Нека нико не квари твоје корисне навике

’Не варајте се. Зла друштва кваре добре обичаје [„корисне навике“, ”NW“]‘ (1. КОРИНЋАНИМА 15:33).

1, 2. (а) Шта је апостол Павле осећао према коринтским хришћанима, и зашто? (б) Који ћемо посебан савет размотрити?

 КАКВО је само снажно осећање родитељска љубав! Она наводи родитеље да се жртвују за своју децу, да их поучавају и саветују. Апостол Павле можда није био прави отац, али је писао хришћанима у Коринту: „Јер и кад бисте имали и десет хиљада учитеља у Христу, али немате много отаца. Јер вас ја у Исусу Христу еванђељем родих“ (1. Коринћанима 4:15).

² Павле је раније путовао у Коринт, где је проповедао Јеврејима и Грцима. Он је помогао да се у Коринту оснује скупштина. У једном другом писму Павле је своју бригу упоредио с бригом мајке која доји, а он је Коринћанима био попут оца (1. Солуњанима 2:7). Као што то чини љубазан природан отац, Павле је опомињао своју духовну децу. Ти можеш извући корист из његовог очинског савета хришћанима у Коринту: ’Не варајте се. Зла друштва кваре добре обичаје [„корисне навике“, NW]‘ (1. Коринћанима 15:33). Зашто је Павле то написао Коринћанима? Како ми можемо применити тај савет?

Савет за њих и за нас

3, 4. Шта знамо о Коринту првог века и његовом становништву?

³ У првом веку, грчки географ Страбон је писао: „Коринт је назван ’богатим‘ због своје трговине, пошто је смештен на Истаму и господар је две луке, од којих једна води право у Азију а друга у Италију; а то олакшава измену трговачке робе из обе земље.“ Сваке две године славне Истамске игре доводиле су огромна мноштва у Коринт.

⁴ Какви су били људи у том граду који је био центар и управне власти и чулног обожавања Афродите? Професор Т. С. Еванс (T. S. Evans) је објаснио: „Становништво се састојало од приближно 400 000. Друштво [је било] високе културе, али попустљивог, чак простог  морала... Грчки становници Ахаје били су обележени интелектуалним немиром и грозничавом жудњом за новостима... Њихов егоизам био је као гориво спремно за бакљу секташтва.“

5. С којом су се опасношћу суочавала коринтска браћа?

⁵ С временом је чак и скупштина постала подељена од стране неких који су још увек били склони поносном спекулисању (1. Коринћанима 1:10-31; 3:2-9). Главни проблем био је тај што су неки говорили: „Нема ускрсења мртвих“ (1. Коринћанима 15:12; 2. Тимотеју 2:16-18). Ма какво да је било њихово тачно веровање (или неверовање), Павле је морао да их исправи јасним доказом да је Христ ’већ ускрснуо‘. Зато су се хришћани могли надати да ће им Бог дати ’победу по Господу нашему Исусу Христу‘ (1. Коринћанима 15:20, 51-57). Да си ти био тамо, да ли би био у опасности?

6. На кога се посебно могао применити Павлов савет из 1. Коринћанима 15:33?

⁶ У току пружања чврстих доказа да ће мртви ускрснути, Павле им је рекао: ’Не варајте се. Зла друштва кваре добре обичаје.‘ Смисао тог савета забринуо је оне који су били повезани с том скупштином и који се нису слагали с доктрином о ускрсењу. Да ли су они једноставно били несигурни у вези с неком тачком коју нису разумели? (Упореди Лука 24:38.) Не. Павле је писао да „говоре неки међу вама да нема ускрсења мртвих“, тако да су они који су у то били укључени изражавали неслагање, нагињући отпаду. Павле је био веома свестан да они могу искварити добре навике и размишљање других (Дела апостола 20:30; 2. Петрова 2:1).

7. Који је један оквир у коме можемо применити 1. Коринћанима 15:33?

⁷ Како ми можемо применити Павлово упозорење у вези с друштвом? Он није мислио да треба да одбијемо да помогнемо некоме у скупштини коме је тешко да разуме неки библијски стих или науку. Заиста, Јуда 22, 23 подстиче нас да пружамо милосрдну помоћ искреним појединцима који имају такве сумње (Јаков 5:19, 20). Међутим, Павлов очински савет се сигурно треба применити ако неко стално приговара ономе за што знамо да је библијска истина или стално износи коментаре сумњичаве или негативне природе. Треба да се чувамо дружења с таквом особом. Наравно, ако је неко постао јасан противник, духовни пастири мораће да делују да заштите стадо (2. Тимотеју 2:16-18; Титу 3:10, 11).

8. Како можемо поступати с разборитошћу кад се неко не слаже с неком библијском науком?

⁸ Павлове очинске речи из 1. Коринћанима 15:33 можемо применити и кад се ради о онима изван скупштине који унапређују лажне науке. Како можемо бити увучени у друштво с њима? То може да се догоди ако не направимо разлику између оних којима се може помоћи да науче истину и оних који само постављају приговор како би унапређивали лажне науке. На пример, у нашем делу сведочења можемо наићи на особу која се не слаже с неком тачком али је спремна да то надаље размотри (Дела апостола 17:32-34). То само по себи не треба да представља проблем, јер ми радосно објашњавамо библијску истину свакоме ко је истински жели знати, и чак се враћамо да изнесемо уверљиве доказе (1. Петрова 3:15). Ипак, неки можда нису стварно заинтересовани да пронађу библијску истину.

9. Како треба да реагујемо на изазове нашим веровањима?

⁹ Многи људи ће дебатирати сатима, седмицу за седмицом, али не зато што траже истину. Они само желе поткопати нечују веру док се размећу својом властитим наводним образовањем у хебрејском, грчком, или еволуционој науци. Кад наиђу на њих, неки Сведоци осећају се изазванима и заврше у проширеном дружењу усредсређеном на лажно религиозно веровање, филозофију, или научну заблуду. Вредно је запазити да Исус није дозволио да му се то догоди, иако је могао победити у дебатама с религиозним вођама који су  били школовани у хебрејском или грчком. Кад је био изазван, Исус је кратко одговорио а затим је своју пажњу поново скренуо на понизне особе, праве овце (Матеј 22:41-46; 1. Коринћанима 1:23–2:2).

10. Зашто је опрез на месту за хришћане који имају компјутере и приступ елетронским огласним таблама?

¹⁰ Модерни компјутери омогућили су друге приступе лошем друштву. Неке комерцијалне фирме омогућују претплатницима који користе компјутер и телефон да пошаљу поруку на електронске огласне табле; тако особа на огласну таблу може да стави неку поруку која је доступна свим претплатницима. То доводи до такозваних електронских дебата о религиозним питањима. Хришћанин може бити увучен у такве дебате и провести многе сате с неким отпадничким мислиоцем који је искључен из скупштине. Упутство из 2. Јованове 9-11 подвлачи Павлов очински савет о избегавању лошег друштва. a

Избегавај да будеш заведен

11. Коју је могућност пружала трговачка ситуација у Коринту?

¹¹ Као што је речено, Коринт је био трговачки центар, с бројним трговинама и радњама (1. Коринћанима 10:25). Многи који су долазили на Истамске игре боравили би у шаторима, а током тог догађаја трговци би продавали на покретним тезгама или на покривеним штандовима. (Упореди Дела апостола 18:1-3.) То је Павлу омогућило да ту пронађе посао израђујући шаторе. А он је могао да користи то радно место да унапређује добру вест. Професор Џ. Марфи-О’Конор (J. Murphy-O’Connor) пише: „Из трговине на прометној пијаци... која је  гледала на препуну улицу, Павле је имао приступ не само сарадницима и муштеријама, већ и мноштву које је било напољу. У тренуцима кад није било пуно посла, он је могао стати на врата и задржавати у разговору оне за које је мислио да би могли слушати... Тешко је замислити да га његова динамична личност и одлучно убеђење није брзо учинило ’особењаком‘ суседства, а то би привукло радознале, не само беспосличаре већ и оне који су искрено тражили информације... Удате жене са својим слугама, које су чуле за њега, могле су да га посете под изговором да купују. У временима притиска, кад је претило прогонство или једноставно узнемиравање, верници су могли доћи код њега као муштерије. Радионица га је такође довела у контакт с градским службеницима.“

12, 13. Како се 1. Коринћанима 15:33 може подесно применити на радном месту?

¹² Ипак, Павле је препознавао потенцијал за „зла друштва“ на радном месту. То треба да буде случај и с нама. Значајно је то што је Павле цитирао став који је преовладавао међу некима: „Једимо и пијмо, јер ћемо сутра умрети!“ (1. Коринћанима 15:32). Одмах након тога додао је свој очински савет: ’Не варајте се! Зла друштва кваре добре обичаје.‘ Како се радно место и тражење задовољства могу повезати у стварању потенцијалне опасности?

¹³ Хришћани желе да буду у пријатељским односима с радним колегама, а многа искуства показују како то може бити ефикасно у отварању пута за давање сведочанства. Међутим, сарадник може погрешно да протумачи благонаклоност као позив у друштво због заједничког провода. Он или она може спонтано упутити позив на ручак, да кратко сврате на неко пиће након рада, или на неку рекреацију преко викенда. Та особа може изгледати учтива и пристојна, а позив може изгледати безазлено. Ипак, Павле нас саветује: ’Не варајте се!‘

14. Како су неки хришћани били заведени кроз друштво?

¹⁴ Неки хришћани су се преварили. Они су постепено развили лежеран став према  дружењу с радним колегама. Можда је то настало из заједничког занимања за неки спорт или хоби. Или неки нехришћанин на послу може бити изузетно љубазан и пажљив, што доводи до тога да се с таквим појединцем проводи све више времена, чак да се таквом друштву даје предност испред друштва неких из хришћанске скупштине. Затим то друштво може довести до пропуштања само једног састанка. То би могло значити да се једне вечери остане до касно ван куће и да се прекине образац учествовања у служби проповедања ујутро. То би могло довести до гледања неког филма или видео траке какву би тај хришћанин обично одбио. ’О, то се мени никада не би догодило‘, можда мислимо. Али, већина оних који су заведени можда је у почетку реаговала на тај начин. Треба да се запитамо: ’Колико сам у ствари одлучан да применим Павлов савет?‘

15. Какав уравнотежен став треба да имамо према комшијама?

¹⁵ Оно што смо управо размотрили с обзиром на радно место односи се и на наше дружење с комшијама. Хришћани у древном Коринту сигурно су имали комшије. У неким заједницама нормално је да се према комшијама има доста пријатељски и сусретљив став. У сеоским подручјима комшије се могу ослањати једни на друге због издвојености. Породичне везе посебно су јаке у неким културама, што проузрокује многе позиве на оброке. Очигледно је да је важно уравнотежено гледиште, какво је показао Исус (Лука 8:20, 21; Јован 2:12). У нашем опхођењу са комшијама и рођацима, да ли смо склони томе да поступамо као што смо поступали пре него што смо постали хришћани? Уместо тога, зар не треба да преиспитамо такво опхођење и савесно одредимо које су границе прикладне?

16. Како треба разумети Исусове речи из Матеја 13:3, 4?

¹⁶ Исус је једном реч о Краљевству упоредио са семењем које „паде покрај пута, и долетеше птице и позобаше га“ (Матеј 13:3, 4, 19). У то време тло покрај пута постало је тврдо пошто је много гажено. Исти је случај с многим људима. Њихови животи испуњени су комшијама, рођацима и другима који долазе и одлазе, стално их окупирајући. То, такорећи, гази тло њиховог срца, чинећи га тврдим да би семе истине у њему ухватило корен. Слична равнодушност може се развити и код некога ко је већ хришћанин.

17. Како на нас може да утиче наше дружење са суседима и другима?

¹⁷ Неке светске комшије и рођаци могу бити пријатељски и сусретљиви, иако непрестано не показују ни интерес за духовне ствари ни љубав према праведности (Марко 10:21, 22; 2. Коринћанима 6:14). То што постајемо хришћани не треба да значи да постајемо непријатељски, непријазни. Исус нас је саветовао да манифестујемо истински интерес за друге (Лука 10:29-37). Али, једнако надахнут и неопходан је Павлов савет да будемо опрезни у вези с нашим друштвом. Док примењујемо први савет, не смемо заборавити овај други. Ако не задржимо у мислима оба начела, то може утицати на наше навике. Како се твоје навике могу упоредити с навикама твојих комшија или рођака с обзиром на поштење или слушање цезаревог закона? На пример, они можда мисле да је у време плаћања пореза извештавање мањег прихода или пословне зараде оправдано, чак неопходно за преживљавање. Они могу уверљиво причати о својим гледиштима за време успутне паузе за кафу или током кратке посете. Како би то могло да утиче на твоје размишљање и навике поштења? (Марко 12:17; Римљанима 12:2). ’Не варајте се! Зла друштва кваре добре обичаје.‘

И младалачке навике

18. Зашто се 1. Коринћанима 15:33 примењује и на младе?

¹⁸ Млади су посебно под утицајем онога што виде и чују. Зар ниси приметио децу чији су покрети или понашње веома слични као код њихових родитеља или браће  и сестара? Зато не треба да нас изненади што на децу у великој мери могу да утичу њихови другови с којима се играју или школски другови. (Упореди Матеј 11:16, 17.) Ако се твој син и кћерка креће у друштву младих који с непоштовањем говоре о својим родитељима, зашто да мислиш да то неће утицати на твоју децу? Шта ако често чују друге младе како користе срамотан језик? Шта ако се њихови вршњаци у школи или комшилуку одушевљавају новим стилом обуће или модом у накиту? Да ли треба да мислимо да ће млади хришћани бити неприступачни за такав утицај? Да ли је Павле рекао да 1. Коринћанима 15:33 има доњу старосну границу?

19. Које гледиште родитељи треба да настоје да усаде у своју децу?

¹⁹ Ако си родитељ, да ли си свестан тог савета док разговараш са својом децом и доносиш одлуке у вези с њима? Вероватно ће ти помоћи ако имаш на уму да то не значи да сва друга деца с којом се твоја деца друже у суседству или у школи нису добра. Нека од њих могу да буду пријатна и пристојна, као што су и неки од твојих комшија, рођака или колега на послу. Настој да помогнеш свом потомству да то увиди и да схвати да си ти уравнотежен у својој примени Павловог мудрог, родитељског савета Коринћанима. Ако разаберу начин на који ти уравнотежујеш ствари, то им може помоћи да те опонашају (Лука 6:40; 2. Тимотеју 2:22).

20. Млади, с каквим се изазовом ви суочавате?

²⁰ Ви који сте још млади, настојте да разаберете како да примените Павлов савет, знајући да је то важно за сваког хришћанина, младог или старог. То ће захтевати велики напор и одлучност, али зашто да не будете спремни да се суочите с тим изазовом? Будите свесни да само то што познајете неке од тих других младих од детињства не значи да они не могу да утичу на ваше навике, да не могу покварити навике које формирате као млади хришћани (Пословице 2:1, 10-15).

Позитивни кораци да заштитимо своје навике

21. (а) Коју потребу имамо с обзиром на друштво? (б) Зашто можемо бити сигурни да нека друштва могу да буду опасна?

²¹ Свима нама потребно је друштво. Ипак, морамо бити будни на чињеницу да наше друштво може да утиче на нас, на добро или на лоше. То је био случај с Адамом и са свима кроз векове који су прошли од тада. На пример, Јосафат, добри краљ Јуде, уживао је Јеховину наклоност и благослов. Али, кад је допустио свом сину да се ожени кћерком израелског краља Ахаба, Јосафат се почео дружити с Ахабом. То лоше друштво Јосафата је скоро коштало живота (2. Краљевима 8:16-18; 2. Летописа 18:1-3, 29-31). Ако начинимо немудре изборе с обзиром на наше друштво, то може бити исто тако опасно.

22. Шта треба да узмемо к срцу, и зашто?

²² Зато узмимо к срцу љубазан савет који нам Павле пружа у 1. Коринћанима 15:33. То нису само речи које смо можда чули тако често да их можемо напамет поновити. Оне одражавају очинску наклоност коју је Павле имао према својој коринтској браћи и сестрама и, у проширеном смислу, према нама. И оне без сумње садрже савет који обезбеђује наш небески Отац зато што жели да наши напори буду успешни (1. Коринћанима 15:58).

[Фуснота]

Да ли се сећаш?

◻ Из ког је посебног разлога Павле написао 1. Коринћанима 15:33?

◻ Како Павлов савет можемо применити на радном месту?

◻ Које уравнотежено гледиште о комшијама треба да имамо?

◻ Зашто је 1. Коринћанима 15:33 посебно подесан савет за младе?

[Питања за разматрање]

[Слика на 17. страни]

Павле је користио радно место да унапређује добру вест

[Слика на 18. страни]

Други млади могу искварити ваше хришћанске навике