Зашто треба да присуствујеш хришћанским састанцима

РОЗАРИО, која живи у Јужној Америци, месецима је уживала проучавајући Библију с Елизабетом. Она је с одушевљењем учила о Божјем Краљевству и како ће оно остварити рајске услове на Земљи. Ипак, кад год ју је Елизабет позивала да присуствује састанцима у Дворани Краљевства, она је одбијала. Сматрала је да може проучавати Библију код куће и спроводити у праксу оно што она каже, чинећи то без присуствовања скупштинским састанцима. Да ли се и ти питаш да ли ти хришћански састанци заиста могу користити? Зашто Бог чини припреме да се његов народ окупља?

Пошто су хришћани у првом веку били тако различити од људи око себе, исправно друштво било је од животне важности за њихово преживљавање. Апостол Павле је писао једној скупштини раних хришћана: ’Будите прави и цијели, усред рода неваљалога и покваренога, у којему свијетлите као видјела на свијету‘ (Филипљанима 2:15, Даничић-Караџић). Хришћани у Јудеји имали су посебно тешке прилике, и управо њима је Павле писао: „Пазимо један на другога ради бодрења у љубави и добрим делима. Не остављајмо скупштине своје, као што неки имају обичај, него светујмо један другога, и толико већма, колико видите да се приближује дан (судни)“ (Јеврејима 10:24, 25, Димитрије Стефановић). Како састајањем један другога подстичемо на љубав и добра дела?

Како хришћани „оштре“ један другога

Грчка реч коју је употребио Павле и која је преведена ’бодрити‘ дословно значи „оштрење“. Библијска пословица објашњава како хришћани „оштре“ један  другога кад каже: „Гвожђе се гвожђем оштри, тако човјек оштри лице пријатеља својега“ (Приче Саламунове 27:17, ДК; Проповедник 10:10). Ми смо попут оруђа које треба редовно оштрити. Пошто изражавање љубави према Јехови и доношење одлука које се темеље на нашој вери значи бити различит од света, ми непрестано морамо, такорећи, крчити пут који је различит од пута већине.

Непрестано напрезање да будемо другачији може отупити нашу ревност за добра дела. Али, кад смо с другима који воле Јехову, ми оштримо један другога — бодримо један другога на љубав и добра дела. С друге стране, кад смо сами, склони смо да више мислимо само о себи. У наше мисли могу да уђу неморалне, себичне или неразумне идеје. „Самовољан [„Онај ко се изолује“, NW] тражи што је њему драго, и љути се на све што је год разумно“ (Пословице 18:1). Зато је Павле писао скупштини у граду Солуну: „Утешавајте зато и подржавајте један другога, као што и чините“ (1. Солуњанима 5:11).

Кад је Розарио завршила своје проучавање темељних библијских наука, она се још увек суздржавала од дружења са скупштином. Зато је Елизабет, пошто није била у стању да јој више помаже, престала да је посећује. Неколико месеци касније, путујући надгледник је посетио Розарио и питао је: „Чак и ако би сваки члан породице могао да пронађе добру храну једући у ресторану, шта би сви чланови пропустили ако не би заједно јели код куће?“ Розарио је одговорила: „Они би пропустили дружење као породица.“ Разумела је о чему се ради и почела је да редовно долази на састанке. Установила је да је то тако корисно да је отада била на скоро сваком састанку.

Охрабрујуће је слушати друге људе како изражавају своју веру у исте ствари у које ти верујеш а исто тако видети како је таква вера променила њихове животе. Павле је то знао из личног искуства, па је писао скупштини у Риму: „Јер желим видети вас, да вам дам какав духовни дар, да се учврстите, то јест да се у вашој средини укрепимо вером вама и мени заједничком“ (Римљанима 1:11, 12). У ствари, то је било годинама пре него што је Павле могао да посети Рим, а кад је то учинио, био је затвореник у рукама Римљана. Али, кад је видео браћу из Рима која су пешачила преко 60 километара од града да би се срела с њим, ’Павле је дао хвалу Богу и охрабрио се‘ (Дела апостола 28:15).

Пронаћи духовну храну у критичним временима

Док је био у кућном притвору у Риму, Павле је писао Јеврејима о томе да не напуштају заједничко окупљање. За нас је значајно што је он додао речи: „И то у толико више у колико видите да се приближује дан“ (Јеврејима 10:25). Јеховини сведоци доследно показују из Писма да је година 1914. означила почетак времена краја овог света и да се приближио „дан суда и пропасти безбожних људи“ (2. Петрова 3:7, ДС). Према библијској књизи Откривење, кад је Ђаво био збачен с неба на почетку времена краја, он је био веома гневан и „отиде да се побије с остатком... који држи заповести Божје и има сведочанство Исуса Христа“ (Откривење 12:7-12). Према томе, држање Божјих заповести данас је посебно тешко; утолико више треба да се састајемо са суверницима. Састанци ће нам помоћи да ојачамо нашу веру и нашу љубав према Богу да бисмо се одупирали Ђаволовим нападима.

Љубав према Богу и вера нису попут зграда које су трајне кад се једном изграде. Уместо тога, оне су попут живих ствари које полако расту уз сталну исхрану али које вену и угину ако гладују. Зато Јехова обезбеђује редовну духовну  храну да ојача свој народ. Свима нама је потребна таква храна, али где је можемо добити осим од Божје организације и на њеним састанцима? Нигде (Деутероном 32:2; Матеј 4:4; 5:3).

Исус је поставио једно питање које нам може помоћи да видимо како он храни хришћанску скупштину. Он је питао: „Ко је дакле тај верни и мудри слуга [„верни и разборити роб“, NW], кога је поставио господар његов над својом чељади, да им даје храну на време? Благо слузи, кога кад дође господар његов нађе да извршује тако!“ (Матеј 24:45, 46). Кога је Исус поставио у првом веку да храни његове следбенике, и кога је он пронашао да их верно храни на свом повратку у краљевској сили? Очигледно је да ниједан човек није живео кроз све те векове. Докази показују да је тај роб скупштина духом помазаних хришћана, баш као што је израелска нација била Божји слуга у претхришћанска времена (Исаија 43:10). Да, Исус обезбеђује нашу духовну храну преко тог светом раширеног тела духом помазаних хришћана, које данас усмерава духовну храну кроз локалне скупштине Јеховиних сведока.

Апостол Павле је надаље описао Исусову припрему канала за снабдевање духовном храном: „’Изишавши на висину одведе сужње и људима даре [„дарове у људима“, NW] даде‘... И он је дао једне као апостоле, а једне као пророке, једне као еванђелисте, а једне као пастире и учитеље, на усавршавање светих за дело службе, и за уздизање тела Христова, докле достижемо сви у јединство вере и познање Сина Божјега, у човека савршена, у меру раста висине Христове“ (Ефесцима 4:8, 11-13).

Углавном унутар локалних скупштина — на састанцима — ти ’дарови људима‘ изграђивали су браћу. На пример, у Антиохији „Јуда и Сила, који бејаху и пророци, многим говорима утешише и утврдише браћу“ (Дела апостола 15:32). Говори духовно оспособљених мушкараца данас на сличан начин ће ојачати нашу веру тако да она неће ослабити или постати неактивна.

Може бити истина да добро напредујемо због личне помоћи неког члана скупштине иако можда још нисмо почели присуствовати састанцима. Библија каже да постоји време када ’треба да научиш прва слова речи Божје и требаш млека а не јаке хране‘ (Јеврејима 5:12). Али, не може се остати на млеку заувек. Хришћански састанци пружају непрекидан програм библијске поуке обликоване тако да одржи љубав прама Богу и веру у њега живим као и да пружи практичну помоћ у примењивању ’целе Божје воље‘ (Дела апостола 20:27). То је више од „млека“. Библија надаље каже: „Али је јака храна за људе зреле, код којих је разумевање извежбано дугим искуством у разликовању добра и зла“ (Јеврејима 5:14). На састанцима се разматрају многе теме које можда нису део темељног течаја кућне библијске поуке, као што је проучавање важних библијских пророчанстава стих по стих и дубока разматрања о томе како можемо опонашати Бога у властитом животу.

 Јеховини подсетници — попут гласа иза тебе

Помоћу таквих скупштинских проучавања, Јехова нас редовно подсећа какве особе треба да будемо. Такви подсетници су од животне важности. Без њих лако нагињемо себичности, поносу и похлепи. Подсетници из Писма помоћи ће нам да се радујемо успешним односима с другим људима и са самим Богом. „Размишљам о путевима својим и обраћам ноге своје к наредбама [„подсетницима“, NW] твојим“, признао је писац Псалма 119:59.

Док редовно присуствујемо хришћанским састанцима, доживљавамо остваривање Јеховиног пророчанства преко Исаије, које каже: „Који те уче [„твој Величанствени Инструктор“, NW] неће се више крити, него ће очи твоје видети учитеље твоје [’твог Величанственог Инструктора‘, NW]. И уши ће твоје слушати да се за тобом говори: ’То је пут, идите њим!‘“ Јехова пажљиво посматра наш напредак и с љубављу нас исправља ако направимо неки погрешан корак (Исаија 30:20, 21; Галатима 6:1). А он пружа још више помоћи од тога.

Примање светог духа кроз скупштину

Редовним присуствовањем хришћанским састанцима с Јеховиним сведоцима, јача нас Божји свети дух, који почива на његовом народу (1. Петрова 4:14). Надаље, хришћански надгледници у скупштини наименују се светим духом (Дела апостола 20:28). Та активна сила од Бога снажно утиче на хришћанина. Библија каже: „Плод духа је љубав, радост, мир, дуготрпљивост, доброхотност, доброта, вера, благост, самосавладавање“ (Галатима 5:22, 23, NW). Делујући кроз Божју организацију, свети дух ће нам такође помоћи да стекнемо чудесно јасно разумевање онога што Јехова спрема за оне који га воле. Након што је објаснио да истакнути људи овог система ствари не могу да разумеју Божје намере, Павле је написао: „Нама их је Бог Духом својим открио“ (1. Коринћанима 2:8-10).

Осим духовне хране која јача веру, скупштина пружа обуку онима који желе да учествују у главној активности скупштине. Шта је то?

Обука коју пружа скупштина

Хришћанска скупштина није друштвени клуб где људи само уживају у забави и можда охрабрују један другога да воде бољи живот. Исус је опуномоћио скупштину да носи добру вест о Краљевству онима који живе у духовној тами (Дела апостола 1:8; 1. Петрова 2:9). Од дана кад је основана, на Пентекост 33. н. е., она је била организација проповедника (Дела апостола 2:4). Да ли си доживео да покушаваш да говориш некоме о Јеховиним намерама али не успеваш да га увериш? Скупштински састанци пружају личну обуку у вештини поучавања. Проучавајући библијске примере, ми учимо како да створимо заједнички темељ за расправљање, да користимо Писмо као темељ за логично доказивање, и да помажемо другима да резонују тако што користимо питања и поређења. Такве вештине могу ти помоћи да доживиш неизрециву радост помагања другој особи да разуме библијску истину.

У овом раздорима потресеном, неморалном свету, хришћанска скупштина је право духовно уточиште. Иако је састављена од несавршених људи, она је лука мира и љубави. Према томе, буди редовно присутан на свим њеним састанцима и сам доживи истину речи псалмисте: „Како је лепо и красно кад су браћа заједно!... [Јехова је] утврдио благослов и живот за навек!“ (Псалам 133:1, 3).