Проблем да се научи чекати

НАУЧИТИ чекати на ствари које желимо вероватно је једна од најтежих лекција која се од нас људи икада захтевала да је прихватимо. Мала деца су по природи нестрпљива. Она желе све што им запне за око, и то желе одмах! Али, као што можда знаш из искуства, животна је чињеница да се не може добити све што се захтева. Чак и у случају кад су жеље оправдане, морамо научити да чекамо на исправно време да задовољимо те жеље. Многи науче ту лекцију; други је никада не науче.

Људи који желе да стекну божанско одобравање имају посебне разлоге да уче чекати. Јеремија, претхришћански слуга Јехове, нагласио је следеће: „Добро је мирно чекати спасење Господње.“ Касније је хришћански ученик Јаков рекао: „Зато исказујте стрпљивост, браћо, до Господове присутности“ (Плач Јеремијин 3:26, ДК; Јаков 5:7, NW).

Јехова има властити распоред за извршење божанских намера. Ако не можемо чекати на његово право време да уради извесне ствари, постаћемо мрзовољни и незадовољни, што ће угушити радост. Без радости, Божји слуга постаће духовно слаб, као што је Нехемија рекао својим земљацима: „Радост у ГОСПОДУ је ваша снага“ (Нехемија 8:10, The New English Bible).

Мудро је научити чекати

Природна жеља особа које нису у браку јесте да желе да ступе у брак или брачних парова без деце да желе да имају децу. Осим тога, нема ништа погрешно ако желимо да задовољимо исправне материјалне потребе или жеље. Међутим, зато што верују да су овом систему ствари одбројани дани и да ће у будућем новом систему Бог ’отворити руку своју и обилно ситити све што живот има‘, многи хришћани су одлучили да чекају да неке од тих жеља испуне у неко прикладније време (Псалам 145:16).

Међутим, људи без те добро утемељене хришћанске наде видеће мало разлога за одгађање. Пошто немају веру у Јехову, од кога долази „сваки добар дар и сваки савршен поклон“, они оспоравају мудрост тога да се ствари померају у будућност за коју сумњају да ће икада доћи. Они живе по веровању: „Једимо и пијмо, јер ћемо сутра умрети!“ (Јаков 1:17; 1. Коринћанима 15:32; Исаија 22:13).

У развијеним земљама свет рекламе користи очигледан тренд према тренутном задовољству. Људи се подстичу да угађају себи. Трговина би желела да нас  увери да верујемо како су модерне удобности и комфор преко потребни. Зашто живети без тога, приговара се, посебно кад припреме у виду кредитних картица, куповања на отплату и „купи сада — плати касније“ омогућују да имаш све и да то имаш одмах? Осим тога, ’Ви заслужујете најбоље; будите добри према себи! Упамтите, уживајте у томе сада или можда никада!‘ То тврде популарни слогани.

У међувремену, десетине милиона људи у земљама у развоју имају једва за преживљавање — или чак и мање. Да ли би ишта могло сликовитије да нагласи несавршеност и неправду људских политичких и економских система?

Колико је мудро да се научи чекати видљиво је из тога што су милиони људи који нису спремни на то — или бар не виде разлог да то чине — ушли у велики дуг да задовоље тренутне жеље. Непредвиђене околности, као што је болест или незапосленост, могу значити катастрофу. Немачке новине Frankfurter Allgemeine Zeitung објасниле су зашто је наводно милион особа у Немачкој без крова над главом: „Типично је да бескућништву обично претходе незапосленост или превелики дугови.“

Пошто нису у стању да плате своје рачуне, многи такви несрећни појединци трагично губе и дом и поседе. Веома често, повећан стрес ствара породичну напетост. Несигурни бракови почињу да се распадају. Периоди депресије и други здравствени проблеми постану уобичајени. У случају хришћана, може трпети духовност, што, опет, води до неисправног размишљања и неприкладног понашања. Људи који су почели тако што су неразумно желели све завршавају тако да немају скоро ништа.

За многе, нови изазов

Исус је јасно дао на знање да треба да се чувамо да „бриге овога света и замамљивања богатства и осталих жудњи [не] загуше реч и направе је неплодном“ (Марко 4:19). Треба да задржимо на уму да ниједан политички систем није успешно елиминисао бриге, укључујући економске, о којима је говорио Исус.

Комунизам који источноевропске земље сада одбацују настојао је да уједначи ствари помоћу привреде коју контролише држава. За разлику од система слободног предузетништва, тај бивши систем пружао је појединцима у тим земљама извесну економску сигурност коју капитализам често не успева да пружи. Ипак, бриге о којима је Исус говорио постојале су у облику оскудица потрошачких добара и ограничавања личне слободе.

Сада многе од тих земаља уводе тржишну економију, суочавајући тако своје грађане с новим изазовом. Један скорашњи извештај каже: „Наивност је удружена са жељом да се брзо достигне западни стандард потрошње.“ Да би то постигли, „све већи број људи у новим државама у источној Немачкој упада у вртлог задужења“. Извештај додаје: „Након почетне еуфорије због нове економске слободе, сада се шире страх и очај.“ Бриге остају, али сада су обучене у капиталистичку одећу.

Веће политичке и економске слободе отвориле су нове могућности за економско побољшање. Зато многи појединци могу бити искушани да озбиљно размисле о идеји да започну властити посао или да се преселе у другу земљу с бољим могућностима за запошљавање.

Такве одлуке су приватна ствар. Није погрешно да хришћанин жели да побољша своје економске околности. Он може бити мотивисан жељом да брине за своју породицу, свестан да „ако ли се ко за своје, а особито за своје домаће, не брине, тај се одрекао вере и гори је од неверника“ (1. Тимотеју 5:8).

 Према томе, неприкладно је критиковати одлуку коју доносе други. У исто време, хришћани треба да имају на уму да није мудро тражити олакшање од економских проблема упадајући у прекомеран дуг који би могао да импостане замка. Такође би било погрешно тражити економско олакшање на неки начин који укључује занемаривање духовних обавеза и интереса.

Учити од других

У годинама након Другог светског рата, хиљаде Немаца емигрирале су из ратом погођене Европе у друге земље, посебно Аустралију и Канаду. Многи су тако били у стању да побољшају своју економску ситуацију, али нико од њих није могао да у потпуности избегне економске бриге о којима је Исус говорио. Решавање економских проблема понекад је стварало нове проблеме — носталгију, страни језик, навикавање на нову храну, различите обичаје, уклапање с новим пријатељима, или суочавање с различитим ставовима.

Неки од тих емиграната били су Јеховини сведоци. Похвално је што већина њих није дозволила да проблеми својствени емиграцији загуше њихову духовност. Али, било је изузетака. Неки су постали жртве варљиве моћи богатства. Њихов теократски напредак није ишао у корак с њиховим економским благостањем.

То сигурно илуструје колико је мудро да пажљиво анализирамо своју ситуацију пре доношења одлука које можда не би биле мудре. Материјалистичке тенденције ће нас успорити у делу које се никада неће поновити, делу стварања ученика које је додељено хришћанима. То је случај без обзира где живимо, јер не постоји земља чији су грађани ослобођени економских брига.

Водити добру борбу

Павле је саветовао Тимотеја: „Иди за правдом, побожности, вером, љубави, трпљењем, благости. Бори се у доброј борби вере, ухвати се за вечни живот, на који си позван.“ Он је коринтским хришћанима рекао: „Постаните постојани, непоколебљиви, увек богато запослени у  делу Господовом“ (1. Тимотеју 6:11, 12; 1. Коринћанима 15:58, NW).

Слеђење овог дивног савета најбољи је начин за успешну борбу против материјализма, а хришћанин сигурно може бити богато запослен! У неким земљама где број објавитеља Краљевства није велики, мноштва људи само су у ограниченој мери дошла до истине. Исус је тачно прорекао: „Жетве је много, али је посленика мало“ (Матеј 9:37).

Уместо да дозволе да их економске бриге у тим земљама скрену од духовног дела које је пред њима, Јеховини сведоци извлаче корист из ситуације тако што у потпуности користе текуће могућности. Кад су привремено незапослени, многи од њих проширују своју проповедничку активност. Њихова служба, осим што повећава усклик хвале Јехови, пружа им радост потребну да изађу на крај са својим економским проблемима.

Ти Сведоци дају приоритет делу проповедања и економске тешкоће потискују на друго место, што светском братству показује да се они безусловно уздају у Јехову да ће се он бринути за њих. Његово обећање гласи: ’Старајте се најпре за краљевство Божје и за правду његову, а оно ће вам се све додати‘ (Матеј 6:33).

Од обнављања правог обожавања 1919, Јехова није дозволио да његов народ посрће. Он их је заштитио кроз тешко прогонство и на неким местима кроз деценије илегалне активности. Јеховини сведоци су одлучни да оно што Ђаво није успео да постигне прогонством, он то неће учинити помоћу подмуклије замке материјализма!

Научити чекати у сваком погледу

Простране Дворане Краљевства, скупо озвучење, Конгресне дворане и привлачни бетелски домови доносе славу Богу и пружају тихо сведочанство да он благосиља свој народ. Јеховини сведоци у земљама где је дело дуго било забрањено могу сматрати да у том погледу морају много радити да би достигли исти стандард као у другим земљама. Али, оно што је од највеће важности јесте да наставе да напредују духовно. Спољашње индикације Божјег благослова у материјалном погледу уследиће у право време.

Предане слуге Јехове треба да буду будне да не би, у тежњи за личним интересима, почели осећати да је доста што су тако дуго живели без извесних материјалних ствари. Чежња за олакшањем од економских и социјалних неједнакости је разумљива, али Јеховин народ не губи из вида то да све Божје слуге чезну за олакшањем. Слепи чезну да поново виде, хронично болесни чезну за обновљеним здрављем, депресивни чезну за светлом перспективом, а ожалошћени чезну да поново виде своје драге умрле.

Због околности, сваки хришћанин је у извесном погледу присиљен да чека на Јеховин нови свет да реши његове проблеме. То треба да нас наведе да се питамо: ’Ако имам храну и одећу, зар не треба да будем задовољан тим стварима и да будем спреман да чекам на олакшање од економских проблема?‘ (1. Тимотеју 6:8).

Хришћани који се у потпуности уздају у Јехову могу бити уверени да ако су само спремни да чекају, све њихове исправне жеље и потребе биће ускоро задовољене. Нико неће чекати узалуд. Ми понављамо Павлове речи: „Постаните постојани, непоколебљиви, увек богато запосени у делу Господовом, знајући да ваш труд није узалудан у вези с Господом“ (1. Коринћанима 15:58, NW).

Дакле, да ли научити чекати заиста мора бити тако велики проблем?

[Слика на 10. страни]

Ако научиш да чекаш, то може спасти твој живот