Да ли те Бог заиста познаје?

„[Јехова]... ти видиш све путеве моје“ (ПСАЛАМ 139:1, 3).

1. Колико је раширено осећање да ’други не разумеју‘ бриге, проблеме и притиске с којима се суочавамо?

 ДА ЛИ ико заиста разуме бриге, притиске и проблеме с којима се суочаваш? Широм света живе милиони људи, млади и стари, који немају породицу или рођаке који брину шта се догађа с њима. Чак и унутар породица, многе жене — да, такође и мужеви — осећају да њихови брачни другови заиста не схватају невоље које их притишћу. Они понекад, у фрустрацији, приговарају: „Али, ти не разумеш!“ И многи млади су закључили да ни њих нико не разуме. Ипак, међу онима који чезну за већим разумевањем од стране других налазе се неки чији живот касније добија богати смисао. Како је то могуће?

2. Шта обожаваоцима Јехове може омогућити да имају живот који обилато задовољава?

² То је зато што су они, без обзира да ли други људи у потпуности разумеју њихова осећања или не, уверени да Бог разуме кроз шта они пролазе и да се, као његове слуге, не морају сами суочавати са својим проблемима (Псалам 46:2 [46:1, Даничић-Караџић]). Надаље, Божја реч  уз помоћ разборитих хришћанских старешина омогућује им да гледају иза својих личних проблема. Писмо им помаже да увиде да је њихова верна служба драгоцена у Божјим очима и да постоји сигурна будућност за оне који своју наду полажу у њега и у припреме које је начинио кроз Исуса Христа (Пословице 27:11; 2. Коринћанима 4:17, 18).

3, 4. (а) Како нам цењење чињенице да је ’Јехова Бог‘ и да нас је он „створио“ може помоћи да пронађемо радост у његовој служби? (б) Зашто имамо потпуно поуздање у Јеховину бригу пуну љубави?

³ Можда ти је познат Псалам 100:2, који каже: „Служите [Јехови] радосно, с песмама идите пред лице његово!“ Колико их много заиста обожава Јехову на тај начин? Основани разлози да то чинимо пружени су у 3. стиху, који нас подсећа: „Знајте да је [Јехова] Бог! Он нас је створио, његови смо; његов народ и његове паше стадо.“ У хебрејском тексту, на њега се овде указује као на ‘Elohím, чиме се указује на његову величину у величанству, достојанству и савршености. Он је једини прави Бог (Деутероном 4:39; 7:9; Јован 17:3). Његове слуге су упознале његово Божанство, не само као неку чињеницу којој су били научени већ као нешто што доживљавају и о чему пружају доказ послушношћу, поуздањем и оданошћу (1. Летописа 28:9; Римљанима 1:20).

⁴ Зато што је Јехова живи Бог, способан да види чак и наше срце, ништа није сакривено од његових очију. Он је потпуно свестан онога што се догађа у нашим животима. Он разуме шта проузрокује проблеме с којима се суочавамо као и ментални и емоционални немир који може настати из њих. Као Створитељ, он нас познаје боље од нас самих. Он такође зна како да нам помогне да се боримо с нашом ситуацијом и како да обезбеди трајно олакшање. Он ће нам с пуно љубави помоћи — попут пастира који држи јагње у свом наручју — док се уздамо у њега свим својим срцем (Пословице 3:5, 6; Исаија 40:10, 11). Проучавање 139. псалма може много допринети да ојачамо то поуздање.

Онај ко види све наше путеве

5. Шта значи да нас Јехова ’окушава‘, и зашто је то пожељно?

⁵ С дубоким цењењем, псалмиста Давид је писао: „Окушао си ме и знаш ме, [Јехова]“ (Псалам 139:1). Давид је био сигуран да Јеховино спознање о њему није било површно. Бог није гледао Давида као што би људи могли, запажајући само његов физички стас, његову говорничку способност, или његову вештину у свирању харфе (1. Самуелова 16:7, 18). Јехова је „окушао“ Давидову најдубљу личност и то је учинио с љубазном бригом за његово духовно благостање. Ако си један од Јеховиних преданих слугу, он те познаје исто тако добро као што је познавао Давида. Зар то не изазива у теби осећања и захвалности и страхопоштовања?

6. Како Псалам 139:2, 3 показује да Јехова зна све што радимо, чак и све наше мисли?

⁶ Све Давидове активности биле су изложене погледу Јехове, и Давид је био свестан тога. „Знаш када седим и када устајем“, писао је псалмиста. „Ти знаш мисли моје из далека. Када ходим и кад се одмарам ти ме гледаш и ти видиш све путеве моје“ (Псалам 139:2, 3). Чињеница да је Јехова на небесима, далеко од Земље, није га спречила од тога да зна шта је Давид радио или о чему је размишљао. Он је ’гледао‘ [„одмеравао“, NW], или пажљиво испитивао, Давидове активности, како дању тако и ноћу, како би знао њихову природу.

7. (а) Користећи догађаје из Давидовог живота као темељ, прокоментариши неке ствари у нашем животу којих је Бог свестан. (б) Како свесност тога треба да утиче на нас?

⁷ Кад су љубав према Богу и поверење у Његову моћ да избави навели Давида као младића да се добровољно пријави да  се бори с филистејским дивом Голијатом, Јехова је то знао (1. Самуелова 17:32-37, 45-47). Касније, кад је непријатељство људи проузроковало Давидовом срцу велику бол, кад је притисак био тако велики да је ноћу плакао, он је био утешен спознањем да је Јехова чуо његову понизну молбу (Псалам 6:7, 10 [6:6, 9, ДК]; 55:3-6, 23 [55:2-5, 22, ДК]). Исто тако, кад је срце испуњено захвалношћу навело Давида да медитира о Јехови током бесане ноћи, Јехова је био веома свестан тога (Псалам 63:7 [63:6, ДК]; упореди Филипљанима 4:8, 9). Једне вечери кад је Давид гледао жену ближњега како се купа, Јехова је знао и то и видео је шта се догодило кад је Давид, чак и за кратак период, дозволио да грешна жеља истисне Бога из његових мисли (2. Самуелова 11:2-4). Касније, кад је пророк Натан био послат да Давида суочи с тежином његовог греха, Јехова је не само чуо речи које су изашле из Давидових уста већ је такође разабрао покајничко срце из кога су дошле те речи (2. Самуелова 12:1-14; Псалам 51:3, 19 [51:1, 17, ДК]). Зар то не треба да нас наведе да озбиљно размислимо о томе куда идемо, шта радимо и шта је у нашем срцу?

8. (а) На који начин ’реч на језику нашем‘ утиче на наш положај пред Богом? (б) Како се може савладати слабост у употреби језика? (Матеј 15:18; Лука 6:45).

⁸ Пошто Бог зна све што радимо, не треба да нас изненади што је он свестан тога како користимо неки телесни уд који је тако мали као језик. Краљ Давид је то схватио, и написао је: „Још не дође реч на језик мој, а ти је, [Јехова], већ сву знаш“ (Псалам 139:4). Давид је добро знао да ће они који буду поздрављени као гости у Јеховином шатору бити људи који нису клеветали друге и који су одбијали да користе свој језик да шире сочне посластице оговарања које би нанеле срамоту неком блиском познанику. Они који имају Јеховино одобравање биће људи који говоре истину чак и у свом срцу (Псалам 15:1-3; Пословице 6:16-19). Нико од нас не може држати свој језик под савршеном контролом, али Давид није немоћно закључио да не постоји ништа што он може да учини да побољша своју ситуацију. Он је много времена провео компонујући и певајући псалме хвале Јехови. Он је такође отворено признао своју потребу за помоћи и молио је Бога за то (Псалам 19:13-15 [19:12-14, ДК]). Да ли и ми уз молитву треба да поклонимо пажњу томе како користимо свој језик?

9. (а) На шта опис из Псалма 139:5 указује с обзиром на то колико темељно Бог познаје нашу ситуацију? (б) У шта нас то уверава?

⁹ Јехова не види нас или нашу ситуацију из само неке ограничене перспективе. Он има потпуну слику, са свих страна. Користећи опкољени град као пример, Давид је написао: „С лица и са леђа ти ме заклањаш [„ти си ме опколио“, [NW].“ У Давидовом случају, Бог није био непријатељ који опкољава; уместо тога, он је био будни чувар. „Постављаш на ме руку своју“, додао је Давид, указујући тако на Божју контролу и заштиту исказану за трајну корист оних који га воле. „Чудно за ме јесте знање твоје, високо, не могу га докучити“, признао је Давид (Псалам 139:5, 6). Божје знање о његовим слугама је тако комплетно, тако темељно, да то не можемо у потпуности схватити. Али, ми знамо довољно да будемо уверени да нас Јехова заиста разуме и да ће помоћ коју он пружа бити она најбоља (Исаија 48:17, 18).

Ма где били, Бог нам може помоћи

10. Која је охрабрујућа истина пренесена живописним описом у Псалму 139:7-12?

¹⁰ Гледајући Јеховину бригу пуну љубави с још једног становишта, псалмиста наставља: „Куда бих отишао од духа твога, куда бих од лица твог утекао?“ Он није имао жељу да покуша да оде од Јехове; уместо тога, он је знао да ма где  се налазио, Јехова би то знао и, помоћу светог духа, могао би да му помогне. „Да на небо изиђем“, наставио је, „ти си онде; да у Шеол сиђем, и онде си! Да се дигнем на крилима зоре и преселим се до на крај мора, и ту ће ме водити рука твоја, и стићи ме десница твоја. Да речем да ће ме мрак сакрити, светло ће около мене бити; и сам мрак не може ништа крити од тебе, и ноћ светла је као дан, и мрак је као светлост за те“ (Псалам 139:7-12). Нема места куда можемо поћи, нема околности с којом можемо да се суочимо, која би нас одвојила од Јеховиног погледа или ставила изван досега његовог духа да нам помогне.

11, 12. Иако је Јона у једном тренутку то изгубио из вида, како је у његовом случају била приказана Јеховина способност да види и помогне? (б) Како треба да нам користи Јонин пример?

¹¹ Пророк Јона је у једном тренутку то изгубио из вида. Јехова га је одредио да проповеда људима Ниниве. Он је из неког разлога мислио да не би могао да обави тај задатак. Можда због окрутне репутације Асираца, помисао о служењу у Ниниви је застрашила Јону. Зато је покушао да се сакрије. У луци Јафи, он је добио превоз на броду за Таршиш (који се уопште повезује са Шпанијом, преко 3 500 километара западно од Ниниве). Међутим, Јехова је видео како се он укрцава на брод и силази да спава у бродско складиште. Бог је такође знао где је Јона кад је касније био бачен у море и Јехова је чуо Јону кад је из утробе велике рибе обећао да ће испунити своје завете. Кад је био избављен на суво копно, Јони је поново била дата прилика да изврши свој задатак (Јона 1:3 [1:3, 17, ДК]; 2:1–3:4).

¹² Колико би боље било за Јону да се од почетка ослањао на Јеховин дух да му помогне да испуни свој задатак! Ипак, Јона је касније понизно забележио своје искуство, а тај извештај је помогао многима отада да показују поуздање у Јехову које је Јони изгледало тако тешко да га стекне (Римљанима 15:4).

13. (а) Које је задатке Илија верно извршио пре него што је побегао од краљице Језабеле? (б) Како је Јехова помогао Илији чак и кад је овај тражио да се сакрије изван територије Израела?

¹³ Илијино искуство се донекле разликовало. Он је верно саопштио Јеховину пресуду да ће Израел трпети сушу као казну за своје грехе (1. Краљевима 16:30-33; 17:1). Он је одважно подржавао право обожавање у спору између Јехове и Баала на гори Кармел. И он је до краја извршио погубљење 450 пророка Баала код потока Кисона. Али, кад се краљица Језабела у бесу заклела да ће убити Илију, он је побегао из земље (1. Краљевима 18:18-40; 19:1-4). Да ли је Јехова био ту да му помогне у том тешком времену? Да, заиста је био. Да се Илија попео на високу планину, као на небо; да се сакрио у пећину дубоко у земљи, као у Шеолу; да је побегао на неко удаљено острво брзином попут светлости зоре која се шири земљом — Јеховина рука би била ту да га ојача и води. (Упореди Римљанима 8:38, 39.) А Јехова је ојачао Илију не само храном за његов пут већ и чудесним испољавањима Своје активне силе. Ојачан на тај начин, Илија се прихватио свог следећег пророчког задатка (1. Краљевима 19:5-18).

14. (а) Зашто би било погрешно закључити да је Бог свеприсутан? (б) Под каквим околностима Јехова с пуно љубави подржава своје слуге у данашње време? (в) Како то да чак и ако бисмо били у Шеолу, Бог би био тамо?

¹⁴ Пророчанске речи из Псалма 139:7-12 не значе да је Бог свеприсутан, да је он увек лично присутан на свим местима. Писмо јасно показује нешто друго (Деутероном 26:15; Јеврејима 9:24). Ипак, његове слуге никада нису ван његовог дохвата. То је случај с онима које су њихови теократски задаци одвели на удаљена места. То је био случај с лојалним Сведоцима у нацистичким  концентрационим логорима током Другог светског рата, и то је био случај с мисионарима затвореним у самице у Кини током касних 1950-их и раних 1960-их. То је био случај с нашом драгом браћом и сестрама у једној централноафричкој земљи који су више пута морали да беже из својих села, па чак и из те земље. Ако буде потребно, Јехова може посегнути у сами Шеол, општи гроб, и вратити верне помоћу ускрсења (Јоб 14:13-15; Лука 20:37, 38).

Онај ко нас заиста разуме

15. (а) Од ког је раног времена Јехова био у стању да посматра наш развој? (б) Како псалмистово указивање на бубреге указује на степен Божјег спознања о нама?

¹⁵ Под инспирацијом, псалмиста скреће пажњу на чињеницу да Божје спознање о нама претходи чак и времену нашег рођења, говорећи: „Ти си утробе [„бубреге“, NW] моје створио, и саставио ме у утроби мајке моје. Хвалим те што сам тако дивно саздан. Дивна су сва дела твоја, добро зна то душа моја“ (Псалам 139:13, 14). Комбинација гена нашег оца и наше мајке у време зачећа ствара образац који дубоко утиче на наш физички и ментални потенцијал. Бог разуме тај потенцијал. У овом псалму су посебно споменути бубрези, који су у Писму често употребљени да прикажу најдубље аспекте личности a (Псалам 7:10 [7:9, ДК]; Јеремија 17:10). Јехова је знао те детаље о нама још пре него што смо се ми родили. Он је такође онај ко је с љубазном бригом дизајнирао људско тело тако да оплођена ћелија у мајчиној материци пружа заштитнички смештај за ’састављање‘ [’заклањање‘, NW] ембриона и штити га док се он развија.

16. (а) На који начин Псалам 139:15, 16 истиче продорну снагу Божјег погледа? (б) Зашто то треба да буде охрабрујуће за нас?

¹⁶ Затим, наглашавајући продорну снагу Божјег погледа, псалмиста додаје: „Ни једна се кост моја није сакрила од тебе, ако и јесам саздан тајно, откан у дубини земаљској [очигледно песничко указивање на материцу његове мајке али с алузијом на то што је Адам створен од праха]. Заметак мој видјеше очи твоје, у књизи је твојој све то [делови тела] записано, и дани забиљежени, кад их [засебних делова тела] још није било ни једнога“ (Псалам 139:15, 16, ДК). У то нема сумње — било да нас други људи разумеју или не, Јехова нас разуме. Како то треба да утиче на нас?

17. Кад гледамо како су дивна Божја дела, на шта нас то наводи?

¹⁷ Писац 139. псалма признао је да су Божја дела о којима је писао била дивна. Да ли и ти сматраш тако? Нешто што је дивно наводи особу да дубоко размишља или да показује помну пажњу. Вероватно на такав начин реагујеш на Јеховина дела физичког стварања. (Упореди Псалам 8:4, 5, 10 [8:3, 4, 9, ДК].) Да ли на исти начин размишљаш и о ономе што је он учинио у успостављању Месијанског  Краљевства, о ономе што он чини да се добра вест проповеда по целој земљи и о начину на који његова Реч трансформише људске личности? (Упореди 1. Петрова 1:10-12.)

18. Ако установимо да Божје дело улива страхопоштовање, како ће то утицати на нас?

¹⁸ Да ли и ти на сличан начин доживљаваш да промишљање о Божјим делима улива страхопоштовање, да то у теби ствара здрави страх, страх који снажно мотивише, страх који дубоко утиче на твоју личност и начин на који користиш свој живот? (Упореди Псалам 66:5.) Ако је тако, твоје срце ће те навести да славиш Јехову, да га хвалиш, да ствараш прилике да другима говориш о његовој намери и чудесним стварима што он спрема за оне који га воле (Псалам 145:1-3).

[Фуснота]

Какав је твој коментар?

◻ Како нам наше спознање да је ’Јехова Бог‘ помаже да му служимо с радовањем?

◻ Како на наш живот треба да утиче то што Бог зна све што радимо?

◻ Зашто је охрабрујућа чињеница да никада нисмо изван Божјег погледа?

◻ Зашто је Бог у стању да нас разуме на начине на које то ниједан човек не може?

◻ Зашто нас овакав студиј наводи да желимо славити Јехову?

[Питања за разматрање]