Нека твоје самосавладавање постоји и обилује

„Допуните своју веру... самосавладавањем“ (2. ПЕТРОВА 1:5, 6, NW).

1. У каквој необичној ситуацији хришћанин може дати сведочанство?

 ИСУС је рекао: „Извешће вас због мене пред намеснике и пред краљеве за сведочанство њима“ (Матеј 10:18). Кад би био позван пред неког намесника, судију или председника, о чему би говорио? Можда најпре о томе зашто си ту, о оптужби против тебе. Божји дух би ти помогао да то учиниш (Лука 12:11, 12). Али, можеш ли замислити да говориш о самосавладавању? Да ли сматраш да је то важан део наше хришћанске поруке?

2, 3. (а) Како се догодило да је Павле могао да сведочи Феликсу и Друсили? (б) Зашто је самосавладавање било прикладна тема о којој је Павле могао да говори у тој ситуацији?

² Размотримо један пример из стварног живота. Један од Јеховиних сведока био је ухапшен и изведен пред суд. Кад му је пружена могућност да говори, он је желео да објасни своја веровања као хришћанин, као сведок. Можеш истражити тај извештај и установићеш да је пружио реторичко сведочанство „о правди о уздржању [„самосавладавању“, NW] и о суђењу које ће бити“. Говоримо о искуству  апостола Павла у Цезареји. Било је једно почетно испитивање. „После неколико дана дође Феликс са Друсилом женом својом, која беше јудејка, и он дозва Павла. Он га саслуша о вери у Исуса Христа (Дела апостола 24:24). Историја извештава да је Феликс „практиковао сваку врсту окрутности и похоте, имајући власт краља са свим инстинктима роба“. Био је раније ожењен два пута кад је навео Друсилу да се разведе од свог мужа (кршећи Божји закон) и да постане његова трећа жена. Можда је она била та која је желела да чује за нову религију, хришћанство.

³ Павле је наставио да говори „о правди о уздржању [„самосавладавању“, NW] и о суђењу које ће бити“ (Дела апостола 24:25). Тиме би се створио очигледан контраст између Божјих начела честитости и окрутности и неправде чији су део били Феликс и Друсила. Павле се можда надао да ће подстаћи Феликса да испољи правду у том случају. Али, зашто спомињати ’уздржање [’самосавладавање‘, NW] и суђење које ће бити‘? Тај неморални пар је питао шта за собом повлачи ’вера у Исуса Христа‘. Зато је требало да знају да слеђење њега захтева обуздавање нечијих мисли, говора, и поступака, што је значење самосавладавања. Сви људи су одговорни  Богу за своје размишљање, речи и дела. Дакле, важније од било ког суђења од стране Феликса у Павловом случају било је суђење с којим су се тај намесник и његова жена суочавали пред Богом (Дела апостола 17:30, 31; Римљанима 14:10-12). Разумљиво је што се Феликс ’уплашио‘ (ДК) након што је чуо Павлову поруку.

Важно је али није лако

4. Зашто је самосавладавање важан део правог хришћанства?

⁴ Апостол Павле је признао самосавладавање као битан део хришћанства. Апостол Петар, један од Исусових блиских пратилаца, потврдио је то. Кад је писао онима који ће „постати учесници у божанској природи“ на небу, Петар је подстицао на испољавање одређених особина које су неопходне, као што су вера, љубав и самосавладавање. Зато је самосавладавање било укључено у следеће засигурање: „Ако ове ствари постоје у вама и обилују, оне ће вас спречити да будете било неактивни или бесплодни с обзиром на тачно спозање о нашем Господу Исусу Христу“ (2. Петрова 1:1, 4-8, NW).

5. Зашто треба да будемо посебно заинтересовани за самосавладавање?

⁵ Међутим, ти знаш да је лакше рећи да треба да испољавамо самосавладавање него то стварно практиковати у нашем свакодневном животу. Један разлог је тај што је самосавладавање релативно ретко. Павле је у 2. Тимотеју 3:1-5 описао ставове који ће преовладавати у наше време, у ’последњим данима‘. Једно обележје које ће карактерисати наш период јесте да ће многи бити „без самосавладавања“ (NW). Видимо како се то обистињује свуда око нас, зар не?

6. Како се данас испољава недостатак самосавладавања?

⁶ Многи људи верују да је у основи здраво „пустити на вољу“ или „дати одушка“. Њихово гледиште појачавају узори у очима јавности који изгледа да занемарују самосавладавање било које врсте, који се једноставно препуштају својим нагонима. Да то прикажемо: Многи који воле професионалне спортове одрасли су навикнути на дивље изливе емоција, чак и насилног гнева. Зар се не можеш присетити, бар из новина, случајева у којима су на спортским догађајима избијале бруталне туче или сукоб руље? Ипак, оно о чему желимо говорити не захтева да много времена посветимо истраживању примера̂ недостатка самосавладавања. Могла би се набројати многа подручја на којима треба да показујемо самосавладавање — наше узимање хране и пића, наше понашање према супротном полу, и време које проводимо и новац који трошимо на хобије. Али, уместо да се површно дотакнемо многих од таквих подручја, истражимо једно примарно подручје на коме морамо испољавати самосавладавање.

Самосавладавање с обзиром на наше емоције

7. Који аспект самосавладавања заслужује посебну пажњу?

⁷ Многи од нас су релативно успешни у регулисању или обуздавању наших поступака. Ми не крадемо, не подлежемо неморалу, или не извршавамо убиство; ми знамо какав је Божји закон у вези с таквим преступима. Ипак, колико смо успешни у контролисању наших емоција? С временом, они који пропуштају да развијају емоционално самосавладавање често губе самоконтролу с обзиром на своје поступке. Зато се усредсредимо на наше емоције.

8. Шта Јехова очекује од нас с обзиром на наше емоције?

⁸ Јехова Бог не очекује од нас да будемо аутомати, тако да нити имамо нити испољавамо емоције. На Лазаревом гробу, Исус се ’устресао у духу и растужио се‘. Затим „навреше сузе Исусу“ (Јован 11:32-38). Сасвим другачије емоције показао је када је, уз савршену контролу својих поступака, истерао мењаче новца из храма (Матеј 21:12, 13; Јован 2:14-17).  Његови лојални ученици такође су испољавали дубоке емоције (Лука 10:17; 24:41; Јован 16:20-22; Дела апостола 11:23; 12:12-14; 20:36-38; 3. Јованова 4). Ипак, они су увиђали потребу за самосавладавањем како њихове емоције не би довеле до греха. Ефесцима 4:26 то сасвим јасно даје на знање: „Ако се и гневите, немојте грешити, а сунце да не зађе у гневу вашему.“

9. Зашто је контролисање наших емоција тако важно?

⁹ Постоји опасност да хришћанин може изгледати да испољава самосавладавање док, у ствари, његове емоције измичу контроли. Присети се реакције кад је Бог одобрио Авељеву жртву: ’Каин се много расрди и лице му се намршти. Господ рече Каину: Што се срдиш и зашто ти је лице намрштено? Ако добро чиниш исправићеш лице своје, али ако зло чиниш, то грех са твог прага вреба и жудња је његова на тебе окренута‘ (Постање 4:5-7). Каин је пропустио да контролише своје емоције, што је довело до тога да убије Авеља. Неконтролисане емоције довеле су до неконтролисаног дела.

10. Шта учиш из Хамановог примера?

¹⁰ Размотримо такође пример из времена Мардохеја и Естер. Службеник по имену Хаман разљутио се што Мардохеј није желео да му се поклони. Касније је Хаман погрешно мислио да ће му бити указана част. „Хаман изиђе оног дана весео и задовољан у срцу. Али кад виде Мардохеја на вратима краљевим да не уста нити се маче пред њим, напуни се гнева на Мардохеја. Али се ипак савлада и пође кући својој“ (Естер 5:9, 10). Он је брзо осетио емоцију радости. Ипак, брзо је осетио и гнев кад је само видео онога према коме је гајио љутњу. Да ли мислиш да је кад Библија каже да се Хаман ’ипак савладао‘ то значило да је он био примеран у самосавладавању? Тешко. У тим околностима Хаман је контролисао своје поступке и свако испољавање емоција, али је пропустио да контролише свој љубоморни гнев. Његове емоције навеле су га да планира убиство.

11. Који је проблем постојао у скупштини у Филипима и шта је могло да доведе до тога?

¹¹ Слично томе, недостатак контроле над емоцијама данас може у великој мери штетити хришћанима. ’Ах‘, можда неки мисле, ’то неће бити проблем у скупштини.‘ Али то јесте проблем. Двоје помазаних хришћана у Филипима имало је озбиљну неслогу, коју Библија не описује. Замисли следеће као могућност: Еводија је позвала неку браћу и сестре на оброк или на угодан скуп. Синтихија није била позвана, и осећала се повређено. Можда је она реаговала тако што није позвала Еводију у некој каснијој прилици. Онда су обе почеле да траже погрешке друге; с временом једва да су говориле међу собом. У таквом сценарију, да ли би основни проблем био тај што неко није позван на оброк? Не. То би била само искра. Кад су те две помазане сестре пропустиле да контролишу своје емоције, та искра је постала шумски пожар. Проблем је трајао и растао док један апостол није морао да интервенише (Филипљанима 4:2, 3).

Твоје емоције и твоја браћа

12. Зашто нам Бог пружа савет који се налази у Проповеднику 7:9?

¹² Мора се признати да није лако контролисати своје емоције кад се особа осећа омаловажено, повређено или кад се према њој поступа с предрасудама. Јехова то зна, јер он посматра људске односе од постанка човека. Бог нам саветује: „Не буди нагао у духу своме на гнев, јер гнев почива у недрима безумних“ (Проповедник 7:9). Запази да Бог прво скреће пажњу на емоције а не на поступке (Пословице 14:17; 16:32; Јаков 1:19). Питај се: ’Да ли треба да поклоним више пажње контролисању својих емоција?‘

13, 14. (а) Шта у свету обично настаје из пропуста да се контролишу емоције? (б) Које ствари могу довести до тога да хришћанин гаји љутњу?

¹³ Многи људи у свету који пропуштају да контролишу своје емоције почињу с  дугим огорченим сукобима — огорченим, чак насилним смртним непријатељством због стварне или замишљене увреде против њих самих или неког рођака. Кад емоције измакну контроли, оне дуго времена могу вршити штетан утицај. (Упореди Постање 34:1-7, 25-27; 49:5-7; 2. Самуелова 2:17-23; 3:23-30; Пословице 26:24-26.) Хришћани, без обзира на национално или културно порекло, сигурно на таква огорчена непријатељства и љутње треба да гледају као на неисправне, лоше, које треба избегавати (Левитик 19:17). Да ли на избегавање љутње гледаш као на део свог самосавладавања с обзиром на емоције?

¹⁴ Баш као што је то био случај с Еводијом и Синтихијом, пропуст да се контролишу емоције може и данас довести до проблема. Сестра се може осећати омаловажено што није позвана на свадбену свечаност. Или можда није укључено њено дете или њен рођак. Или је брат можда купио половни аутомобил од сухришћанина, а он се ускоро покварио. Без обзира на разлог, то је проузроковало повређена осећања, емоције нису контролисане, и они који су били укључени узнемирили су се. Шта тада?

15. (а) Које жалосне последице настају из љутње међу хришћанима? (б) Који се библијски савет односи на тенденцију да се гаји љутња?

¹⁵ Ако узнемирена особа не ради на контролисању својих емоција и измирењу са својим братом, могла би се развити љутња. Има случајева у којима неки Сведок тражи да не буде додељен извесном Скупштинском студију књиге зато што му се „не свиђа“ неки хришћанин или породица која посећује тај састанак. Како је то жалосно! Библија каже да би за хришћане био пораз да једни друге одводе пред светске судове, али зар не би исти такав пораз био и кад бисмо избегавали неког брата због неучтивог поступка или коментара према нама или према неком рођаку у прошлости? Да ли наше емоције откривају да родбинске везе стављамо испред мира с нашом браћом и сестрама? Да ли кажемо да бисмо били спремни да умремо за нашу сестру, али нас наше емоције тако наводе да сада једва говоримо с њом? (Упореди Јован 15:13.) Бог нам одлучно каже: „Никоме не враћајте зла за зло... Ако је могуће, колико до вас стоји, имајте мир са свим људима. Не освећујте се за себе, љубљени, него пуштајте гневу Божјему да делује“ (Римљанима 12:17-19; 1. Коринћанима 6:7).

16. Какав је добар пример поставио Аврахам с обзиром на поступање с емоцијама?

¹⁶ Корак према поновном стицању контроле над нашим емоцијама јесте да се помиримо или решимо узрок за приговор уместо да дозволимо да непријатељства трају. Присети се кад земља није могла да храни Аврахамова велика стада заједно с Лотовим стадима, и кад су се зато њихови најмљени радници почели да се свађају. Да ли је Аврахам дозволио да га савладају његове емоције? Или да ли је испољио самосавладавање? Вредно је похвале то што је предложио мирољубиво решење за тај пословни сукоб; нека свако од њих има одвојено подручје. А он је предност избора дао Лоту. Доказујући да Аврахам није имао огорченост и да није гајио љутњу, он је касније отишао у битку у корист Лота (Постање 13:5-12; 14:13-16).

17. Како су Павле и Барнаба погрешили у једној прилици, али шта је уследило након тога?

¹⁷ О самосавладавању можемо учити и из једног догађаја који је укључивао Павла и Барнабу. Након што су годинама били партнери, они се нису сложили у вези с тим да ли да узму Марка на пут. „Тако постаде распра, и они се раздвојише и Барнаба узевши Марка отплови у Кипар“ (Дела апостола 15:39). То што су ти зрели људи том приликом пропустили да контролишу своје емоције треба да нама пружи упозорење. Ако се то могло догодити њима, може се догодити и нама. Ипак, они нису допустили да се развије трајна неслога или да расте дуг огорчен сукоб. Извешатај показује да су та браћа поново  стекла контролу над својим емоцијама и да су касније радили заједно у миру (Колошанима 4:10; 2. Тимотеју 4:11).

18. Ако су осећања повређена, шта зрели хришћанин може да учини?

¹⁸ Можемо очекивати да међу Божјим народом може доћи до повређених осећања, можда чак и љутње. Она су била присутна у хебрејска времена и у данима апостола. Догађају се и међу Јеховиним слугама у наше време, јер смо сви ми несавршени (Јаков 3:2). Исус је подстакао своје следбенике да брзо поступају да реше такве проблеме између браће (Матеј 5:23-25). Али, још је боље да то спречимо у почетку побољшавајући своје самосавладавање. Ако се осећаш омаловажено или увређено релативно малом ствари коју су твој брат или сестра рекли или учинили, зашто не контролишеш своје емоције и једноставно то заборавиш? Да ли је заиста неопходно да се сукобиш с другом особом, као да нећеш бити задовољан док она не призна да није у праву? Колико у ствари ти контролишеш своје емоције?

Могуће је!

19. Зашто је подесно што се наше разматрање усредсредило на контролисање наших емоција?

¹⁹ Позабавили смо се првенствено једним аспектом самосавладавања, контролисањем наших емоција. А то је кључно подручје зато што пропуст да контролишемо своје емоције може водити до губитка контроле над нашим језиком, нашим сексуалним нагонима, нашим навикама исхране, и многим другим аспектима живота где морамо испољавати самосавладавање (1. Коринћанима 7:8, 9; Јаков 3:5-10). Ипак, охрабри се јер се ти можеш побољшати у одржавању самосавладавања.

20. Како можемо бити сигурни да је побољшање могуће?

²⁰ Јехова је спреман да нам помогне. Како можемо бити сигурни у то? Па, самосавладавање је један од плодова његовог духа (Галатима 5:22, 23). Дакле, до које мере радимо да испуњавамо услове за то и да примимо свети дух од Јехове и да испољавамо његов плод, до те мере можемо очекивати да се више самосавладавамо. Никад немој заборавити Исусово засигурање: „Отац небески [ће] дати Духа Светога онима који ишту у њега“ (Лука 11:13; 1. Јованова 5:14, 15).

21. Шта си одлучан да чиниш у будућности у вези са самосавладавањем и твојим емоцијама?

²¹ Немој мислити да ће бити лако. И то може бити теже за неке који су одрастали окружени људима који су неконтролисано изражавали своје емоције, за неке с темпераментом који се лакше узбуђује, или за неке који једноставно никада нису покушавали да испољавају самосавладавање. За таквог хришћанина, допуштање да самосавладавање постоји и да обилује може бити прави изазов. Ипак, то је могуће (1. Коринћанима 9:24-27). Док се све више приближавамо крају садашњег система ствари, стресови и притисци ће се повећавати. Требаће нам не мање самосавладавања већ више, много више! Преиспитај се што се тиче твог самосавладавања. Ако видиш подручја на којима треба да се побољшаш, ради на томе (Псалам 139:23, 24). Моли Бога за више његовог духа. Он ће те чути и помоћи ће ти тако да ће твоје самосавладавање постојати и обиловати (2. Петрова 1:5-8).

Тачке за размишљање

◻ Зашто је контролисање наших емоција тако важно?

◻ Шта си научио из примера̂ Хамана и Еводије и Синтихије?

◻ Шта ћеш искрено настојати да чиниш ако се појави неки узрок за увређеност?

◻ Како ти самосавладавање може помоћи да избегаваш да гајиш било какву љутњу?

[Питања за разматрање]

[Слика на 18. страни]

Кад је био пред Феликсом и Друсилом, Павле је говорио о праведности и самосавладавању