Ко је Јехова?
Ко је Јехова?
„КО ЈЕ [Јехова]?“ То питање је пре 3 500 година поставио поносни фараон, краљ Египта. Пркос га је очигледно навео да дода: „Не познајем ја [Јехову].“ Два човека која су тада стајала пред фараоном знала су ко је Јехова. Они су били телесна браћа Мојсије и Арон, из израелског племена Леви. Јехова их је послао да траже да египатски владар пошаље Израелце у пустош да одрже религиозни празник (Излазак 5:1, 2).
Фараон није желео одговор на своје питање. Под његовом влашћу, свештеници су унапређивали обожавање стотина лажних божанстава. Па, и са̂м фараон је сматран богом! Према египатској митологији, он је био син бога сунца Ра и инкарнација божанства с главом сокола, Хоруса. Фараон је називан титулама као „моћни бог“ и „вечни“. Зато није изненадило што је подругљиво питао: „Ко је [Јехова], да слушам глас његов?“
Мојсије и Арон нису морали да одговоре на то питање. Фараон је знао да је Јехова био Бог кога су обожавали Израелци, који су тада патили у египатском ропству. Али, фараон и цели Египат ускоро ће сазнати да је Јехова прави Бог. Слично и данас, Јехова ће своје име и Божанство обзнанити свима на Земљи (Езекјел 36:23). Зато можемо извући корист разматрајући како је Јехова Бог узвеличао своје име у древном Египту.
Супериоран над египатским боговима
Кад је фараон дрско упитао ко је Јехова, он није очекивао последице које је доживео. Сам Јехова је одговорио, наносећи Египту десет невоља. Те невоље нису били ударци само против те нације. То су били ударци против богова Египта.
Те невоље доказале су Јеховину супериорност над египатским божанствима (Излазак 12:12; Бројеви 33:4). Замисли вапај кад је Јехова реку Нил и све воде Египта претворио у крв! Због тог чуда, фараон и његов народ научили су да је Јехова супериоран над богом Нила, Хапијем. Смрт риба у Нилу такође је био ударац египатској религији, јер су се обожавале одређене врсте риба (Излазак 7:19-21).
Затим је Јехова Египту нанео невољу у облику жаба. То је осрамотило египатску богињу-жабу, Хект (Излазак 8:1-10 [8:5-14, Даничић-Караџић). Трећа невоља посрамила је свештенике који су практиковали магију, који нису били у стању да понове Јеховино чудо претварања прашине у комарце. „Ово је прст Божји!“ узвикнули су они (Излазак 8:12-15 [8:16-19, ДК]). Египатски бог Тот, коме је приписан проналазак чаробних моћи, није био у стању да помогне тим варалицама.
Фараон је учио ко је Јехова. Јехова је био Бог који је могао да објави своју намеру преко Мојсија и затим да је изврши наносећи Египћанима чудесне невоље. Јехова је такође могао започети и завршити ударце у складу са својом вољом. Међутим, то спознање није навело фараона да се подложи Јехови. Уместо тога, египатски охоли владар наставио је да се тврдоглаво одупире Јехови.
Током четврте невоље, обади су опустошили земљу, нападали су куће, и вероватно су се ројили кроз ваздух, који је и са̂м био предмет обожавања персонификован у богу Шуу или у богињи Изиди, краљици неба. Хебрејска реч за тог инсекта преведена је са „обад“, „бубине“, и „корњаш“ (New World Translation; Даничић-Караџић; Young). Ако је био укључен скарабеј, Египћане су мучили инсекти које су они сматрали светима, а људи се нису могли кретати а да их не газе под ногама. У сваком случају, та невоља је фараона поучила нечем новом о Јехови. Иако египатска божанства нису могла одбранити своје обожаваоце од обада, Јехова је могао заштитити свој народ. Ова и све следеће невоље погодиле су Египћане али не и Израелце (Излазак 8:16-20 [8:20-24, ДК]).
Пета невоља је била пошаст на египатској стоци. Тај ударац осрамотио је Хатора, Аписа и богињу неба Нут, која је имала тело краве (Излазак 9:1-7). Шеста невоља је људима и животињама донела чиреве, понижавајући божанства Тот, Изиду и Птах, којима су се неисправно приписивале способности лечења (Излазак 9:8-11).
Седма невоља био је тешки гра̏д, с ватром која је треперила међу зрнима гра̏да. Тај ударац је посрамио бога Решпу, наводног господара муња, и Тота, за кога се говорило да управља кишом и громом (Излазак 9:22-26). Осми ударац, невоља скакаваца, показао је Јеховину надмоћност над богом плодности Мином, наводним заштитником усева (Излазак 10:12-15). Девети ударац, тродневна тама над Египтом, осрамотио је египатска божанства као што су богови сунца Ра и Хорус (Излазак 10:21-23).
Упркос девет опустошујућих невоља, фараон је још увек одбијао да ослободи Израелце. Његова безосећајност веома је коштала Египат кад је Бог нанео десету и завршну невољу — смрт прворођених од људи и животиња. Настрадао је чак и фараонов прворођени син, иако се на њега гледало као на бога. Тако је Јехова ’судио свим боговима египатским‘ (Излазак 12:12, 19).
Фараон је сада позвао Мојсија и Арона и рекао: „Устајте, идите из народа мога и ви и синови Израелови. Идите и служите Господу као што сте казали. Узмите и овце своје и говеда своја, као што казасте; идите и благословите ме“ (Излазак 12:31, 32).
Заштитник свог народа
Израелци су отишли, али је фараону ускоро изгледало да они бесциљно лутају по пустоши. Сада су он и његове слуге питали: „Шта учинисмо те пустисмо Израела чију службу нећемо више имати!“ (Излазак 14:3-5). Губитак те нације робова био би тежак економски ударац за Египат.
Фараон је сакупио своју војску и прогонио је Израел све до Пи-Хахирота (Излазак 14:6-9). У војном погледу, ситуација је за Египћане изгледала добро зато што су Израелци били опкољени између мора и планина. Али, Јехова је наступио да заштити Израелце стављајући облак између њих и Египћана. На египатској страни, ’тај облак беше мрачан‘, спречавајући тако напад. На другој страни, облак је био светао, ’осветљавајући ноћ‘ Израелу (Излазак 14:10-20).
Египћани су били одлучни да пљачкају и уништавају али су били спречени облаком (Излазак 15:9). Кад се он подигао, какво чудо! Воде Црвеног мора су се раздвојиле, а Израелци су прелазили на другу страну по сувој земљи! Фараон и његова војска затутњали су у морско дно, одлучни да заробе и опљачкају своје бивше робове. Међутим, египатски охоли владар није рачунао на Бога Хебреја. Јехова је почео да баца Египћане у метеж, скидајући точкове њихових кочија (Излазак 14:21-25а).
„Бежимо од Израела“, повикали су египатски моћни људи, „јер се [Јехова] бори за њих с Египћанима.“ Фараон и његови људи прекасно су то схватили. Сигуран на другој обали, Мојсије је испружио своју руку према мору, и воде су се вратиле, убијајући фараона и његове снаге (Излазак 14:25б-28).
Лекције научене кроз искуство
Ко је, дакле, Јехова? Поносни фараон је добио одговор на то питање. Догађаји у Египту доказали су да је Јехова једини прави Бог, потпуно различит од ’ништавних богова‘ нација (Псалам 96:4, 5). Својом страхопоштовања вредном моћи, Јехова је „небо и земљу створио“. Он је такође Велики Ослободилац, Онај који је ’народ свој Израела из земље египатске извео знацима и чудесима, руком крепком и великом стравом‘ (Јеремија 32:17-21). Како је то добро показало да Јехова може заштити свој народ!
Фараон је те лекције научио кроз горко искуство. У ствари, последња лекција коштала га је његовог живота (Псалам 136:1, 15). Био би много мудрији да је показао понизност кад је питао: „Ко је [Јехова]?“ Тада би тај владар могао поступати у складу с одговором који је добио. На срећу, многи понизни људи данас уче ко је Јехова. А какву личност Он има? Шта он тражи од нас? Нека следећи чланак повећа твоје цењење према Јединоме чије је име Јехова (Псалам 83:19 [83:18, ДК]).
[Извор слике на 3. страни]
Pictorial Archive (Near Eastern History) Est.