Проречена глад

ПОСЛЕДЊИХ година авет глади је постала болно уобичајена у светским новинским извештајима. Из Етиопије и с других страна стижу призори патње који се не могу заборавити. Године 1992. светска пажња је била усмерена на сомалијске трагичне жртве глади, проузроковане сушом и ратом. У септембру 1992. International Herald Tribune је известио: „Нико не зна колико је Сомалијаца умрло, али Црвени крст даје број од преко 100 000. Свакодневно умиру стотине, ако не и хиљаде.“

Те цифре нам мало говоре о јаду и болу појединаца који су у то укључени. Ивет Пјерпаоли (Yvette Pierpaoli), Европски представник за Међународне избеглице, писала је у часопису УН Refugees: „У Њујорку или Женеви, питање избеглица изгледа сасвим јасно; наводе се бројке а низ нула који им се придодаје тешко је схватити. Међутим, хиљаде километара даље, на границама земаља које више нису под контролом, грло вам се стеже а због обима патње дође вам да вриштите.“

Док Црвени крст говори да његови напори да помогне Сомалији представљају његову највећу икад изведену акцију хуманитарне помоћи, многи посматрачи приговарају да је општа слика премало помоћи, која стиже прекасно. Пјерпаоли се жали: „Земље донатори одбијају да наставе, уморне од подупирања једне Африке која је дезинтегрисана... Оне окривљују Африканце због њиховог лошег пословања, похлепе њихових вођа, наизглед бескрајних сукоба.“

Библија је прорекла време када ће бити несташица̂ хране „по многим местима“. Те несташице хране, заједно с многим другим догађајима, као што су ратови, земљотреси и помори, указују на то да је близу Божје Краљевство (Лука 21:11, 31). Библија надаље показује да ће под тим добротворним Божјим Краљевством, бити обиља хране за читаво човечанство. „Биће пшенице на земљи изобила“, писао је псалмиста. „По врховима горским лелијаће се класје њезино“ (Псалам 72:16, ДК).