Они саосећајно пасу мале овце

ОД СВИХ животиња које су удомаћене, ниједна није таква као домаћа овца. Већина животиња има снагу и инстинкте потребне да траже храну и умакну створењима која их вребају, али овца је другачија. Она је рањива на грабежљивце, пошто има врло мало способности да се брани. Без пастира, овца је плашљива и беспомоћна. Одвојена од стада, она се лако изгуби. Зато послушне овце имају снажне разлоге да осећају приврженост према свом пастиру. Без њега оне би имале мало шансе за преживљавање. Због тих карактеристика, Библија симболично користи овце да прикаже невине, злостављане, или беспомоћне људе.

Без сумње, пастир с разлогом заслужује своје награде. Његов живот није лак. Он је изложен како врућини тако и хладноћи, и проживљава бесане ноћи. Он мора да заштити стадо од грабежљиваца, често на властиту опасност. Пошто пастир мора држати стадо на окупу, он много свог времена проводи тражећи овце које залутају или се изгубе. Он мора да негује болесне и повређене. Треба носити нејаку или уморну јагњад. Ту је стална брига за обезбеђивање довољне залихе хране и воде. Није неуобичајено да пастир преспава у пољу како би осигурао безбедност стада. Дакле, пастирење је ригорозан живот који захтева услуге човека који је одважан, марљив и сналажљив. Изнад свега, он мора имати способност да показује истинску бригу за стадо које је поверено његовој бризи.

Пасти Божје стадо

Библија описује Божји народ као послушне овце а оне који су задужени за њих као пастире. Сам Јехова је ’пастир и чувар [„надгледник‘, NW] наших душа‘ (1. Петрова 2:25). Исус Христ, „пастир добри“, изразио је своју жељу да овце буду саосећајно збринуте кад је рекао апостолу Петру: ’Паси јагањце моје, чувај овце моје, паси овце моје‘ (Јован 10:11; 21:15-17, Димитрије Стефановић). Хришћанским надгледницима је свечано поверено ’да пасу цркву [„скупштину“, NW] Божју‘ (Дела апостола 20:28). И њихов рад као духовних пастира захтева особине доброг дословног пастира — одважност, марљивост, сналажљивост и, у првом реду, срдачну бригу за добробит стада.

У данима Божјег пророка Езекјела, већина пастира именованих да брину за потребе Јеховиног народа у Израелу пропуштала је да испуни своје дужности. Божје стадо је страшно патило, тако да је већина стада напустила право обожавање (Езекјел 34:1-10). Данас свештенство хришћанског света себе приказује као пастире наводне хришћанске скупштине, али његово болесно духовно стање доказује да је свештенство попут злих варалица које су занемаривале и злостављале народ кад је Исус био на Земљи. Верске вође хришћанског света су као ’најамник‘ који „не мари за овце“ (Јован 10:12, 13). Они ни на који начин нису спремни, способни или квалификовани да пасу Божје стадо.

 Пастири који заиста брину

Исус је поставио савршени пример за све оне који ће пасти Јеховино стадо. Он је на сваки начин био брижан, доброхотан, саосећајан, и од помоћи својим ученицима. Он је преузимао иницијативу да потражи оне у невољи. Иако је Исус био заузет и често је био уморан, он је увек узимао времена да саслуша њихове проблеме и да их охрабри. Његова спремност да преда своју душу у њихову корист била је очигледан израз љубави (Јован 15:13).

Данас, све именоване скупштинске старешине, као и слуге помоћници, деле ту одговорност према стаду. Зато чак ни потенцијалне материјалне предности у другој земљи не наводе велику већину тих одговорних људи да се преселе у ту земљу и тако оставе скупштине без адекватне помоћи и надгледања. Пошто живи у ’критичним временима с којима се тешко излази на крај‘, стаду је потребно охрабрење и вођство (2. Тимотеју 3:1-5, NW). Ту је увек присутна опасност да ће неки постати жртве Сатане, који је ’као лав ричући, тражећи кога да прождре‘ (1. Петрова 5:8). Данас је више него икада пре од животне важности да хришћанске старешине ’опомињу оне који живе неуредно, утешавају малодушне, подржавају слабе‘ (1. Солуњанима 5:14). Неопходна је стална будност ако желе да спрече да непостојани отпадну од стада (1. Тимотеју 4:1).

Како пастир може да одреди када је некој овци потребна помоћ? Неки од очигледнијих знакова су пропуст да се присуствује хришћанским састанцима, нередовно учествовање у служби проповедања и склоност да се избегава блиско дружење с другима. Слабости се могу открити и пажљивим посматрањем става оваца и садржаја њихових разговора. Оне могу нагињати да буду критичне према другима, можда показујући осећања негодовања. Њихови разговори се могу претерано бавити искључиво материјалистичким тежњама уместо духовним циљевима. Општи недостатак одушевљења, оптимизма и радости може да значи да је њихова вера постала слаба. Снуждено држање може бити знак да су под притиском противничких рођака или светских пријатеља. Примећујући те знакове, пастир може радити на томе да одреди која врста помоћи је потребна.

Кад врше посету да помогну сувернику, хришћански пастири треба да имају на уму свој главни циљ. То није само нека друштвена посета с разговором о тривијалностима. Циљ апостола Павла у посећивању своје браће био је да ’да̂ какав духовни дар, да се учврсте и да се укрепе вером заједничком‘ (Римљанима 1:11, 12). Да би се то постигло, потребна је претходна припрема.

Као прво, анализирај појединца и настој да утврдиш какво је његово духовно стање. Кад си то установио, размисли о томе какво ће вођство, охрабрење или савет бити најкориснији. Божја реч, Библија, треба да буде главни извор информација зато што је она ’јака‘ (Јеврејима 4:12). Могу се проверити часописи Кула стражара и Пробудите се! за чланке који се баве специфичним потребама оваца које се суочавају са посебним проблемима. Окрепљујућа искуства која развесељавају могу се пронаћи у Yearbook of Jehovah’s Witnesses (Годишњаку Јеховиних сведока). Циљ је пружити нешто духовно што ће особи бити „на добро и за назидање“ (Римљанима 15:2, Чарнић).

Пастирење које је на изградњу

Пастир стада дословних оваца зна да оне зависе од њега за заштиту и бригу.  Већина уобичајених опасности долази од залуталих животиња, болести, преморености, повреде и грабежљиваца. На сличан начин духовни пастири морају да препознају и баве се сличним опасностима које прете благостању стада. Следе неки типични проблеми и неколико предлога у вези с тим шта се може рећи да се пруже информације које духовно изграђују.

(1) Попут неопрезних оваца, неки хришћани одлутају од Божјег стада зато што су заведени наизглед недужним и угодним привлачним стварима. Они могу бити одвраћени и можда чак отпасти зато што теже за циљевима који су повезани с материјализмом, рекреацијом, или забавом (Јеврејима 2:1). Такви појединци могу се подсетити на хитност времена, на потребу да остану близу Јеховине организације и на важност стављања интереса Краљевства на прво место у животу (Матеј 6:25-33; Лука 21:34-36; 1. Тимотеју 6:8-10). Корисни савети налазе се у чланку „Одржи своју равнотежу — Како?“ у Кули стражари од 15. маја 1984, стране 8-11 (енгл.).

(2) Пастир треба да се побрине за негу оваца које су оболеле. Слично томе, духовни пастири морају помоћи хришћанима који су духовно оболели због негативних фактора у њиховом животу (Јаков 5:14, 15). Они су можда незапослени, можда имају неки озбиљан здравствени проблем, или можда доживљавају тешкоће у свом породичном животу. Такве особе могу имати мало апетита за духовну храну или дружење с Божјим народом. То опет доводи до изолације и обесхрабрења. Њих треба уверити да Јехова брине за њих и да ће их подржати кроз тешка времена (Псалам 55:23 [55:22, ДК]; Матеј 18:12-14; 2. Коринћанима 4:16-18; 1. Петрова 1:6, 7; 5:6, 7). Такође може бити корисно поновити чланак „Гледај напред као хришћанин“, који се налази у Кули стражари од 1. октобра 1980, стране 5-8.

(3) Пастир мора да пази на овце које су се умориле. Неки су верно издржали у Јеховиној служби кроз одређени период година. Они су се изборили кроз многе испите и кушње. Сада показују знакове умора у чињењу добра и можда чак изражавају сумње у вези с потребом за интензивном проповедничком активношћу. Неопходно је оживети њихов дух, обновити њихово цењење за радости и благослове који наступају из свесрдне службе Богу у опонашању Исуса Христа (Галатима 6:9, 10; Јеврејима 12:1-3). Можда им се може помоћи да увиде да Јехова цени њихову лојалну службу и да их може ојачати за будуће активности на његову хвалу (Исаија 40:29, 30; Јеврејима 6:10-12). Може бити корисно да заједно обрадите мисли из чланка „Не попуштајте у чињењу онога што је добро“ из Куле стражаре од 1. новембра 1988, стране 16-20.

(4) Попут оваца које се повреде, неки хришћани су погођени оним што сматрају увредљивим понашањем. Ипак, ако опраштамо једни другима, наш небески Отац ће нам доделити потребно опроштење (Колошанима 3:12-14; 1. Петрова 4:8). Нека браћа или сестре можда су добили савет или укор за који сматрају да је неправедан. Међутим, сви ми можемо извући корист из духовног савета и дисциплине, и утешно је знати да Јехова дисциплинује оне према којима гаји љубав (Јеврејима 12:4-11). Зато што им нису пружене предности службе за које сматрају да су способни, други дозвољавају да негодовање створи јаз између њих и скупштине. Али, кад бисмо се дистанцирали од Јеховине организације, не би било другог места где можемо поћи за спасење и праву радост. (Упореди Јован 6:66-69.) Корисне информације у том погледу могу се пронаћи у чланку „Одржати наше хришћанско јединство“, који се налази у Кули стражари од 15. августа 1988, стране 28-30 (енгл.).

(5) Овце морају бити заштићене од грабежљиваца. На упоредив начин, некима се могу противити или их застрашивати  рођаци или колеге на послу који нису верници. Њихова беспрекорност може бити на удару кад се врше притисци да би смањили своју службу Богу или да би престали да учествују у хришћанској служби. Међутим, они су ојачани кад им се помогне да увиде да противљење треба очекивати и да је то у ствари један од доказа да смо истински ученици Исуса Христа (Матеј 5:11, 12; 10:32-39; 24:9; 2. Тимотеју 3:12). Може бити корисно да се укаже да ако су верни, Јехова их никада неће оставити и наградиће њихову устрајност (2. Коринћанима 4:7-9; Јаков 1:2-4, 12; 1. Петрова 5:8-10). Чланак под насловом „Устрајте радосно упркос прогонстава“ из Куле стражаре од 1. августа 1982, стране 26-30, пружа додатно охрабрење.

Пастири — испуните своје одговорности

Потребе Божјег стада су многе, а исправна брига је захтеван посао. Зато хришћански пастири морају да буду саосећајни, истински забринути и заинтересовани да буду од користи. Стрпљивост и разборитост су важни. Док је неким појединцима потребан савет и опомена, други највећу корист извлаче из охрабрења. У неким случајевима довољно је неколико личних посета, док је у другим можда потребан редован библијски студиј. У сваком случају главни циљ је пружити вођство које духовно изграђује или љубазан савет који ће мотивисати појединца да започне с добрим навикама проучавања, да почне или настави да редовно посећује скупштинске састанке и да се радује активном учествовању у хришћанској служби. То су основни начини пружања помоћи суверницима и да им се помогне да отворе пут за слободан ток Јеховиног светог духа.

Пастири који пружају такву врсту подршке извршавају највреднију службу у корист Божјег стада. (Види Кулу стражару од 1. априла 1986, стране 16-20.) Стадо веома цени оно што раде духовни пастири. Након што је примио такву помоћ, један поглавар породице је писао: ’Након што смо били у истини 22 године, материјализам нас је одвукао у свет. Често смо желели да присуствујемо састанцима, али изгледало је да нам то једноставно не иде. Ми се у ствари нисмо уклапали у Сатанин систем, тако да смо били потпуно одвојени, изоловани. То је довело до фрустрација и депресије. Биле су нам потребне речи охрабрења. Кад нас је посетио један старешина, врло радо смо прихватили припрему библијског студија у нашем дому. Сада смо сви опет у Јеховиној сигурној организацији. Не могу изразити колико сам срећан!‘

Постоји разлог за велико радовање кад се наша залутала или обесхрабрена браћа и сестре духовно обнове и реактивирају (Лука 15:4-7). Јеховина намера за свој народ је остварена кад су они уједињени „као стадо у тору“ (Михеј 2:12, NW). У тој сигурној луци, они налазе ’мир душама својим‘ уз помоћ Доброг Пастира, Исуса Христа (Матеј 11:28-30). Уједињено стадо широм света прима вођство, утеху и заштиту заједно с обиљем духовне хране.

Данас кроз ту пастирску активност, Јехова, обавља дело пуно љубави које је у складу с његовим древним обећањем: „Ја ћу сам о својим овцама се старати... покупићу их из свих места куда се распршаше... Пашћу их на доброј паши... Тражићу изгубљену... рањену ћу завити и болесну окрепити“ (Езекјел 34:11-16). Каква је утеха знати да је Јехова наш Пастир! (Псалам 23:1-4).

Због божанских припрема за пасење Божјег стада, као Јеховине слуге ми можемо делити осећања Давида, који је рекао: ’Ја ћу мирно лежати и мирно ћу заспати, јер ме ти, [Јехова], спокојна у моме дому чиниш‘ (Псалам 4:9 [4:8, ДК]). Да, Јеховин народ се осећа сигурно у његовој љубазној бризи и захвалан је што хришћанске старешине саосећајно пасу мале овце.

[Извор слике на странама 20, 21]

Потерсова Complete Bible Encyclopedia