Хришћанска породица ставља духовне ствари на прво место

„Будите сви сложни у мислима и у осећајима, пуни братске љубави, милосрђа, понизности“ (1. ПЕТРОВА 3:8).

1. Какав избор сви ми имамо, и како наш избор може да утиче на нашу будућност?

 КАКО се добро горњи текст примењује на најстаријој институцији човечанства — породици! И колико је важно да родитељи испољавају вођство у тим погледима! Њихове позитивне особине као и негативне обично ће се показати на деци. Ипак, могућност избора препуштена је сваком члану породице. Као хришћани, ми можемо да изаберемо да будемо духовне особе или телесне особе. Можемо да изаберемо да угодимо Богу или да он буде незадовољан нама. Тај избор може резултирати или благословом, вечним животом и миром — или проклетством, вечном смрћу (Постање 4:1, 2; Римљанима 8:5-8; Галатима 5:19-23).

2. (а) Како је Петар показао своју бригу за породицу? (б) Шта је духовност? (Види фусноту.)

² Апостолове речи у 3. поглављу 1. Петрове, стиху 8, следиле су одмах након  неких дивних савета које је дао женама и мужевима. Петар је био истински заинтересован за добробит хришћанских породица. Он је знао да је снажна духовност кључ за уједињено, брижно домаћинство. Тако је у 7. стиху указао да ако би се занемарио његов савет мужевима, резултат би била духовна баријера између мужа и Јехове. a Мужевљеве молитве могле би да буду спречене ако би он занемаривао потребе своје жене или би је сломио нељубазношћу.

Христ — савршен пример духовности

3. Како је Павле истакао Христов пример за мужеве?

³ Духовност породице зависи од доброг примера. Кад муж практикује хришћанство, он преузима вођство у показивању духовних особина. Ако нема мужа који је верник, мајка обично настоји да носи ту одговорност. У сваком случају, Исус Христ пружа савршени узор за слеђење. Његово понашање, његове речи и његово размишљање увек су били на изградњу и освежавајући. Апостол Павле увек изнова упућује читаоца на Христов узор пун љубави. На пример, он наводи: „Јер је муж поглавар жени, као што је Христос поглавар Цркви [’скупштини‘, NW], која је тело његово, а чији је он спаситељ. Мужеви, љубите своје жене, као што је Христос љубио Цркву [„скупштину“, NW], и себе предао за њу“ (Ефесцима 5:23, 25, 29; Матеј 11:28-30; Колошанима 3:19).

4. Какав је пример духовности Исус пружио?

⁴ Исус је био изванредан пример духовности и поглаварства манифестованог с љубављу, доброхотношћу и саосећањем. Он је био самопожртвован, а није угађао самом себи. Он је увек славио свог Оца и поштовао његово поглаварство. Он је следио вођство Оца, тако да је могао да каже: „Ја не могу ништа чинити сам од себе; како чујем онако судим; и суд је мој праведан, јер ја не тражим воље своје, него вољу Оца који ме је послао.“ „Ништа сам од себе не чиним, него како ме научи Отац, онако говорим“ (Јован 5:30; 8:28; 1. Коринћанима 11:3).

5. У збрињавању својих следбеника, какав је пример Исус пружио мужевима?

⁵ Шта то значи за мужеве? То значи да је модел који треба да следе у свим стварима Христ, који се увек подвргавао свом Оцу. На пример, као што је Јехова обезбедио храну за све животне облике на Земљи, тако је и Исус обезбедио храну за своје следбенике. Он није занемаривао њихове основне материјалне потребе. Његова чуда храњења 5 000 и 4 000 људи докази су његове бриге и његовог осећања одговорности (Марко 6:35-44; 8:1-9). Слично томе и данас, одговорне главе породице брину за физичке потребе својих домаћинстава. Али, да ли њихова одговорност ту престаје? (1. Тимотеју 5:8).

6. (а) Које се важне потребе породице морају збринути? (б) Како мужеви и очеви могу показати разумевање?

⁶ Породице имају и друге, много важније потребе, као што је Исус указао. Оне имају духовне и емоционалне потребе (Деутероном 8:3; Матеј 4:4). Ми долазимо у контакт с другима, како у породици тако и у скупштини. Потребно нам је добро вођство да нас мотивише да будемо на изградњу. У том погледу мужеви и очеви морају играти главну улогу — поготову ако су старешине или слуге помоћници. Самохраним родитељима потребне су сличне особине кад помажу својој деци. Родитељи морају да разумеју не само шта кажу чланови породице већ и шта је остало неизговорено. То захтева разборитост, време и стрпљивост. То је један разлог због чега је Петар могао да каже да мужеви треба да буду обзирни и да са својим женама живе у складу са спознањем (1. Тимотеју 3:4, 5, 12; 1. Петрова 3:7).

 Опасности које треба избегавати

7, 8. (а) Шта је потребно ако породица жели да избегне духовни бродолом? (б) Шта је на хришћанском путу потребно осим доброг почетка? (Матеј 24:13)

⁷ Зашто је пажња с обзиром на породичну духовност тако важна? Да то прикажемо, можемо питати: Зашто је важно да кормилар брода поклања помну пажњу својим картама кад води брод кроз опасне воде пуне плићака? Августа 1992. брод за крстарење Краљица Елизабета 2 (QE2) ишао је кроз подручје подмуклих пешчаних спрудова и стена где се каже да су честе навигационе грешке. Један мештанин је коментарисао: „То подручје је уништило многе каријере.“ Краљица Елизабета 2 је ударила у један подводни гребен. Показало се да је то скупа грешка. Трећина трупа била је оштећена, и брод је због поправака на неколико седмица морао да буде повучен из употребе.

⁸ Слично томе, ако породични „кормилар“ пажљиво не провери карту, Божју реч, његова породица лако може бити оштећена у духовном погледу. За старешину или слугу помоћника, последица може да буде губитак предности у скупштини и можда озбиљна штета за друге чланове породице. Према томе, сваки хришћанин треба да пази да га не савлада духовно самозадовољство, уздајући се само у некадашње добре навике проучавања и ревност. На нашем хришћанском путу, није довољно само добро почети; путовање се мора успешно завршити (1. Коринћанима 9:24-27; 1. Тимотеју 1:19).

9. (а) Колико је важан лични студиј? (б) Која подесна питања можемо да поставимо себи?

⁹ Да бисмо избегли духовне плићаке, стене и пешчане спрудове, треба да будемо у току с нашим „картама“ помоћу редовног студија Божје речи. Не можемо да се ослањамо само на темељни студиј који нас је довео у истину. Наша духовна снага зависи од редовног и уравнотеженог програма проучавања и службе. На пример, док присуствујемо скупштинском Студију Куле стражаре управо с овим издањем у рукама, можемо се питати: ’Да ли сам ја, или да ли смо ми као породица, заиста проучили овај чланак, потраживши библијске стихове и медитирајући о њиховој примени? Или смо само подвукли одговоре? Да ли смо можда пропустили чак да прочитамо чланак пре присуствовања састанку?‘ Поштени  одговори на ова питања могу нас подстаћи на озбиљно размишљање и изазвати жељу да се побољшамо — ако је то потребно (Јеврејима 5:12-14).

10. Зашто је самоиспитивање важно?

¹⁰ Зашто је такво самоиспитивање важно? Зато што живимо у свету којим доминира дух Сатане, свету који, на многе подмукле начине, покушава да поткопа нашу веру у Бога и његова обећања. То је свет који жели да нас тако заокупира да немамо времена да се бринемо за духовне потребе. Зато можемо да се питамо: ’Да ли је моја породица духовно јака? Да ли сам ја као родитељ духовно јак колико треба да будем? Да ли ми као породица развијамо ту духовну снагу која покреће ум што нам помаже да доносимо одлуке које се темеље на праведности и лојалности?‘ (Ефесцима 4:23, 24).

11. Зашто су хришћански састанци духовно корисни? Дај неки пример.

¹¹ Нашу духовност треба да утврђује сваки састанак коме присуствујемо. Ти драгоцени сати у Дворани Краљевства или на Скупштинском студију књиге помажу нам да се окрепимо након дугих сати које смо морали да проведемо покушавајући да опстанемо у Сатанином непријатељском свету. На пример, како је окрепљујуће било проучавати књигу Највећи човек који је икада живео! То нам је помогло да стекнемо боље разумевање о Исусу, његовом животу и његовој служби. Пажљиво смо читали наведене библијске стихове, лично смо истраживали и тако смо много научили из примера који нам је поставио Исус (Јеврејима 12:1-3; 1. Петрова 2:21).

12. Како служба проповедања испитује нашу духовност?

¹² Добар испит наше духовности је хришћанска служба. Да бисмо истрајали у нашем формалном и неформалном сведочењу, често упркос незаинтересованој или противној јавности, потребна нам је исправна мотивација, љубав према Богу и љубав према ближњем. Наравно, нико се не радује кад је одбачен, а то се може догодити у нашој служби проповедања. Али, треба да запамтимо да се одбацује добра вест, а не ми као појединци. Исус је рекао: „Ако свет на вас мрзи, знајте да на мене омрзну пре вас. Кад бисте били од света, онда би свет своје љубио, а како нисте од света, него вас ја од света изабрах, зато свет мрзи на вас... Али све ће вам то чинити за име моје, јер не познају онога који ме посла“ (Јован 15:18-21).

Дела говоре гласније од речи

13. Како једна особа може поткопати духовност породице?

¹³ Шта се догађа у породици ако сви осим једнога поштују уредност и чистоћу у кући? У кишном дану, сви осим тог једног заборавка пазе да не унесу блато у кућу. Блатне стопе свуда наоколо пружају доказ о његовој немарности, стварајући другима додатан посао. Исто се примењује на духовност. Само један себичан или нехајан појединац може окаљати добар глас породице. Сви у домаћинству, не само родитељи, треба да настоје да рефлектују Христов ментални став. Како је освежавајуће кад сви сарађују имајући у изгледу вечни живот! Ментално нагињање те породице је духовно (али не праведно према властитом мишљењу). У таквом домаћинству су ретки трагови духовног немара (Проповедник 7:16; 1. Петрова 4:1, 2).

14. Која материјална искушења Сатана поставља пред нас?

¹⁴ Сви ми имамо основне материјалне потребе које се морају задовољити да бисмо се свакодневно одржавали на животу (Матеј 6:11, 30-32). Али, наше жеље често засењују наше потребе. На пример, Сатанин систем нам нуди сваку врсту практичних апарата и опреме. Ако захтевамо да увек имамо задњи модел у свему, никада нећемо бити задовољни, пошто је тај задњи модел ускоро старомодан, и појављује се нови текући производ. Комерцијални свет је успоставио вртешку која се никада не зауставља. Он нас мами да тражимо све више новца да бисмо задовољили све више  жеља. То може водити у „многе луде и шкодљиве жудње“, или „неразумне и опасне амбиције“. То може довести до неуравнотеженог живота са све мање и мање времена за духовне активности (1. Тимотеју 6:9, 10, The Jerusalem Bible).

15. На који је начин пример главе породице важан?

¹⁵ Овде је поново веома важан пример који поставља глава хришћанског домаћинства. Његов уравнотежен став према световним и духовним одговорностима треба да подстакне друге чланове породице. Сигурно би било штетно ако би отац пружио изванредну усмену поуку али затим пропустио да живи у складу с властитим речима. Деца ускоро могу прозрети приступ животу ’ради како ти ја кажем али не како ја радим‘. Слично томе, старешина или слуга помоћник који охрабрује друге на службу од куће до куће али се ипак ретко придружује својој породици у тој активности ускоро губи уверљивост, како у породици тако и у скупштини (1. Коринћанима 15:58; упореди Матеј 23:3).

16. Која питања можемо да поставимо себи?

¹⁶ Дакле, можемо да корисно испитамо своје животе. Да ли смо заокупљени постизањем световног успеха по цену духовног напредовања? Да ли напредујемо у свету али назадујемо у скупштини? Сети се Павловог савета: „Та изјава је верна. Ако неки човек посеже за службом надгледника, он је жељан врсног посла“ (1. Тимотеју 3:1, NW). Осећање одговорности у скупштини више говори о нашој духовности него унапређење на послу. Потребно је одржавати брижљиву равнотежу да се нашим послодавцима не дозволи да нас контролишу као да смо се предали њима а не Јехови (Матеј 6:24).

Смисаона комуникација унапређује духовност

17. Шта доприноси развијању истинске љубави у породици?

¹⁷ Данас су милиони домова постали практично само преноћишта. Како? Чланови породице дођу кући само да преспавају и једу, а затим се изгубе. Они ретко седе за столом да заједно уживају у оброку. Осећање припадања породици се изгубило. Какав је резултат? Недостатак комуникације, нема смисаоног разговора. А то може довести до недостатка интереса за друге чланове, можда до недостатка стварне бриге. Кад волимо једни друге, ми налазимо време да разговарамо и слушамо. Ми охрабрујемо и помажемо. Тај аспект духовности укључује значајну комуникацију између брачних другова и између родитеља и деце. b То захтева време и тактичност док се међусобно подстичемо на отвореност да бисмо поделили наше радости, искуства и проблеме (1. Коринћанима 13:4-8; Јаков 1:19).

18. (а) Шта је често велика сметња комуникацији? (б) На чему су изграђени смисаони односи?

¹⁸ Добра комуникација захтева време и напор. То значи одвајати време за међусобни разговор и слушање. Једна од највећих сметњи томе је тај апарат који гута време и који заузима место части у многим домовима — телевизор. То представља изазов — да ли телевизор контролише тебе или ти контролишеш њега? Контролисање  телевизора захтева чврсту одлучност — укључујући снагу воље да га искључиш. Али, ако то чинимо то ће нам отворити пут да се међусобно ускладимо као чланови породице и као духовна браћа и сестре. Смисаони односи захтевају добру комуникацију, да разумемо један другога, наше потребе и радости, да кажемо један другоме колико ценимо све добре ствари урађене за нас. Другим речима, значајан разговор показује да смо захвални другима и да их ценимо (Пословице 31:28, 29).

19, 20. Ако бринемо за све у породици, шта ћемо чинити?

¹⁹ Према томе, ако бринемо једни за друге у породичном кругу — а то укључује бригу за чланове породице који нису верници — много ћемо доприносити изградњи и одржавању наше духовности. У породичном кругу, ми ћемо следити Петров савет: „Најзад, будите сви сложни у мислима и у осећајима, пуни братске љубави, милосрђа, понизности. Не враћајте зла за зло, ни увреде за увреду, него напротив благосиљајте, знајући да сте на то били позвани, да бисте наследили благослов“ (1. Петрова 3:8, 9).

²⁰ Можемо имати Јеховин благослов данас ако настојимо да одржимо своју духовност, а то може допринети томе да наследимо његов благослов у будућности кад примимо дар вечног живота на рајској Земљи. Постоје и друге ствари које можемо радити као породица да духовно помажемо једни другима. Следећи чланак ће размотрити користи од обављања ствари заједно као породица (Лука 23:43; Откривење 21:1-4).

[Фусноте]

Да ли се сећаш?

◻ Шта је духовност?

◻ Како глава породице може опонашати Христов пример?

◻ Како можемо избегавати претње нашој духовности?

◻ Шта може поткопати духовност породице?

◻ Зашто је смисаона комуникација важна?

[Питања за разматрање]

[Слика на 12. страни]

Присуствовање Скупштинском студију књиге духовно јача породицу