Европски врховни суд подржава право проповедања у Грчкој

ЗАШТО би човек кога његове комшије хвале био од 1938. ухапшен више од 60 пута? Зашто би тај поштени власник трговине са грчког острва Крита био одведен пред грчке судове 18 пута и одслужио у затвору више од шест година? Да, зашто би тај марљиви породични човек, Минос Кокинакис, био одвојен од своје жене и петоро деце и протеран на различита казнена острва?

У великој мери су одговорни закони донесени 1938. и 1939. који забрањују прозелитизам. Те законе је увео грчки диктатор Јоанис Метаксас, који је деловао под утицајем Грчке православне цркве.

Као последица те легислације, од 1938. до 1992. било је 19 147 хапшења Јеховиних сведока, а судови су одредили казне које су укупно износиле 753 године, од чега је 593 заиста и одслужено. Све је то учињено зато што Сведоци у Грчкој, као и другде, следе упутство Исуса Христа да ’науче све народе, учећи их да изврше све заповести‘ које је он дао (Матеј 28:19, 20).

Али, 25. маја 1993, постигнута је величанствена победа у корист слободе обожавања! Тог дана Европски суд за људска права у Страсбуру, у Француској, потврдио је право грчког грађанина да својим веровањима поучава друге. Доневши ту одлуку, тај европски врховни суд створио је широке заштите за религиозну слободу која може дубоко утицати на живот људи посвуда.

Погледајмо мало поближе како су се развијали ти догађаји, укључујући понижавања која је претрпео само један грађанин Грчке, који су довели до те значајне судске одлуке.

Рана позадина

Године 1938. тај грађанин, Минос Кокинакис, постао је први Јеховин сведок који је осуђен према грчком закону који прозелитизам сматра криминалним преступом. Без прилике да му се суди, он је био послат да служи 13 месеци у изгнанству на егејском острву Аморгос. Године 1939. он је био осуђен два пута и сваки пут затворен на два и по месеца.

Године 1940, Кокинакис је био протеран на шест месеци на острво Милос. Следеће године, током Другог светског рата, био је утамничен у војном затвору у Атини на више од 18 месеци. С обзиром на тај период, он се присећа:

„Недостатак хране у затвору постајао је све гори. Били смо тако слаби да нисмо могли да ходамо. Да није било Сведока из области Атине и Пиреја који су нам доносили храну од својих оскудних средстава, ми бисмо умрли.“ Касније, 1947, поново је осуђен и одслужио је наредна четири и по месеца у затвору.

Године 1949, Минос Кокинакис био је протеран на острво Макренезос, име које Грке подсећа на страшне призоре због  тамошњег затвора. Међу око 14 000 затвореника који су онда били утамничени на Макренезосу, било је око 40 Сведока. Грчка енциклопедија Papyros Larousse Britannica примећује: „Методе окрутне тортуре... животни услови, који су неприхватљиви за једну цивилизовану нацију, и срамотно понашање чувара према затвореницима... срамота су за историју Грчке.“

Кокинакис, који је провео годину дана у затвору на Макренезосу, описао је услове: „Војници, као чланови Инквизиције, испитивали би сваког затвореника од јутра до мрака. Речима се не могу описати тортуре које су вршили. Многи затвореници изгубили су душевно здравље; други су били убијени; велики број је био физички онеспособљен. Током тих ужасних ноћи док смо слушали крике и стењање оних који су били мучени, молили смо се као група.“

Након што је преживео тешкоће Макренезоса, Кокинакис је током 1950-их био ухапшен још шест пута и одслужио је десет месеци у затвору. У 1960-им био је ухапшен наредна четири пута и био је осуђен на осам месеци затвора. Али сети се да је Минос Кокинакис био само један међу стотинама Јеховиних сведока који су кроз године били хапшени и затварани зато што су другима говорили о својој вери!

Како је дошло до тога да ужасне неправде учињене против Јеховиних сведока у Грчкој коначно дођу пред Европски суд за људска права?

Уводни случај

Тај случај имао је свој почетак 2. марта 1986. Тог дана су Минос Кокинакис, тада пензионисани 77-годишњи послован човек, и његова жена посетили дом госпође Јоргие Киријакаки у Ситији на Криту. Муж госпође Киријакаки, који је био кантор у локалној православној цркви, обавестио је полицију. Полиција је дошла и ухапсила господина и госпођу Кокинакис, који су затим одведени у локалну полицијску станицу. Тамо су морали да проведу ноћ.

Каква је била оптужба против њих? Иста као што је хиљадама пута изнесена против Јеховиних сведока током претходних 50 година, да су прозелитизовали. Грчки устав (1975.), члан 13, наводи: „Прозелитизам је забрањен.“ Погледајмо надаље грчки закон, део 4, бројеве 1363⁄1938 и  1672⁄1939, који прозелитизам чине криминалним преступом. Тамо стоји:

„Под ’прозелитизмом‘ се сматра, посебно, сваки директан или индиректан покушај да се наметну религиозна веровања неке особе различитог верског уверења... с циљем слабљења тих веровања, било неком врстом наговарања или обећања о наговарању или моралном подршком или материјалном помоћи, или лажним средствима или искоришћавањем његовог неискуства, поверења, потребе, ниског интелекта или наивности.“

Окружни суд у Ласитију, на Криту, саслушао је тај случај 20. марта 1986, и установио да су господин и госпођа Кокинакис криви за прозелитизам. Обоје су били осуђени на четири месеца затвора. Осуђујући тај пар, суд је објавио да су се окривљени уплитали у „религиозна веровања православних хришћана... искоришћавајући њихово неискуство, њихов низак интелект и њихову наивност“. Окривљени су надаље оптужени да су „подстицали [госпођу Киријакаки] помоћу својих проницљивих, вештих објашњења... да промени своја православна хришћанска веровања“.

На ту одлуку уложена је жалба Апелационом суду Крита. Тај критски суд је 17. марта 1987. ослободио госпођу Кокинакис али је потврдио осуду њеног мужа, иако је његову затворску казну смањио на три месеца. У пресуди се тврдило да је господин Кокинакис „искористио неискуство, низак интелект и наивност [госпође Киријакаки]“. Пресуда је навела да је он „почео да чита одломке из Светог писма, које је вешто анализирао на начин који та хришћанка, због недостатка адекватног темељног знања у доктрини, није могла да оспори“.

У супротном мишљењу, један од апелационих судија је написао да господин Кокинакис „такође треба да буде ослобођен, пошто никакви докази не показују да је Јоргиа Киријакаки... била посебно неискусна у православној хришћанској доктрини, пошто је удата за кантора, или да је посебно ниског интелекта или посебно наивна, тако да је окривљени био у стању да то искористи и... [тако је] наведе да постане члан секте Јеховиних сведока“.

Господин Кокинакис је уложио жалбу на тај случај грчком касационом суду, Врховном суду Грчке. Али, тај суд је  22. априла 1988. одбио жалбу. Тако се господин Кокинакис 22. августа 1988. обратио Европској комисији за људска права. Његова молба је коначно усвојена 21. фебруара 1992. и прослеђена је Европском суду за људска права.

Спорна питања у случају

Пошто је Грчка чланица Европског савета, она је дужна да се повинује члановима Европске конвенције о људским правима. Члан 9 те Конвенције гласи: „Свако има право на слободу мишљења, савести и религије; то право укључује слободу да промени своју религију или веровање и слободу да, било сам или у заједници с другима и у јавности или приватно, испољава своју религију или веровање, у обожавању, поучавању, практиковању и придржавању.“

Тако је грчка влада постала окривљени на европском суду. Она је била оптужена за отворено кршење основног људског права грчког грађанина да практикује религију у складу са заповешћу Исуса Христа, наиме, ’да поучава и ствара ученике‘ (Матеј 28:19, 20, NW). Надаље, апостол Петар је рекао: „Нама Исус заповеди да проповедамо народу и да сведочимо“ (Дела апостола 10:42).

Специјално издање часописа Human Rights Without Frontiers (Људска права без граница) из 1992. имао је на првој страни наслов „Грчка — Намерно кршење људских права“. Тај часопис је на 2. страни објаснио: „Грчка је једина земља у ЕЗ (Европској заједници) и у Европи која има казнено законодавство које омогућује да се наметну глобе и затворске казне свакоме ко мотивише другу особу да промени своју религију.“

Тако се сада повећавало узбуђење у правним круговима и изван њих. Шта ће бити одлучено с обзиром на грчки закон који забрањује поучавање других нечијим веровањима?

Саслушање у Страсбуру

Коначно је дошао дан саслушања — 25. новембар 1992. Над Страсбуром су били сиви облаци и било је веома хладно, али у судници су адвокати одушевљено износили своје аргументе. Изношење доказа трајало је два сата. Професор Федон Веглерис, адвокат Кокинакиса, дошао је до сржи проблема, питајући: ’Да ли тај ограничавајући закон обликован тако да заштити чланове грчке православне цркве од тога да буду обраћени на друга религиозна веровања треба и даље да постоји и да се примењује?‘

Показујући да је био очигледно збуњен у вези с тим, професор Веглерис је питао: „Питам се зашто тај закон [о прозелитизму] изједначава православље са глупошћу и незнањем. Увек сам се питао зашто би православљу била потребна заштита од глупости, од духовне некомпетентности... То је нешто што ме узнемирава и шокира.“ Значајно је то што представник владе није био у стању да пружи иједан случај у коме је тај закон примењен на било кога другога осим Јеховиних сведока.

Други адвокат Кокинакиса, господин Панајотис Битсахис, показао је како је неразуман закон о прозелитизму. Он је рекао: „Прихватање међусобног утицаја је предуслов за дијалог између одраслих особа. Иначе бисмо припадали страном друштву немих звери, које би мислиле али не би се изражавале, које би говориле али не би комуницирале, које би егзистирале али не би коегзистирале.“

Господин Битсахис је такође приговорио да је „господин Кокинакис био осуђен не ’за нешто што је учинио‘ већ [за] ’оно што јесте‘.“ Према томе, показао је господин Битсахис, начела религиозне слободе су се не само кршила већ и потпуно уништавала.

Представници грчке владе покушали су да изнесу другачију слику од стварне, тврдећи да је Грчка „рај за људска права“.

 Одлука

Дошао је дуго очекивани дан за изрицање одлуке — 25. мај 1993. Суд је са шест према три гласа одлучио да је грчка влада нарушила религиозну слободу 84-годишњег Миноса Кокинакиса. Поред оправдања његовог животног пута јавне службе, суд му је доделио одштету од 14 400 долара. Тако је Суд одбацио аргумент грчке владе да се Кокинакис и Јеховини сведоци служе тактиком притиска кад с другима разматрају своја веровања.

Иако грчки устав и архаични грчки закон могу забранити прозелитизам, врховни суд Европе је одлучио да је неисправно да се тај закон користи да би се прогонили Јеховини сведоци. То није у складу с чланом 9 Европске конвенције о људским правима.

Судска одлука је објаснила: „Религија је део ’тока људског размишљања који се стално обнавља‘ и немогуће је замислити да буде искључена из јавне дебате.“

С тиме се слаже мишљење једног од девет судија: „Прозелитизам, дефинисан као ’ревност у ширењу вере‘, не може бити кажњив као такав; то је начин — савршено законит сам по себи — за ’испољавање нечије религије‘.

У текућем случају тужилац [господин Кокинакис] био је осуђен само зато што је показивао такву ревност, без икакве неисправности с његове стране.“

Последице одлуке

Јасно упутство Европског суда за људска права јесте да службеници грчке владе престану да злоупотребљавају закон који забрањује прозелитизам. Надамо се да ће се Грчка држати упутства тог суда и да ће престати са својим прогањањем Јеховиних сведока.

Намера Јеховиних сведока није да уводе друштвене промене или да реформишу правни систем. Њихова главна брига је да проповедају добру вест о Божјем Краљевству у послушности заповести Исуса Христа. Међутим, да би то чинили, они су срећни што ’бране и законски утврђују добру вест‘, као што је чинио апостол Павле у првом веку (Филипљанима 1:7, NW).

Јеховини сведоци су закону послушни грађани у свим земљама у којима живе. Међутим, они су изнад свега подстакнути да слушају божански закон како је записан у Библији. Према томе, ако им закон било које државе забрањује да другима говоре о својим веровањима која се темеље на Библији, они су принуђени да заузму апостолски став: ’Више треба Бога слушати него ли људе‘ (Дела апостола 5:29).

[Оквир на 28. страни]

ДАЉЊЕ ПРОГОНСТВО НА ПОДСТИЦАЈ СВЕШТЕНСТВА

Покушаји свештенства у Грчкој да ’створе невољу помоћу закона‘ трају већ деценијама (Псалам 94:20, NW). Недавно је решен још један случај на острву Криту. Године 1987. локални епископ и 13 свештеника оптужили су девет Сведока за прозелитизам. Тај случај је 24. јануара 1992. коначно дошао на суд.

Судница је била препуна. Било је присутно око 35 свештеника да подржи оптужбе тужиоца. Међутим, већину седишта већ су били заузели Сведоци који су дошли да охрабре своју хришћанску браћу. Чак и пре него што је почео уобичајени процес, адвокат окривљених указао је на озбиљне правне грешке које је направио тужилац.

Резултат је био да су се они који су били укључени у процес повукли на приватни састанак. Након два и по сата саветовања, председник суда је објавио да је адвокат окривљених био у праву. Зато су поништене оптужбе против девет Сведока! Он је одлучио да истрагу треба почети из почетка да би се утврдило да ли су оптужени били криви за прозелитизам.

Чим је то објављено, у судници је дошло до нереда. Свештеници су почели да вичу претње и увреде. Један свештеник је крстом напао адвоката Јеховиних сведока и покушао да га натера да обожава тај крст. Морала је да интервенише полиција, а Сведоци су коначно могли да мирно изађу.

Након што је суђење отказано, јавни тужилац је припремио нову оптужбу против тих девет Сведока. Суђење је било заказано за 30. април 1993, само три седмице пре него што је Европски суд за људска права донео своју одлуку у случају Кокинакис. Опет је било присутно много свештеника.

Адвокати девет окривљених ставили су приговор да на суђењу нису присутни оптужиоци Сведока. У својој журби да припреми нову оптужбу, јавни тужилац је направио озбиљну грешку што није послао позиве оптужиоцима. Зато су адвокати Сведока тражили да суд откаже суђење на темељу те озбиљне грешке.

Због тога су судије напустиле судницу и консултовале се скоро сат времена. Кад су се вратили, председник суда је, погнуте главе, објавио да свих девет Сведока није криво за оптужбе.

Сведоци у Грчкој су захвални за исход тог случаја, као и за одлуку Европског суда за људска права у случају Кокинакис 25. маја ове године. Њихове молитве су да ће као резултат тих законских победа, бити у стању да наставе са својим хришћанским животом ’тихо и мирно у свакој побожности и у поштењу‘ (1. Тимотеју 2:1, 2).

[Слика на 31. страни]

Минос Кокинакис са својом женом