Зашто је крађа у порасту?

РИО ДЕ ЖАНЕИРО — недеља, 18. октобар 1992. Чувене плаже Копакабана и Ипанема су препуне. Изненада, банде младих упадају на плаже, тукући се међу собом и крадући од људи на плажи све што има неку вредност. Малобројна полиција стоји по страни — беспомоћна. За кариоке и туристе, то је ноћна мора усред белог дана.

Заиста, криминал који укључује власништво постао је уобичајен. У великим градовима, лопови пљачкају младе — а понекад их чак и убијају — да добију њихове патике. Лопови улазе у домове било да су људи код куће или нису. Непоштене собарице, након што упознају нечији дом, краду накит и новац, а затим испаре. Мноштва пљачкају трговине. Добро организоване групе краду чак и људе, као што се види из повећаног броја киднаповања у Бразилу. Ти би вероватно могао да наведеш и друге примере из властитог искуства или из онога што се догодило у твојој средини. Али, зашто тако много крађе?

Зашто људи краду?

Иако су пораст сиромаштва и употреба дрога два главна разлога, одговор није баш тако очигледан. Нова британска енциклопедија примећује: „Потрага за само једним узроком криминала у великој је мери напуштена као бесплодна.“ Међутим, то исто дело указује да се проблеми као што је крађа „могу директно приписати младалачким осећањима безвредности и негодовања зато што су искључени из материјалних достигнућа и награда свакодневног живота“. Да, због огромног притиска конзумеризма, многи осим крађе не виде никакав начин да добију оно што желе.

Ипак, занимљиво је да The World Book Encyclopedia указује: „Стопа криминала остаје релативно стабилна у традиционалним друштвима где људи верују да ће и даље живети на исти начин. Стопа криминила има тенденцију пораста у друштвима где долази до наглих промена с обзиром на то где људи живе и колико зарађују за живот — и с обзиром на њихове наде за будуће благостање.“ Та енциклопедија додаје: „Млади имају мање прилика да добију посао. Доступни послови који не захтевају квалификацију изгледају досадно кад се упореде с брзим и узбудљивим добицима од крађе. Млади су такође спремнији да ризикују да буду ухапшени зато што је њихов живот такав да мало тога стављају на коцку.“

Ипак, многи који су незапослени или који имају малу плату не краду, док огроман број чиновника и физичких радника поткрада на послу као да је то што украду део њихове плате. У ствари, за неке преварне поступке потребан је  известан социјални статус. Зар ниси чуо за скандале који укључују огромне своте новца и у које су били умешани политичари, владини службеници и бизнисмени? У то нема сумње, крађа није ограничена на сиромашне.

Присети се такође да филмови и телевизијске емисије од крађе праве шалу (главни јунак може бити чак и неки лопов), чиме се ствара тенденција да крађа буде прихватљивија. Истина, гледање таквих ствари може се означити забавом, али у исто време, гледаоцима се показује како да краду. Зар се тиме подмукло не саопштава идеја да се криминал можда исплати? Без сумње, похлепа, лењост и помисао да сви други некажњено краду, све то доприноси порасту крађе. Неоспорно је да живимо у прореченим ’критичним временима‘ кад преовладавају користољубље и љубав према новцу (2. Тимотеју 3:1-5, New World Translation).

Не кради

Упркос искривљеним вредностима света, од животне је важности да се слуша заповест: „Који је крао више да не краде“ (Ефесцима 4:28). Особа која прецењује поседе или задовољства може себе заводити да верује како је крађа вредна ризика. Али, крађа је озбиљна у Божјим очима и открива недостатак љубави према ближњем. Осим тога, чак и ситна крађа може водити то тога да нечије срце отврдне. И шта рећи о томе кад је неко познат као непоштењак? Ко ће веровати лопову? Божја реч мудро каже: „Да нико од вас не претрпи као крвник, или као лупеж, или као разбојник“ (1. Петрова 4:15).

Ти сигурно не одобраваш пораст крађе, али како се с тим боре људи у подручјима где преовладава криминал? Како су неки бивши лопови променили свој начин живота? Да ли ће крађа икада престати широм света? Позивамо те да прочиташ следећи чланак, „Свет без лопова“.