Пређи на садржај

Пређи на садржај

Начело или популарност — шта је твој водич?

Начело или популарност — шта је твој водич?

Начело или популарност — шта је твој водич?

ДОК је био у шестом разреду, Норихито је учествовао у једном спортском догађају. Изненада се суочио с једном одлуком. Од свих ученика се тражило да учествују у једној патриотској церемонији. Да ли да се придружи другим ученицима у тој наизглед рутинској ствари?

Норихито је из Библије научио да је неисправно да се учествује у неком чину обожавања било ког другог бога осим Јехове (Излазак 20:4, 5; Матеј 4:10). Такође је знао да хришћани треба да остану неутрални у свим светским политичким стварима (Данијел 3:1-30; Јован 17:16). Тако је он, иако су га други ученици подстицали да им се придружи, храбро али с поштовањем задржао свој став. Шта би ти урадио у сличној ситуацији?

Жеља за припадношћу

Писмо показује да је Бог створио људе да буду друштвени, да се слажу једни с другима и да се радују заједничком обављању ствари. Природно је желети да будеш са својим вршњацима, да будеш прихваћен, да припадаш. Таква осећања чине живот пријатнијим и доприносе миру и хармонији у нашем поступању с другима (Постање 2:18; Псалам 133:1; 1. Петрова 3:8).

Та урођена жеља за припадањем одражава се у јаком наглашавању конформизма што се види у неким културама чак и данас. На пример, деца у Јапану се од својих најранијих година поучавају да буду свесна диктата̂ већине и да им се прилагођавају. Њихово наслеђе их поучава да је једна од њихових највећих дужности да буду у хармонији с друштвом. „Јапанци ће много пре него западњаци деловати у групама“, рекао је Едвин Рајсхауер (Edwin Reischauer), бивши амбасадор САД и горљиви посматрач јапанских манира. Он је додао: „Тамо где ће западњаци у најмању руку отворено показати независност и индивидуалност, већина Јапанаца ће бити сасвим задовољна да се у облачењу, понашању, животном стилу, и чак размишљању прилагоди нормама своје групе.“ Међутим, жеља за прилагођавањем није ни у ком случају ограничена на Јапанце. Она је универзална.

Притисци да се прилагодимо

Иако је пожељно да чинимо све од себе да бисмо се слагали с другима, постоји опасност у слепом прилагођавању ономе што је популарно. Зашто? То је зато што је оно што је популарно код мноштва често супротно ономе што је прихватљиво Богу. „Сав свет [је] под влашћу лукавога“, каже нам Библија (1. Јованова 5:19). Сатана лукаво користи свако средство које му је на располагању — материјализам, низак морал, расне предрасуде, религиозну нетрпељивост, национализам, и тако даље — да би утицао на масе и одвратио их од Бога. У ствари, повођење за таквим стварима ставило би нас насупрот Јехови Богу и његовим намерама. Зато се хришћанима саветује: „Не владајте се по овоме веку, него се преобразујте обновљењем ума свога, да бисте могли осетити колико је добра и угодна и савршена воља Божја“ (Римљанима 12:2).

Живећи у овом систему ствари, хришћани су под сталним притиском да се прилагоде ономе што је популарно. Млади су посебно рањиви у том погледу. Жеља да изгледају и да поступају као њихови школски другови невероватно је јака. Потребна им је истинска храброст да објасне својим вршњацима зашто они не учествују у одређеним активностима. Међутим, пропуст да храбро изнесу свој став може за њих значити духовну катастрофу (Пословице 24:1, 19, 20).

Одрасли се такође суочавају с таквим притисцима на свом радном месту. Од њих се можда очекује да учествују у одређеним друштвеним активностима после радног времена или за време неких празника. Одбијање да пристану на то може учинити да изгледају резервисано и неспремно на сарадњу, што ствара лошу атмосферу на радном месту. Неки се можда осећају натерани да раде дуге сате прековремено само зато што то други раде и што се то очекује од њих. Пристајање на такве ствари било би штетно за њих у духовном погледу као што би их и спречавало од испуњавања својих других обавеза (1. Коринћанима 15:33; 1. Тимотеју 6:6-8).

Притисци да се прилагодимо присутни су чак и изван школе или радног места. Једна хришћанска мајка је испричала да се једном приликом уздржала од дисциплиновања свог детета, иако је то било и те како потребно, само зато што је мислила да друге домаћице које су биле присутне не би то одобриле (Пословице 29:15, 17).

Мноштво не мора да буде у праву

Библија нам даје много директних савета у вези са слеђењем мноштва. На пример, нацији Израел је било речено: „Не иди за мноштвом да би зло учинио; и не сведочи у парници поводећи се за мноштвом да би се изврнула правда“ (Излазак 23:2; упореди Римљанима 6:16). Тај савет није увек слеђен. Једном, кратко после напуштања Египта, када је Мојсије био одсутан, неки појединци су утицали на Арона и на народ да направе златно теле и да га обожавају на „празник у част [Јехови]“. Народ је јео и пио и забављао се певањем и играњем док је приносио жртве златном телету. Због тог разузданог, идолопоклоничког дела, било је погубљено око 3 000 коловођа. Али и многе друге је снашла невоља од Јехове због њиховог непромишљеног слеђења мноштва (Излазак 32:1-35).

Један други случај слеђења мноштва с кобним последицама догодио се у првом веку у повезаности са смрћу Исуса Христа. Наговорени од стране љубоморних религиозних вођа, многи из народа су се придружили у тражењу Исусовог погубљења (Марко 15:11). Кад је Петар на Пентекост после Исусовог ускрсења и узнесења указао на њихову озбиљну грешку, многима се ’ражали у срцу‘ и схватили су шта су учинили у слеђењу мноштва (Дела апостола 2:36, 37).

Библијска начела су боља

Као што ови извештаји јасно показују, слепо слеђење онога што је популарно може водити до озбиљних последица. Колико је боље да следимо Библију и да дозволимо да нас у животу воде њена начела! ’Колико је небо изнад земље, толико су моји путеви изнад путева ваших, мисли моје изнад мисли ваших‘, каже Јехова (Исаија 55:9). У стварима морала и међуљудских односа — заиста, у свим животним одлукама — увек изнова се показује да је слеђење Јеховиних путева далеко боље од слеђења онога што је популарно. То је кључ за срећнији и здравији начин живота.

Узмимо, на пример, искуство Казује. Премда је неко време проучавао Библију, он је наставио да следи популарни тренд — тежећи да се обогати и да се истакне. Његови напори да удовољи својим претпостављеним и да има добро мишљење код својих сарадника често су водили до излазака на пијанке све до раних јутарњих часова. Постао је захтеван, нетолерантан и раздражљив. Његов екстреман начин живота ускоро га је довео до капи, што га је оставило делимично парализованог. Док је опорављајући се лежао у болничкој постељи, имао је времена да размишља о ономе што је научио из Библије и о начину вођења свог живота. Одлучио је да је време да започне с примењивањем онога што је научио. Повукао се са свог менаџерског положаја и променио своје друштво. Такође је предузео озбиљне напоре да обуче хришћанску личност и да коригује свој став према материјалним поседима. Као резултат тога, његова мерила вредности су се променила, а његово здравље се побољшало. Коначно, предао је свој живот Јехови и крстио се.

Да би успела у слеђењу непопуларног пута, особа мора да зна начела која су у то укључена и да буде потпуно уверена да су она исправна. Да је то тако показује оно што је искусио Масару. Када је био у шестом разреду основне школе, његови школски другови су га предложили да буде кандидат за председника ученичког већа. Помало збуњен присећа се да зато што није у потпуности разумео библијска начела која су у то укључена, он није могао да објасни својим друговима зашто не може да се кандидује за политички положај. Његов страх од човека спречио га је да открије да је хришћанин. Све што је могао да уради било је да обори главу и да у сузама понавља: „Не могу то да прихватим.“

То болно искуство навело га је да испита зашто се хришћанин не укључује у политичке активности. (Упореди Јован 6:15.) Пар година касније, у школи се појавила слична ситуација. Међутим, овог пута, он је био спреман да свом учитељу са уверењем објасни свој став. Учитељ је прихватио његово објашњење, као и неколико његових школских другова који су га питали о његовим веровањима темељеним на Библији.

Када ће сви чинити оно што је исправно

У предстојећем новом свету под Христовом владавином, оно што ће бити популарно биће исправне ствари. До тада, ми ћемо морати да будемо на опрезу с обзиром на тежњу да се прилагодимо ономе што је популарно. Можемо црпсти охрабрење из Павловог савета: „Зато, дакле, и ми кад имамо око себе толики облак сведока, одбацимо сваки терет и грех који нас лако заплиће, стрпљивошћу трчимо трку која нам предстоји“ (Јеврејима 12:1Ча).

Кад наиђеш на спорна питања и изазове, шта ћеш учинити? Да ли ћеш подлећи страху од људи и предати се чињењу онога што је популарно? Или ћеш се окренути Божјој речи, Библији, и следити њена начела? Ако кренеш овим другим путем, то ти неће донети користи само сада него ће ти пружити изглед да будеш међу онима који „вером и постојаношћу наслеђују обећања“ (Јеврејима 6:12).