Настави да растеш у спознању

„Допуните своју веру... спознањем“ (2. ПЕТРОВА 1:5, NW).

1, 2. (а) Шта би могао да научиш посматрајући небо? (Римљанима 1:20) (б) До које је мере човек у ствари напредовао у спознању?

 ШТА би могао да научиш ако изађеш напоље у чисту, тамну ноћ и погледаш сјајни месец и безбројне звезде? Могао би да научиш нешто о Ономе ко је створио све то (Псалам 19:2-7 [19:1-6, ДК]; 69:35 [69:34, ДК]).

² Ако би желео да повећаш то спознање, да ли би отишао на кров своје куће и погледао отуда? Вероватно не би. Алберт Ајнштајн је једном употребио такво поређење да истакне да научници у ствари нису веома много напредовали у спознању о свемиру и сигурно веома мало о Ономе ко га је створио. a Др Луис Томас (Lewis Thomas) је писао: „Највеће појединачно достигнуће науке у овом веку који је најпродуктивнији у научном погледу јесте откриће да смо дубоко у незнању; ми знамо врло мало о природи а разумемо још мање.“

3. У ком смислу повећавање спознања повећава муку?

³ Чак и ако би све преостале године нормалног животног века провео у тражењу таквог спознања, могао би само постати још свеснији како је живот кратак и јасније видети да је човекова употреба спознања ограничена несавршеношћу и ’искривљеношћу‘ овог света. Соломон је указао на то, пишући: „Где је много мудрости, много је и бриге, и ко умножава знање своје, умножава муку своју“ (Проповедник 1:15, 18). Да, стицање спознања и мудрости без икакве везе с Божјим намерама обично укључује муку и бригу (Проповедник 1:13, 14; 12:12; 1. Тимотеју 6:20).

4. Какво спознање треба да желимо да стекнемо?

⁴ Да ли Библија препоручује да не треба да се интересујемо за повећавање свог спознања? Апостол Петар је писао: „Напредујте у милости и у позна[њ]ју Господа нашега и Спаситеља Исуса Христа. Њему слава сад и у дан вечности!“ (2. Петрова 3:18). Ми можемо и треба да прихватимо ову опомену као да се односи на нас, подстичући нас да растемо у спознању. Али у каквој врсти спознања? Како можемо расти у њему? И да ли то заиста чинимо?

5, 6. Како је Петар нагласио да треба да стекнемо спознање?

⁵ Раст у тачном спознању о Створитељу свемира и о Исусу био је централна мисао у Петровом другом писму. У његовом уводу он је писао: „Да вам се умножи милост и мир познавањем [„тачним спознањем“, NW] Бога и Исуса Христа, Господа нашега! Како нам је божанствена сила његова даровала све ствари које требају животу и побожности, познањем [’тачним спознањем‘, NW] онога који нас позва славом својом и крепошћу својом“ (2. Петрова 1:2, 3, наглашено од нас). Тако он повезује поседовање незаслужене доброхотности и мира с нашим стицањем  спознања о Богу и његовом Сину. То је разумљиво, пошто је Створитељ, Јехова, средишња тачка правог спознања. Онај ко се боји Бога у стању је да види ствари у исправном светлу и да дође до неоспорних закључака (Пословице 1:7).

⁶ Затим је Петар подстакао: „Допуните своју веру крепошћу, своју крепост спознањем, своје спознање самосавладавањем, своје самосавладавање устрајношћу, своју устрајност оданошћу Богу, своју оданост Богу братском наклоношћу, своју братску наклоност љубављу. Јер ако ове ствари постоје у вама и обилују, оне ће вас спречити да не будете било неактивни или бесплодни с обзиром на тачно спознање о нашем Господу Исусу Христу“ (2. Петрова 1:5-8, NW). b У следећем поглављу читамо да стицање спознања помаже људима да избегавају нечистоће света (2. Петрова 2:20). Петар тако јасно даје на знање да је онима који постају хришћани потребно спознање, као и онима који већ служе Јехови. Да ли си и ти у једној од тих категорија?

Учи, понављај, користи

7. На који начин многи стичу тачно спознање темељних библијских истина?

⁷ Можда проучаваш Библију с Јеховиним сведоцима зато што препознајеш звук истине у њиховој поруци. Једном седмично, отприлике један сат, ти разматраш неку библијску тему користећи неко помоћно средство као што је Ти можеш заувек да живиш у рају на Земљи. Одлично! Многи који су на тај начин проучавали с Јеховиним сведоцима стекли су тачно спознање. Ипак, шта ти можеш учинити да повећаш количину онога што ти лично учиш? Следе неки предлози. c

8. Док се припрема за студиј, шта ученик може да учини да би више научио?

⁸ Унапред, док се припремаш за свој студиј, прегледај материјал који треба да буде обрађен. То значи да погледаш наслов поглавља, поднаслове, и сваку слику која је употребљена да илуструје материјал. Затим, док читаш одломак или део те публикације, потражи кључне мисли и потпорне библијске стихове, подвлачећи или истичући исте. Да би видео да ли си научио обрађене истине, покушај да одговориш на питања за различите одломке. Чинећи то, настој да обликујеш одговоре својим властитим речима. Коначно, понови лекцију, покушавајући да се присетиш главних мисли и потпорних аргумената.

9. Како ће примењивање предлога у вези с проучавањем помоћи особи да учи?

⁹ Можеш очекивати да ћеш расти у спознању ако примењујеш ове предлоге. Зашто? Један разлог је тај што ћеш материјалу приступати с дубоком жељом да учиш, припремајући тло, такорећи. Ако начиниш преглед и затим потражиш главне мисли и след закључивања, видећеш како се детаљи односе на тему или закључак. Завршно понављање ће ти помоћи да упамтиш шта си проучавао. Шта ће ти помоћи касније, током твог библијског студија?

10. (а) Зашто је само понављање чињеница или нових информација од ограничене вредности? (б) Шта је укључено у „присећање у прогресивним интервалима“? (в) Како су израелски синови можда извлачили корист из понављања?

¹⁰ Стручњаци на подручју образовања знају за вредност правовременог и смисаоног понављања. То није само механичко понављање речи, што си можда покушавао у школи кад си напамет учио неко име, чињеницу, или мисао. Ипак, да ли си установио да си убрзо заборавио оно што си одговарао, да је то брзо нестало из сећања? Зашто? Са̂мо механичко понављање нове речи или чињенице може да буде досадно, а резултати су  краткотрајни. Шта то може променити? Помоћи ће ти твоја истинска жеља да учиш. Још један кључ је смисаоно понављање. Неколико минута након што си научио неку мисао, пре него што нестане из сећања, покушај да се присетиш онога што си научио. То се означава као „присећање у прогресивним интервалима“. Тиме што освежаваш своје сећање пре него што оно избледи, ти повећаваш дужину памћења. У Израелу је требало да очеви усађују Божје заповести у своје синове (Деутероном 6:6, 7). „Усадити“ значи поучавати помоћу понављања. Вероватно су многи од тих очева најпре износили законе својим синовима; касније су понављали те информације; а затим су својим синовима постављали питања о томе шта су научили.

11. Шта се може учинити током библијског студија да би се повећало учење?

¹¹ Ако неки Сведок с тобом води библијски студиј, он или она може да ти помогне да учиш тако што имате прогресивне сажетке у интервалима током студија. То није детињасто. То је техника која побољшава учење, зато радосно учествуј у периодичним прегледима. Затим, на крају студија, учествуј у завршном понављању у коме одговараш из сећања. Својим властитим речима можеш објаснити мисли на начин како би то учинио поучавајући другу особу (1. Петрова 3:15). То ће ти помоћи да оно што си научио учиниш делом свог дугорочног памћења. (Упореди Псалам 119:1, 2, 125; 2. Петрова 3:1.)

12. Шта са̂м ученик може да учини да побољша своје памћење?

¹² Још један користан корак за тебе биће да, за дан или два, оно што си научио кажеш неком другом, можда школском другу, колеги на послу или комшији. Могао би да споменеш тему и да затим кажеш да баш желиш видети да ли се можеш присетити кључног тока закључивања или потпорних стихова из Библије. То може изазвати интерес друге особе. Чак и ако то не буде случај, сам процес твог понављања нових информација након интервала од дан или два учврстиће их у твом памћењу. Тада ћеш то заиста научити, чинећи оно на шта подстиче 2. Петрова 3:18.

Активно учити

13, 14. Зашто треба да желимо да идемо изнад једноставног стицања и памћења информација?

¹³ Учење је више од самог усвајања чињеница или могућности присећања информација. Религиозни људи у Исусово време чинили су то својим молитвама које су понављали (Матеј 6:5-7). Али, како су на њих утицале те информације? Да ли су они доносили праведне плодове? Тешко (Матеј 7:15-17; Лука 3:7, 8). Део проблема састојао се у томе што спознање није продирало њихова срца, утичући на њих с корисним последицама.

¹⁴ Према Петру, с хришћанима треба да буде другачије, како онда тако и данас. Он нас подстиче да нашу веру допунимо спознањем које ће нам помоћи да избегавамо да будемо неактивни или бесплодни (2. Петрова 1:5, 8). Да би то био случај и с нама, морамо желети да растемо у том спознању и морамо желети да то дубоко утиче на нас, дирајући нашу најдубљу личност. То се можда не догађа увек.

15. До каквог је проблема дошло код неких хебрејских хришћана?

¹⁵ У Павлово време хебрејски хришћани имали су проблем у том погледу. Пошто су били Јевреји, имали су извесно спознање о Писму. Знали су за Јехову и неке од његових захтева. Касније су додали спознање о Месији, исказивали су веру, и крстили су се као хришћани (Дела апостола 2:22, 37-41; 8:26-36). Месецима и годинама, сигурно су присуствовали хришћанским састанцима, где су могли учествовати у читању библијских стихова и у коментарисању. Ипак, неки нису расли у спознању. Павле је писао: „Ви који бисте одавна требали да сте учитељи опет треба да научите прва слова речи  Божје, и постадосте да требате млека а не јаке хране“ (Јеврејима 5:12). Како је то било могуће? Да ли се то може догодити и нама?

16. Шта је пермафрост, и како он утиче на биљке?

¹⁶ Као једно поређење, размотримо пермафрост, трајно смрзнуто тло на Арктику и у другим регијама где је просечна температура испод тачке смрзавања. Тло, стене и подземна вода смрзавају се у чврсту масу, понекад до дубине од 900 метара. Лети у површинском тлу (названом активни слој) може доћи до отапања. Међутим, тај танак слој отопљеног тла обично је блатан зато што влага не може да отиче у пермафрост који се налази испод. Биљке које расту у том танком површинском слоју често су мале или закржљале; њихово корење не може да продре у пермафрост. ’Какве везе‘, можда се питаш, ’пермафрост има с тиме да ли ја растем у спознању библијске истине?‘

17, 18. Како се пермафрост и његов активан слој може употребити да се прикаже шта се развило код неких хебрејских хришћана?

¹⁷ Пермафрост добро илуструје ситуацију онога чије менталне снаге нису активно укључене у усвајање, памћење и коришћење тачног спознања. (Упореди Матеј 13:5, 20, 21.) Та особа вероватно има менталну способност да учи различите теме, укључујући библијску истину. Она је проучила „прва слова речи Божје“ и можда испуњава услове да се крсти, као што је био случај с тим хебрејским хришћанима. Ипак, она се можда не ’даје на савршенство‘, на ствари које су изнад ’почетка Христове науке‘ (Јеврејима 5:12; 6:1, ДК).

¹⁸ Замисли неке од тих хришћана на састанцима у првом веку. Они су били присутни и будни, али да ли су њихове мисли биле укључене у учење? Да ли су они активно и озбиљно расли у спознању? Можда нису. За те незреле појединце, свако ангажовање на састанцима одвијало се у танком активном слоју, такорећи, док је испод била смрзнута дубина. Корени чвршћих или компликованијих истина нису могли продрети у то подручје менталног пермафроста. (Упореди Исаија 40:24.)

19. На који начин искусан хришћанин данас може постати попут хебрејских хришћана?

 ¹⁹ Слично може бити с хришћанином данас. Иако је присутан на састанцима он можда не користи те прилике да расте у спознању. Шта је с активним учествовањем на њима? Новоме или неком ко је млад можда треба прилично напора да се јави да прочита неки библијски стих или да да̂ коментар на речи из одломка, што одражава дивно и похвално вежбање његових способности. Али, Павле је показао да што се тиче других, с обзиром на време од кад су хришћани, они треба да напредују изнад тог почетног степена учествовања ако желе наставити да расту у спознању (Јеврејима 5:14).

20. Какво самоиспитивање свако од нас треба да предузме?

²⁰ Ако искусни хришћанин никада не напредује изнад једноставног читања библијског стиха или давања основног коментара директно из одломка, његово учествовање вероватно долази из површинског „активног слоја“ његовог ума. Може проћи састанак за састанком а да дубине његовог менталног потенцијала остану у смрзнутом стању, да наставимо наше поређење о пермафросту. Треба да се питамо: ’Да ли је то случај са мном? Да ли сам дозволио да се у мени развије нека врста менталног пермафроста? Колико сам ментално будан и заинтересован за учење?‘ Чак и ако нам је непријатно због наших поштених одговора, сада можемо почети да предузимамо кораке да растемо у спознању.

21. Које би кораке обрађене раније могао да примениш у припреми за састанке или присуствовању састанцима?

²¹ Као појединци можемо применити предлоге из 8. одломка. Без обзира колико смо дуго повезани са скупштином, можемо одлучити да се напрежемо према зрелости и већем спознању. За неке ће то значити да се марљивије припремају за састанке, можда обнављајући навике којих су се држали пре много година али које су се полако изгубиле. Док се припремаш, покушај да одредиш које су кључне мисли и да разумеш непознате библијске стихове који су употребљени да се развије ток закључивања. Потражи сваки нови угао или аспект у студијском материјалу. Слично томе, током састанка покушај да код себе примениш предлоге споменуте у одломцима 10 и 11. Настој да будеш будан ментално, као да одржаваш високу температуру својих мисли. То ће спречити сваку тенденцију да се појави „пермафрост“; тај савестан напор такође ће отопити било које „смрзнуто“ стање које се можда раније развило (Пословице 8:12, 32-34).

Спознање, помоћ према плодности

22. Како ћемо извући корист ако радимо на повећавању нашег спознања?

²² Како ћемо као појединци извлачити корист ако радимо на том питању раста у незаслуженој доброхотности и спознању о нашем Господу и Спаситељу Исусу Христу? Тиме што предузимамо савесне напоре да одржимо своје менталне снаге буднима, спремнима да усвајају спознање, семе нових и компликованијих библијских истина пустиће дубоке корене, а наше разумевање ће расти и постаће трајно. То ће моћи да се упореди с оним  што је Исус рекао у једном другом поређењу о срцима (Лука 8:5-12). Семе које пада на добро тло може пустити снажне корене да подупиру биљку која рађа и доноси плод (Матеј 13:8, 23).

23. Какви могу бити резултати кад узмемо к срцу 2. Петрову 3:18? (Колошанима 1:9-12)

²³ Исусово поређење донекле се разликовало, али су добри резултати били слични ономе што је Петар обећао: „Управо из тог разлога, одговарајући својим доприношењем свег искреног напрезања, допуните своју веру крепошћу, своју крепост спознањем... Јер ако ове ствари постоје у вама и обилују, оне ће вас спречити да будете било неактивни или бесплодни с обзиром на тачно спознање о нашем Господу Исусу Христу“ (2. Петрова 1:5-8, NW). Да, наш раст у спознању помоћи ће нам да будемо плодни. Установићемо да ће усвајање још више спознања доносити још више задовољства (Пословице 2:2-5). Оно што учиш лакше ћеш памтити и биће корисно док поучаваш друге да постану ученици. Тако ћеш и на тај начин бити плоднији и донећеш славу Богу и његовом Сину. Петар је закључио своје друго писмо: „Напредујте у милости и у позна[њ]ју Господа нашега и Спаситеља Исуса Христа. Њему слава сад и у дан вечности!“ (2. Петрова 3:18).

[Фусноте]

Можеш ли се сетити?

◻ Зашто треба да будеш заинтересован за повећавање свог спознања?

◻ Како нови студент Библије може извући већу корист из свог студија?

◻ Коју опасност желиш да избегаваш, као што је приказано пермафростом?

◻ Зашто треба да будеш одлучан да се побољшаш у својој способности да повећаваш спознање?

[Питања за разматрање]

[Слика на 15. страни]

Да ли имам проблем с менталним пермафростом?