„Као да једноставно не можемо да разговарамо!“

МАЈКЛ, адвокат, морао је да буде динамичан комуникатор. То је захтевао његов посао. Али, после 16 година брака, Мајкл је био присиљен да призна да кад дође кући својој жени, Адријани, изгледало је као да његове комуникацијске вештине нестају. „Приговарање, зановетање, мале инсинуације“, присећа се Мајкл, „Адријана и ја смо се увек свађали, и мислио сам да ће нас то једноставно уништити. Питао сам се да ли је то брак, непрестана баражна ватра незадовољства и изазивања. Ако је то требало да буде наша судбина у остатку нашег заједничког живота, желео сам да се решим тога — без шале. Једноставно се нисам могао суочити са 20, 30, 40 година таквог непрестаног изазивања и напетости.“

Таква осећања ни у ком случају нису јединствена за Мајкла и Адријану. Она су стварност за многе парове чији се односи смењују између борбе и обуставе ватре. Најједноставнији разговори провале у вербално ратовање. Они „чују“ ствари које нису изговорене. Они кажу ствари које нису мислили. Они нападају и оптужују, затим се повлаче у срдиту тишину. Они се не раздвајају, али нису ни „једно тијело“ (1. Мојсијева 2:24, Даничић-Караџић). Њихов однос је дошао до мртве тачке. Ако крену назад, то би значило раздвајање; ако крену напред, то би значило фронтални судар разлика. Да би избегли бол оба избора, ти парови се помире с тиме да остану на сигурној емоционалној дистанци једно од другог.

Такви парови треба да ’постану вештији‘ у свом браку (Пословице 1:5). Та вештина је доступна у Божјој речи, Библији. Павлово друго писмо Тимотеју потврђује да је Библија ’корисна за учење, за уверавање, за поправљање‘ (2. Тимотеју 3:16). То се показује истинитим у лечењу неуспеха у брачној комуникацији, као што ћемо видети.