Јехова се опомиње болесних и старих

МОРАЊЕ да се суочиш с ’временом невоље‘ може бити врло тешко (Псалам 37:18, 19, NW). Такво време може доћи у облику поодмакле старости и слабости које иду с тим. Неки улазе у време невоље кад пате због неке озбиљне, дуготрајне болести. Они могу осећати да њихова болест преузима бригу о њиховом животу, доминирајући свим њиховим мислима и поступцима.

Међутим, охрабрујуће је сетити се да Јехова стално гледа на све своје слуге. Његово срце се радује када његове предане слуге настављају да показују лојалност и мудрост упркос старости, болести или другим искушавајућим околностима (2. Летописа 16:9а; Пословице 27:11). Краљ Давид нам засигурава: „[Јехова] је близу свих који га призивају... вапај њихов чује.“ Да, он је свестан њихове борбе; он их јача својим духом. „И он ће их спасти“ (NW). Он се њих опомиње и помаже им да истрају (Псалам 145:18, 19). Али, како је с нама? Да ли се ми, као Јехова, сећамо болесних и старих?

Слабости због болести и старости су реалности живота у овом садашњем систему. Оне су чињенице с којима се морамо  борити све док Јехова не оствари своју намеру са Земљом и човечанством. Данас све више и више људи доживљава прилично дубоку старост, тако да је велики број упознат с њеним тегобама. Осим тога, док су још млади, многе погађају несрећни случајеви или болести што прете њиховим животима или их онеспособљавају. Све док овај стари свет не прође, болест и старост ће и даље бити главни изазови.

Како само ценимо наше болесне и старе појединце који су и даље примери у ’подношењу и трпљењу‘! Да, „блажене називамо оне који мирно трпише“ (Јаков 5:10, 11). Многи старији појединци чија снага је сада ослабила, деценијама су учествовали у поучавању, обучавању и обликовању оних који сада преузимају вођство у скупштини. Један број старијих се такође радује што види да њихова деца учествују у пуновременој служби (Псалам 71:17, 18; 3. Јованова 4).

На сличан начин, ми ценимо оне међу нама који су озбиљно болесни а ипак, упркос њиховим патњама, успевају да нас охрабре својом верношћу. Кад они пружају доказ своје непоколебљиве наде, резултат тога још је стимулативнији и још више јача веру. Њихов душевни мир и задовољство откривају веру која је заиста вредна опонашања.

Шокантно је када неко изненада буде погођен раком, срчаним ударом, или неким другим стањем које потпуно измени његов живот. Такође је за родитеље тежак испит да виде своју децу како оболевају или пате због последица неког несрећног случаја. Шта други могу да учине како би помогли? Свако такво време невоље је испит за цело хришћанско братство. То је прилика да покажемо да се ’пријатељ у невољи братом показује‘ (Пословице 17:17). Наравно, не могу сви болесни и сви стари да очекују личну помоћ од сваког појединог члана скупштине. Али Јехова ће се побринути да се кроз његов дух многи осете подстакнути да помогну на различите начине. А старешине могу да пазе на те ствари да би се уверили да нико није превиђен. (Види Излазак 18:17, 18.)

Покушај да разумеш

У настојању да некоме помогнемо, важно је да имамо добру комуникацију, а то захтева време, стрпљење и уживљавање. Као особа која помаже, ти наравно желиш да ’окрепиш речима‘; али слушај пажљиво пре него што говориш или делујеш, или би могао завршити тиме да постанеш ’немили тешилац‘ (Јоб 16:2, 5).

Болеснима и старима ће понекад бити тешко да сакрију своју фрустрацију. Многи су гајили своју наду да ће живети до пеживљавања велике невоље, а сада се осећају ухваћени у трци с временом, трци за коју нису сигурни да ће је добити. Њихово стање их, такође, често чини уморним и забринутим. Одржавати веру живом и јаком јесте борба, посебно када неко више не може да следи жељу срца да има пуно учешће у хришћанској служби. Један хришћански старешина је посетио једну старију сестру; кад се молио с њом, он је молио да Јехова опрости наше грехе. Након молитве он је приметио да сестра плаче. Објаснила је како је осећала да јој је требало Јеховино посебно опроштење за то што више није могла да учествује у служби од куће до куће. Да, осећање да није способна или адекватна, мада често неоправдано, може особу јако ражалостити у срцу.

 Буди свестан да забринутост и умор може утицати на менталну равнотежу. Због старачких слабости или стреса због исцрпљујуће болести, особа може осећати да ју је Јехова заборавио, можда говорећи: „Шта сам учинио? Зашто баш ја?“ Сети се речи из Пословица 12:25: „Брига у срцу обара човека, али добра реч га развесели.“ Настој да пронађеш добре речи које ће утешити. Старији који су у мукама могу чак, као Јов, изразити жељу да умру. То не треба да те запрепасти; покушај да разумеш. Такве жалбе нису обавезно доказ недостатка вере или поуздања. Јов је молио да буде ’склоњен у Шеол‘, а ипак његове речи одмах након тог израза откривају његову чврсту веру да ће га Јехова касније подићи. Јака вера нам омогућује да прођемо кроз периоде патње и депресије а да још увек останемо близу Јехове (Јоб 14:13-15).

Показивање поштовања према болеснима и старима

Опходити се с болеснима и старима с поштовањем и достојанством од изузетне је важности (Римљанима 12:10). Ако они не реагују тако брзо као раније или не могу да учине толико много, немој да губиш стрпљење. Немој брзо да се истрчаваш и да доносиш одлуке за њих. Ма како ми добронамерни били, ако се понашамо на доминирајући или диктаторски начин, то другу особу стално лишава самопоштовања. У једној докторској тези објављеној 1988, један истраживач, Jette Ingerslev, објаснио је шта је једна група 85-годишњака сама сматрала најважнијим за њихов квалитет живота: „Дали су висок приоритет трима подручјима: да буду с рођацима; да имају добро здравље; и последње али не и мање важно, да могу да доносе своје сопствене одлуке.“ Запази да се синови патријарха Јакова нису с њим опходили на снисходљив начин кад је остарео; његове жеље биле су поштоване (Постање 47:29, 30; 48:17-20).

С онима који су болесни такође се мора опходити с достојанством. Један старешина је изгубио своју способност говора, читања и писања због грешке направљене током једне операције. То је био озбиљан  ударац, али његове сустарешине одлучиле су да учине све што могу да би спречили да се осећа бескорисним. Они му сада читају сву скупштинску кореспонденцију и укључују га у планирање других скупштинских ствари. На састанцима старешина, они покушавају да сазнају какво је његово мишљење. Дају му до знања да га још увек сматрају сустарешином и цене његову присутност. У хришћанској скупштини, сви ми можемо предузети напоре тако да се ниједан болестан или стар појединац не осећа ’одбачено‘ или напуштено (Псалам 71:9).

Помоћ за добијање духовне снаге

Свима нама треба духовна храна да би нашу веру одржала живом и јаком. Зато смо охрабрени да читамо Библију и библијске публикације свакодневно и да ревно учествујемо на хришћанским састанцима и у проповедничким активностима. Болесним и старим појединцима је често потребна помоћ да би то постигли, и важно је учинити оно што је реалистично у појединачном случају сваког од њих. Срећом, многи могу још увек да посећују састанке ако им се обезбеди превоз и мало помоћи у Дворани Краљевства. Њихово посећивање таквих састанака је од великог охрабрења за скупштину. Њихова устрајност је стимулативна и јача веру.

У многим случајевима болесни и стари могу такође имати значајно учешће у хришћанској служби. Неки могу бити укључени у аутомобилске групе за сведочење, и несумњиво ће бити освежени тиме да могу да изврше неколико посета. Кад то више није могуће, они могу пронаћи радост у неформалном сведочењу појединцима с којима долазе у контакт. Једна сестра која је оболела од рака одлучила је да оно што јој је остало од живота проведе у посебним напорима да унапређује добру вест. Њено храбро проповедање било је охрабрење за све. Она је испланирала чак и своју сопствену сахрану тако да буде дато добро сведочанство рођацима који нису верници, радним колегама и комшијама. Њене тужне околности тако су ’испале за напредак еванђеља‘, а њена  одлучност да изрази веру и поуздање дала је њеним последњим данима посебно значење (Филипљанима 1:12-14).

Добро је помагати болеснима и старима да буду духовно ојачани. Породице их могу позивати на вечерња дружења, или део свог породичног студија могу повремено пребацити у кућу неког ко не може да излази. Једна мајка је, доводила њено двоје најмлађе деце код једне старије сестре тако да су заједно могли да читају Моју књигу библијских прича. То је усрећило старију сестру, а деца су се радовала пажњи коју им је сестра поклањала.

Међутим, постоји време када немоћна особа не треба да се превише узнемирује, и онда може бити боље само повремено им прочитати неки материјал. Мисли, међутим, на то да ако је неко физички преслаб да би учествовао у разговору, он још увек може имати потребу и жељу за духовним дружењем. Ми се можемо молити с таквима, читати им, или им причати искуства; али треба да будемо пажљиви да не останемо дуже него што они могу издржати.

Постоји једна света служба коју већина болесних и старих може још увек да извршава: молитва у корист других. Рани ученици су придавали велику важност тој служби. Једном приликом они су распоредили терет посла у скупштини на такав начин да су апостоли могли да се сконцентришу на молитву. Верни Епафрас је споменут како се ’брине за друге у молитвама‘ (Колошанима 4:12; Дела апостола 6:4). Таква молитва је од велике важности и користи (Лука 2:36-38; Јаков 5:16).

Јехова се сећа болесних и старих и брине за њих у њихово време невоље. Он с правом очекује да и ми осмотримо шта ми можемо да учинимо како бисмо им помогли и подржали их. Брига коју показујемо одражава нашу одлучност да сачувамо своју сопствену беспрекорност. А ми смо срећни да мислимо на речи краља Давида: „Знаде Господ дане праведника; део њихов довека истраје“ (Псалам 37:18).

[Оквир на 28. страни]

Пружање практичне помоћи с разумевањем

ПРИЈАТЕЉИ и рођаци треба да стекну основно али тачно спознање о томе како да брину за болесне и старе. Изнад свега, они треба да буду охрабрени да задрже позитиван став према животу, да осећају да су потребни и цењени, и да имају осећање самовредности. Тако ће њихов квалитет живота остати на нивоу који ће сачувати њихову радост у Јехови, упркос њиховим болестима и мукама. Примећује се да многи од Јеховиних сведока доживе зрелу старост. Снажан фактор који томе доприноси јесте без сумње њихово живо занимање за наду испред њих, њихово сјајно душевно расположење и њихово учествовање у активностима Краљевства до мере до које је то могуће. Бивши председник Друштва Кула стражара Фредерик В. Франц, који је мирно умро у својој 100. години након радосног продуктивног живота, био је диван пример тога. (Упореди 1. Летописа 29:28.).

Уопште узев, пажња основним стварима свакодневне бриге може значити много: добру хигијену, здраву исхрану, довољно течности и соли, разумно вежбање, свеж ваздух, нежну масажу и побуђујућу конверзацију. Исправна исхрана може допринети бољем слуху, виду, менталним функцијама и физичкој добробити, као и већој отпорности на болести. За старије људе једноставна ствар исправне исхране и пуно течности може значити разлику између доброг стања и сенилности. То може захтевати мало размишљања да би се пронашао неки облик физичке вежбе која одговара појединцу. Једна сестра која долази да чита једној старој и скоро слепој сестри започиње и завршава сваку недељну посету нежним плесањем по соби са том сестром. Касетофон са одабраном музиком је увек спреман, и обе уживају у том „тренингу“.

У многим земљама, организације за помоћ могу пружити вредну практичну помоћ и дати информације и савете у вези са специфичним стањима и како се суочити с њима. (Наравно, хришћанин увек треба да пази да не буде одвучен у активности које одвраћају од наше праве хришћанске службе.) Помоћ се понекад пружа у облику изнајмљивања болничког лежаја, ослонаца, справа за потпору одређеног дела тела, инвалидских колица, слушних апарата и тако даље. Пошто многи старији мисле да њима не треба ништа или да се не исплати да набаљају такве нове ствари, рођаци често морају дати снажан савет или чак употребити убеђивање. Практична ручица за врата купатила може донети више стварне радости него букет цвећа.

Брига за старије може изазвати велики душевни стрес, посебно ако особа постане сенилна. Сенилност се често приближава подмукло. Неко може покушати да делује против тога спречавањем пацијента да постане непотребно пасиван. Сенилна особа може изненада да се увреди од неког коме је иначе била јако привучена. Рођаци могу схватити да особа која стари може чак заборавити све у вези с истином — тужан резултат физичког колапса, а не доказ губитка вере.

Ако је пацијент у болници или у старачком дому, неопходан је добар контакт са персоналом тако да би сви чланови особља знали шта да чине у вези с рођенданима, Божићем, или другим светским празницима. Ако је потребна операција, рођаци могу објаснити и документовати ставове према трансфузији крви којих се пацијент држао.