Успешно избегавај замку похлепе

„Који хоће да се обогате, они упадају у искушења и замке“ (1. ТИМОТЕЈУ 6:9).

1. Зашто треба да будемо заинтересовани за замке?

 РЕЧ „замка“ може да те подсети на ловца који поставља неку камуфлирану справу да ухвати жртву која ништа не слути. Међутим, Бог разјашњава да су за нас најопасније замке, не такве дословне справе, већ оно што нас може ухватити у замку у духовном или моралном погледу. Ђаво је стручњак у постављању таквих замки (2. Коринћанима 2:11; 2. Тимотеју 2:24-26).

2. (а) Како нам Јехова помаже да избегавамо опасне замке? (б) На коју посебну врсту замке сада скрећемо своју пажњу?

² Јехова нам помаже тако што идентификује неке од Сатаниних многих и разноврсних замки. На пример, Бог упозорава да наше усне, или уста, могу да буду замка ако говоримо немудро, грубо или о ономе о чему не треба да говоримо (Пословице 18:7; 20:25). Понос може да буде замка, као и стално дружење с људима који су склони гневу (Пословице 22:24, 25; 29:25). Али, позабавимо се још једном замком: „Који хоће да се обогате, они упадају у искушења и замке и у многе луде и шкодљиве жудње, које бацају човека у пропаст и погибао“ (1. Тимотеју 6:9). Оно што је иза те замке или темељ за њу може бити сажето у речи „похлепа“. Иако је похлепа често очигледна кроз одлучност да се буде богат, похлепа је у ствари замка с много фасета.

 Јехова нас упозорава на опасност

3, 4. Коју поуку о похлепи садржи древна људска историја?

³ У основи, похлепа је неумерена или прекомерна жеља да се има више, било да је то новац, поседи, власт, секс, или друге ствари. Ми нисмо први који су у опасности од замке похлепе. Пре много времена у Еденском врту, Ева а затим и Адам упали су у замку похлепе. Евин брачни друг, који је био искуснији у животу од ње, лично је био поучен од Јехове. Бог им је обезбедио рајски дом. Могли су да уживају у обиљу добре и разноврсне хране, одгајене на незагађеној земљи. Могли су да очекују да имају савршену децу, с којом би могли бескрајно живети и служити Богу (Постање 1:27-31; 2:15). Зар то не изгледа довољно да задовољи било ког човека?

⁴ Ипак, то што неко има довољно не спречава похлепу да постане замка. Ева је упала у замку могућности да буде попут Бога, поседујући више независности и постављајући своја властита мерила. Изгледа да је Адам и даље желео друштво свог прелепог брачног друга, без обзира колико га то коштало. Пошто су чак и ти савршени људи били ухваћени у замку похлепе, можеш увидети зашто похлепа може да буде замка за нас.

5. Колико је важно да избегавамо замку похлепе?

⁵ Морамо се чувати да не будемо ухваћени у замку похлепе зато што нас апостол Павле упозорава: „Или не знате да неправедници неће наследити краљевства Божјега? Не варајте се: ни блудници, ни идолопоклоници, ни прељубочинци, ни мекушни, ни погрдни, ни лупежи, ни лакомци [„похлепне особе“, NW]... неће наследити краљевства Божјега“ (1. Коринћанима 6:9, 10; наглашено од нас). Павле нам је такође рекао: „Да се блуд и свака друга нечистота и лакомство [„похлепа“, NW] и не спомињу међу вама“ (Ефесцима 5:3). Зато похлепа не сме да буде чак ни тема разговора у сврху задовољавања нашег несавршеног тела.

6, 7. (а) Који библијски примери подвлаче колико снажна може да буде похлепа? (б) Зашто ти примери треба да буду упозорење за нас?

⁶ Јехова је забележио многе примере да нас опомене на опасност од похлепе. Присети се Аханове похлепе. Бог је рекао да Јерихон треба да буде уништен, али да су злато, сребро, бакар и гвожђе из Јерихона били за Његову ризницу. Ахан је у почетку можда намеравао да се држи тог упутства, али је упао у замку похлепе. Чим је био у Јерихону, било је као да се налази у шопинг тури где је видео невероватно јефтину понуду, укључујући дивну одећу која је изгледала као створена за њега. Узимајући злато и сребро вредно хиљаде долара, он је можда помислио: ’Каква срећа! Тако је јефтино, скоро као крађа.‘ То и јесте била крађа! Жудећи за оним што је требало да буде уништено или предано, он је украо од Бога, а то је Ахана коштало његовог живота (Јошуа 6:17-19; 7:20-26). Узми у обзир и примере Гехазија и Јуде Искариотског (2. Краљевима 5:8-27; Јован 6:64; 12:2-6).

⁷ Не смемо да превидимо чињеницу да тројица горе споменутих нису били пагани у незнању о Јеховиним мерилима. Уместо тога, они су били у преданом односу с Богом. Сви они били су сведоци чуда која су у њих требала да утисну Божју моћ и важност задржавања његове наклоности. Међутим, замка похлепе била је њихова пропаст. И ми можемо упропастити свој однос с Богом ако дозволимо да будемо ухваћени у замку похлепе у било ком облику. Које врсте или облици похлепе могу бити посебно опасни за нас?

Ухваћени у замку похлепе за богатством и поседима

8. Које упозорење пружа Библија с обзиром на богатство?

⁸ Већина хришћана чула је јасна упозорења из Библије у вези с развијањем љубави према богатству, тежње за  богатством. Зашто не поновиш нека од њих, која се налазе у Матеју 6:24-33; Луки 12:13-21; и 1. Тимотеју 6:9, 10? Иако можда сматраш да прихваташ и следиш такве савете, зар није вероватно да би и Ахан, Гехази и Јуда рекли да су се и они слагали с тиме? Очигледно је да морамо ићи даље од чисто разумског слагања. Морамо се чувати да замка похлепе за богатством или поседима не утиче на наш свакодневни живот.

9. Зашто треба да испитамо свој став према куповању?

⁹ У свакодневном животу, ми често морамо да купујемо — храну, одећу, и ствари за кућу (Постање 42:1-3; 2. Краљевима 12:11, 12; Пословице 31:14, 16; Лука 9:13; 17:28; 22:36). Али, трговачки свет стимулише жељу за више ствари и за новијим стварима. Многе рекламе које испуњавају новине, часописе и телевизијске екране јесу маскирани позиви на похлепу. Такви позиви могу постојати и у трговинама с полицама с блузама, оделима, хаљинама и џемперима, са сталажама с новим ципелама, електронском опремом и фотографским апаратима. За хришћане би било разборито да се запитају: ’Да ли је куповање постало врхунац или главно задовољство у мом животу?‘ ’Да ли су ми заиста потребне нове ствари које видим, или трговачки свет управо потхрањује семе похлепе у мени?‘ (1. Јованова 2:16).

10. Која је замка похлепе посебна опасност за мушкарце?

¹⁰ Ако изгледа да је куповање уобичајена замка за жене, зарађивање више новца је једна замка за безбројне мушкарце. Исус је приказао ту замку с једним богатим човеком који је имао добар приход али је ипак био одлучан да ’поруши житнице своје и подигне веће, и да онде сабере сва своја жита и добро своје‘. Исус није оставио места сумњи с обзиром на опасност: „Пазите се, и чувајте се од свакога лакомства“ или похлепе (Лука 12:15-21). Било да смо богати или нисмо, треба да следимо тај савет.

11. Како хришћанин може да буде ухваћен у замку похлепе за више новца?

¹¹ Похлепа за више новца, или за стварима које се могу купити новцем, често се унапређује у маскираном облику. Може да буде представљен неки план за брзо богаћење — можда једна животна шанса за финансијску сигурност кроз ризичну инвестицију. Или неко може да буде искушан да заради новац сумњивим или незаконитим пословним поступцима. Та похлепна жеља може постати неодољива, попут замке (Псалам 62:11 [62:10, ДК]; Пословице 11:1; 20:10). Неки унутар хришћанске скупштине почели су с пословима очекујући да ће њихова поуздана браћа бити главне муштерије. Ако њихов циљ није био само да се обезбеди неки потребан производ или услуга ’радећи, чинећи добро рукама својим‘, већ да се брзо заради новац на штету сухришћана, онда они поступају из похлепе (Ефесцима 4:28; Пословице 20:21; 31:17-19, 24; 2. Солуњанима 3:8-12). Похлепа за новцем неке је одвела у коцкање кроз лото, спортску прогнозу, или лутрију. Други су, занемарујући саосећање и разумност, пренагло започели са судским процесима у нади да ће добити велику одштету или наслеђе.

12. Зашто знамо да се похлепа за богатством може савладати?

¹² Претходно су подручја на којима би било подесно самоиспитивање како бисмо могли искрено видети да ли је похлепа можда на делу у нама. Чак ако то и јесте случај, ми се можемо променити. Сети се да се Закхеј променио (Лука 19:1-10). Ако било ко установи да је похлепа за богатством или поседима проблем, он треба да буде одлучан као што је то био Закхеј да избегне ту замку (Јеремија 17:9).

Похлепа у другим аспектима живота

13. На коју нам другу замку похлепе скреће пажњу Псалам 10:18?

¹³ Некима је лакше да виде опасност похлепе с обзиром на новац или поседе од других начина на које се она појављује.  Један речник грчког каже да група речи преведена с „похлепа“ или „лакомство“ има смисао „’желети више‘, у вези с влашћу итд. као и власништвом“. Да, можемо бити ухваћени у замку, тако да похлепно желимо да исказујемо власт над другима, можда да желимо да они дрхте под нашим ауторитетом (Псалам 10:18).

14. На којим подручјима је жеља за влашћу штетна?

¹⁴ Од давних времена несавршени људи су уживали да имају власт над другима. Бог је предвидео да ће жалостан резултат људског греха бити тај да ће многи мужеви ’имати власт‘ над својим женама (Постање 3:16). Међутим, тај пропуст проширио се изван брачне сцене. Хиљадама година касније, један библијски писац је приметио да „човек над човеком влада, да га несрећним учини“ (Проповедник 8:9). Вероватно знаш колико је то истинито у политичким и војним стварима, али може ли бити да у нашем властитом подручју утицаја, ми тежимо за више личне власти или контроле?

15, 16. У којим погледима хришћанин може да буде ухваћен у замку жеље за више власти? (Филипљанима 2:3)

¹⁵ Сви ми имамо везе с другим људима — у нашим ближим или даљим породицама, на нашем световном послу или у школи, међу пријатељима, и у скупштини. Можда повремено, или често, имамо извесну улогу у одлучивању шта ће се урадити, као и како и када. То само по себи није неисправно или лоше. Ипак, да ли прекомерно уживамо у коришћењу свег ауторитета који можемо имати? Да ли може бити да волимо имати задњу реч и желимо то све више и више? Светски менаџери или шефови често показују тај став окружујући се улагивачима, који не нуде различита гледишта и који не оспоравају светску тежњу (похлепу) својих претпостављених за влашћу.

¹⁶ То је замка коју треба избегавати у односима са сухришћанима. Исус је рекао: „Ви знате да поглавари народни господаре над народима, и да великаши владају њима. Неће тако бити међу вама, него који год хоће да буде велик међу вама, да вам буде слуга“ (Матеј 20:25, 26). Таква понизност треба да буде очигледна док се хришћанске старешине опходе једни с другима, са слугама помоћницима и са стадом. На пример, да ли председавујући надгледник који се консултује с другим старешинама само у мањим стварима али све кључне одлуке доноси сам може показивати жељу за влашћу? Да ли је заиста спреман да поверава задатке? Може да настане проблем ако слуга помоћник који води састанак за службу проповедања неразумно превише захтева у својим припремама, чак доносећи правила (1. Коринћанима 4:21; 9:18; 2. Коринћанима 10:8; 13:10; 1. Солуњанима 2:6, 7).

17. Зашто је подесно узети у обзир храну кад се разматра замка похлепе?

¹⁷ Храна је још једно подручје на коме су многи ухваћени у замку похлепе. Наравно, природно је проналазити задовољство у јелу и пићу; Библија с одобравањем говори о томе (Проповедник 5:18). Ипак, није неуобичајено да жеља у вези с тим расте кроз известан временски период, проширујући се далеко иза онога што је разумно пријатно и довољно. Кад то не би било подесно подручје за забринутост Божјих слугу, зашто би Јеховина Реч рекла у Пословицама 23:20: „Не буди с онима који много вина пију, ни с онима који много меса једу? Ипак, како избегавамо ту замку?

18. Какво самоиспитивање у вези с храном и пићем можемо предузети?

¹⁸ Бог не сугерише да његов народ живи по неком строгом режиму исхране (Проповедник 2:24, 25). Али, он не одобрава ни то да храну и пиће учинимо доминантним делом нашег разговора и планирања. Можемо се запитати: ’Да ли често постајем претерано одушевљен кад описујем неки оброк који сам имао или планирам да имам?‘ ’Да ли увек говорим о храни и  пићу?‘ Још један показатељ може да буде како регујемо када имамо оброк који нисмо припремили или платили, можда кад смо гости у нечијем дому или кад је храна доступна на неком хришћанском скупу. Да ли може бити да смо тада склони да једемо далеко више него обично? Сећамо се да је Есав допустио да храна постане прекомерно важна, на његову трајну штету (Јеврејима 12:16).

19. Како би похлепа могла да буде проблем с обзиром на сексуално задовољство?

¹⁹ Павле нам пружа увид у још једну замку: „Као што се и пристоји светима, да се блуд и свака друга нечистота и лакомство [„похлепа“, NW] и не спомињу међу вама“ (Ефесцима 4:17-19; 5:3). Заиста, може се развити похлепа за сексуалним задовољством. Наравно, то уживање има прикладно изражавање унутар брачних веза. Блиска наклоност повезана с тим задовољством игра извесну улогу у помагању мужу и жени да остану верни једно другом кроз многе године брака. Ипак, мало људи ће порећи да данашњи свет екстремно наглашава секс, представљајући нормалним оно што је у ствари одраз похлепе коју је споменуо Павле. Такво погрешно гледиште о сексуалном задовољству посебно лако прихватају они који себе излажу неморалу и голотињи који су данас уобичајени у многим филмовима, видео тракама и часописима, као и на местима забаве.

20. Како хришћани могу да покажу да су будни на опасност похлепе у сексуалним стварима?

²⁰ Извештај о Давидовом греху с Бат-Шебом показује да неко од Божјих слугу може да буде ухваћен у замку сексуалне похлепе. Иако је био слободан да ужива задовољство унутар свог властитог брака, Давид је дозволио да расте недопуштена сексуална жеља. Приметивши како је привлачна била Уријина жена, он није контролисао своје мисли — и поступке — с обзиром на проналажење недопуштеног задовољства с њом (2. Самуелова 11:2-4; Јаков 1:14, 15). Сигурно је да морамо избегавати тај облик похлепе. Чак је и у браку прикладно избегавати похлепу. То би укључивало одбацивање екстремних сексуалних поступака. Муж који је одлучан да избегава похлепу на том подручју биће истински заинтересован за свог брачног друга, тако да било који избор који њих двоје начине у вези с планирањем породице неће његово задовољство учинити важнијим од садашњег и будућег здравља његове жене (Филипљанима 2:4).

Настави да одлучно избегаваш похлепу

21. Зашто нас наше разматрање о похлепи не треба обесхрабрити?

²¹ Јехова не пружа опомене или упозорења у вези са сваком сумњом. Он зна да његове предане слуге желе да му лојално служе, и уверен је да ће велика већина то наставити да чини. О свом народу као целини, он се може изразити на сличан начин као што је рекао о Јову кад је говорио Сатани: „Јеси ли видео служитеља мога Јоба? Нема га онаквог на земљи, добар је то и праведан човек, који се боји Бога и уклања се од зла“ (Јоб 1:8). Наш љубазни, поуздани небески Отац опомиње нас на опасне замке, као што су оне које су повезане с облицима похлепе, зато што жели да останемо неупрљани и верни њему.

22. Шта треба да урадимо ако је наше проучавање открило неко подручје личне опасности или слабости?

 ²² Свако од нас наследио је склоност према похлепи и можда смо то надаље развили под утицајем злог света. Шта ако си током нашег проучавања о похлепи — с обзиром на богатство, поседе, власт и ауторитет, храну, или сексуално задовољство — видео неко подручје слабости? Тада узми к срцу Исусов савет: „Ако ти је рука твоја узрок спотицања, одсеци је: Боље ти је без руке у живот ући, него ли с обе руке ући у гехену“ (Марко 9:43). Предузми све промене које су потребне у ставу или интересима. Избегавај смртоносну замку похлепе. Тако уз Божју помоћ, можеш „у живот ући“.

Шта сам научио?

◻ Зашто треба да будемо заинтересовани за замку похлепе?

◻ На које начине можемо упасти у замку похлепе за богатством или поседима?

◻ Како похлепа у другим подручјима живота може представљати стварну опасност?

◻ Какав треба да буде наш став у вези с било којом слабошћу коју имамо с обзиром на похлепу?

[Питања за разматрање]