смо имали за наше ране... Једном речју, нашли смо се међу људима који су нам желели добро, и који су својим поступцима показали своја пријатељска осећања.“ Какво дивно сведочанство од ’оних који су напољу‘!

5, 6. (а) Које дело Христ обавља у садашње време, и шта не смемо да заборавимо? (б) Какав треба да буде наш став према људима света, и зашто?

5 Можемо учинити много тога да разбијемо предрасуде мудрим начином на који се понашамо према онима који су напољу. Истина, живимо у времену кад наш владајући Краљ, Христ Исус, раздваја људе из нација, „као што пастир разлучује овце од јараца“ (Матеј 25:32). Али, никад немој да заборавиш да је Христ Судија; он је тај који одлучује ко су „овце“ а ко ’јарци‘ (Јован 5:22).

6 То треба да утиче на наш став према онима који нису део Јеховине организације. Можда о њима размишљамо као о светским људима, али они су део света човечанства кога ’Бог толико љуби... да је и Сина свога јединорођенога дао, да ни један који у њега верује не пропадне, него да има живот вечни‘ (Јован 3:16). Далеко је боље на људе гледати као на потенцијалне овце него дрско закључити да су они јарци. Неки који су се некад жестоко противили истини данас су предани Сведоци. А многи од њих су најпре били придобијени доброхотним делима, пре него што су реаговали на било које директно сведочење. На пример, види фотографију на 18. страни.

Ревни, а не агресивни

7. Какву је критику изразио папа, али које питање можемо поставити?

7 Папа Јован Павле II критиковао је секте уопште, а посебно Јеховине сведоке, кад је изјавио: „Скоро агресивна ревност с којом неки траже нове присталице, идући од куће до куће, или заустављајући пролазнике на угловима улица, секташка је имитација апостолске и мисионарске горљивости.“ Може се поставити питање: Ако је наша ревност „имитација апостолске и мисионарске горљивости“, где се може пронаћи права еванђелизацијска ревност? Сигурно не међу католицима ни, што се тога тиче, међу протестантима или члановима православних цркви.

8. Како треба да обављамо своје сведочење од куће до куће, надајући се каквом резултату?

8 Међутим, да бисмо побили било коју оптужбу о агресивности у нашем сведочењу, увек треба да будемо благи, пуни поштовања и учтиви кад се обраћамо људима. Ученик Јаков је писао: „Ко је међу вама мудар и паметан нека покаже дела своја добрим живљењем у кротости и мудрости“ (Јаков 3:13). Апостол Павле нас подстиче ’да се не свађамо‘ (Титу 3:2ДК). На пример, уместо да директно осуђујемо веровања особе којој сведочимо, зашто не покажемо искрен интерес за његова или њена мишљења? Затим реци особи добру вест како је садржана у Библији. Предузимајући позитиван приступ и одајући дужно поштовање људима с другим веровањима, помоћи ћемо им да буду расположенији да саслушају и можда ће разабрати вредност библијске поруке. Резултат ће можда бити да ће неки почети да ’хвале Бога‘ (1. Петрова 2:12).

9. Како можемо применити савет који је Павле дао (а) у Колошанима 4:5? (б) у Колошанима 4:6?

9 Апостол Павле је саветовао: „Мудро поступајте с онима који су напољу, пазећи на време“ (Колошанима 4:5). Објашњавајући овај други израз, Џ. Б. Лајтфут (J. B. Lightfoot) је писао: „Немој пропуштати ниједну прилику да кажеш и учиниш оно што може унапредити Божју ствар.“ (Наглашено од нас.) Да, морамо бити спремни с речима и делима у прикладно време. Таква мудрост такође укључује изабирање одговарајућег времена дана за вршење посета. Ако је наша порука одбијена, да ли је то зато што је људи не цене, или је то зато што смо извршили посету у време које је вероватно било неприкладно? Павле је такође писао: „Реч ваша да буде свагда блага, сољу зачињена, и да знате да одговорите свакоме како треба“ (Колошанима 4:6). То захтева промишљеност и праву љубав према ближњем. Увек презентирајмо поруку Краљевства с учтивошћу.

Пуни поштовања и „готови за свако добро дело“

10. (а) Који је савет апостол Павле дао хришћанима који су живели на Криту? (б) Како су Јеховини сведоци примерни у слеђењу Павловог савета?

10 Ми не можемо компромитовати библијска начела. С друге стране, не треба да непотребно расправљамо о питањима која не укључују хришћанску беспрекорност. Апостол Павле је писао: „Опомињи их [хришћане на Криту] да буду покорни поглаварима и властима, да буду послушни и готови за свако добро дело. Никога да не опадају, да буду мирољубиви и уздржљиви, и добри према свим људима“ (Титу 3:1, 2). Изучаватељ Библије Е. Ф. Скот (E. F. Scott) писао је о том одломку: „Није требало да хришћани само слушају власти, већ морају да буду спремни за свако добро дело. То... значи да, кад то захтева околност, хришћани треба да буду међу првима у показивању бриге за јавно добро. Увек ће бити избијања пожара, пошасти, несреће различитих врста, кад ће сви добри грађани желети да помогну својим ближњима.“ Широм света долази до многих случајева избијања катастрофе а Јеховини сведоци су међу првима који пружају хуманитарну помоћ. Они помажу не само својој браћи већ и онима који су напољу.

11, 12. (а) Како хришћани треба да се понашају према властима? (б) Шта подложност властима укључује кад је у питању изградња Дворана Краљевства?

11 Тај исти одломак из Павловог писма Титу такође подвлачи важност усвајања става пуног поштовања према властима. Млади хришћани који због свог става по питању неутралности излазе пред судије посебно треба да буду пажљиви да мудро поступају према онима који су напољу. Они могу много учинити да побољшају или наруше углед Јеховиног народа својом појавом, својим држањем и начином на који говоре таквим властима. Они треба да ’подају коме част, част‘, и треба да се бране с дубоким поштовањем (Римљанима 13:1-7; 1. Петрова 2:17; 3:15).

12 „Власти“ укључују локалне владине службенике. Данас када се гради све више Дворана Краљевства, пословни контакти с локалним властима су неизбежни. Старешине често наилазе на предрасуду. Али, показује се да тамо где представници скупштине успоставе добар однос с властима и сарађују с градском комисијом за планирање, та предрасуда може да се разбије. Често је пружено дивно сведочанство људима који су раније мало знали или нису ништа знали о Јеховиним сведоцима и њиховој поруци.

’Ако је могуће, имајте мир са свим људима‘

13, 14. Који је савет Павле дао хришћанима у Риму, и како га ми можемо применити у својим односима према онима који су напољу?

13 Павле је дао следећи савет хришћанима који су живели у паганском Риму: „Никоме не враћајте зла за зло, и тражите што је добро пред свим људима. Ако је могуће, колико до вас стоји, имајте мир са свим људима. Не освећујте се за себе, љубљени, него пуштајте гневу Божјему да делује, јер је написано: ’Моја је освета, моја је одмазда, говори Господ.‘ Ако је дакле гладан непријатељ твој, нахрани га; ако је жедан, напој га; јер чинећи то угљевље усијано скупљаш на главу његову. Не дај да те зло надвлада, него надвладај зло добрим“ (Римљанима 12:17-21).

14 У нашим односима с онима који су напољу, ми се као прави хришћани неизбежно суочавамо с противницима. У горњем одломку, Павле показује да је пут мудрости да се благим поступцима настоји савладати противљење. Попут ужареног угља, та доброхотна дела могу размекшати непријатеља и придобити противника за блажи став према Јеховином народу, можда чак изазивајући интерес за добру вест. Кад се то догоди, зло је побеђено добрим.

15. Када хришћани треба да буду посебно пажљиви да мудро поступају према онима који су напољу?

15 Мудро поступати према онима који су напољу посебно је важно у домовима где један од брачних партнера још није прихватио истину. Придржавање библијских начела ствара боље мужеве, боље жене, боље очеве, боље мајке, и децу која су послушнија и боље уче у школи. Неверник треба да буде у стању да види користан ефекат који библијска начела имају на верника. Тако неки могу бити ’добивени без речи понашањем‘ преданих чланова породице (1. Петрова 3:1, 2).

’Чинити добро свакоме‘

16, 17. (а) С каквим је жртвама Бог задовољан? (б) Како треба да ’чинимо добро‘ нашој браћи и такође онима који су напољу?

16 Највеће добро које можемо учинити за нашег ближњег је да му донесемо поруку живота и да га поучимо о помирењу с Јеховом кроз Исуса Христа (Римљанима 5:8-11). Зато нам апостол Павле каже: „Преко њега [Христа] дакле приносимо свагда Богу жртву хвале, то јест плод усана које признају име његово“ (Јеврејима 13:15). Павле додаје: „А не заборављајте добро чинити и давати милостињу, јер то су жртве које су Богу миле“ (Јеврејима 13:16). Поред нашег јавног сведочења, не смемо заборавити да ’чинимо добро‘. То сачињава интегрални део жртава с којима је Бог задовољан.

17 Наравно, ми чинимо добро својој духовној браћи, која су можда у потреби емоционално, духовно, физички, или материјално. Павле је указивао на то кад је писао: ’За то дакле док прилику имамо, да чинимо добро свакоме, а особито браћи по вери‘ (Галатима 6:10; Јаков 2:15, 16). Међутим, не смемо заборавити речи: ’Чинимо добро свакоме.‘ Доброхотно дело према рођаку, комшији, или радном колеги може много допринети да се разбију предрасуде према нама и може отворити срце особе за истину.

18. (а) Које опасности треба да избегавамо? (б) Како своју хришћанску доброту можемо да користимо као подршку нашем делу јавног сведочења?

18 Да бисмо то чинили, не треба да склапамо тесна пријатељства с онима који су напољу. Таква дружења су потенцијално опасна (1. Коринћанима 15:33). И нема сврхе да будемо пријатељи са светом (Јаков 4:4). Али, наша хришћанска доброта може подупрети наше проповедање. У неким земљама постаје све теже разговарати с људима код њихових домова. Неке стамбене зграде заштићене су справама које нас спречавају да контактирамо са станарима. У развијеним земљама телефон пружа један начин за проповедање. У већини земаља може се обављати сведочење на улици. Ипак, у свим земљама, бити пријатан, учтив, благ и од помоћи отвара могућности да се разбију предрасуде и да се пружи дивно сведочанство.

Ућуткати противнике

19. (а) Пошто не желимо да угађамо људима, шта можемо очекивати? (б) Како треба да настојимо да следимо Данијелов пример и да применимо Петров савет?

19 Јеховини сведоци не угађају људима нити их се боје (Пословице 29:25; Ефесцима 6:6). Они у потпуности увиђају да упркос свим својим напорима да буду примерни порески обвезници и добри грађани, противници ће ширити злобне лажи и презирно говорити о њима (1. Петрова 3:16). Знајући то, они настоје да опонашају Данијела, о коме су његови непријатељи рекли: „Нећемо наћи никакве прилике на тог Данијела, ако је не нађемо у закону Бога његова“ (Данијел 6:5). Ми никад нећемо компромитовати библијска начела да угодимо људима. С друге стране, ми не тежимо за мучеништвом. Настојимо да живимо мирољубиво и да следимо апостолски савет: „Јер је тако Божја воља да добрим делима ућуткате незналице и безумнике“ (1. Петрова 2:15).

20. (а) У шта смо уверени, и које нам је охрабрење пружио Исус? (б) Како можемо и даље мудро поступати према онима који су напољу?

20 Ми смо уверени да је наш положај одвојености од света у потпуном складу с Библијом. Он је подупрт историјом хришћана из првог века. Охрабрени смо Исусовим речима: „У свету ћете имати муке, али не бојте се, јер ја победих свет“ (Јован 16:33). Ми се не бојимо. „И ко ће вама наудити ако сте ревни за добро? — Али кад бисте и претрпели због правде, блажени сте! ’Не плашите их се, не помутите се, него у срцима својим Христа, Господа, славите‘, свагда готови да крепошћу и благошћу одговорите свакоме који вас запита откуд вам ваше надање“ (1. Петрова 3:13-15). Док тако радимо, ми ћемо и даље мудро поступати према онима који су напољу.

У сврху понављања

◻ Зашто Јеховини сведоци треба да мудро поступају према онима који су напољу?

◻ Зашто се прави хришћани никада не могу надати да ће их свет волети, али шта треба да настоје да раде?

◻ Какав треба да буде наш став према људима света, и зашто?

◻ Зашто треба да ’чинимо добро‘ не само нашој браћи већ и онима који су напољу?

◻ Како нам наше мудро поступање према онима који су напољу може помоћи у нашем делу јавног сведочења?

[Питања за разматрање]

[Слика на 18. страни]

Лево: Прави хришћани у Француској помажу својим суседима након поплаве

[Слика на 20. страни]

Хришћанска доброхотна дела могу много учинити да се разбију предрасуде

[Слика на 23. страни]

Хришћани треба да ’буду готови за свако добро дело‘