Проповедање у земљи контраста

КЕНГУРИ, коале, вомбати и кљунари, Ајерова стена и Велики коралски спруд — то су имена која долазе на ум када људи помисле на Аустралију. Међутим, ма како то чудно изгледало, већина Аустралијанаца вероватно никада није посетила Ајерову стену или Велики коралски спруд или видела коалу, вомбата или кљунара ван зоолошког врта. Разлог је тај што је 85 посто популације те земље од 17,3 милиона урбано становништво које живи у пет великих градова дуж обале.

Када се напусти обална ивица и путује око 200 километара ка унутрашњости, стиже се до почетка славног залеђа тог континента. Терен се мења од бујних кишних шума и богате обрадиве земље у врућу, суву, отворену земљу где преживљавају само жбуње и груба трава. Међутим, у том залеђу има живота. Велики ранчеви оваца и стоке покривају стотине квадратних километара. Даље у унутрашњости налазе се вреле пустиње, где људи понекад губе животе када се не предузму одговарајуће мере предострожности.

Добра вест цвета

У таквом амбијенту проповеда се добра вест о Божјем Краљевству у овој земљи. Сваке године хиљаде се одазивају на Јеховино обећање о праведном новом свету. Прошле службене године достигнут је највећи број објавитеља Краљевства од преко 57 000, скоро се удвостручивши у односу на број од пре десет година. Док је већина објавитеља, као и већ део становништва, концентрисана у приобалним градовима, добра вест такође цвета и у унутрашњости.

Да бисмо бацили кратак поглед на то како изгледа проповедање у овој пространој земљи контраста, придружимо се једном од наших пет обласних надгледника  и његовој жени док посећују неке од скупштина у удаљеним подручјима у залеђу. Њихова путовања покривају државу Западна Аустралија, половину државе Квинсланд и Северну Територију, подручје од преко 4,7 милиона квадратних километара. То је скоро половина величине Европе, искључујући оно што је некада било Совјетски Савез.

Наше путовање почиње у Перту, главном граду Западне Аустралије. У том посве модерном граду од 1,2 милиона људи, сада постоји 49 скупштина Јеховиних сведока. Осим енглеских, ту су грчке, италијанске, португалске и шпанске скупштине, као и мање групе на другим језицима. Ту је такође и скупштина састављена искључиво од абориџинске браће и сестара, који концентришу своје проповедничке напоре међу тим домородачким народом тог континента. Многи од тих понизних људи сада реагују на поруку Краљевства. Али, како ствари стоје даље од великих градова?

Од Перта се упућујемо 1 800 километара северно до Порт Хедланда, где треба да се одржи један покрајински састанак. Већина од 289 присутних путовала је између 200 и 700 километара да би била овде. Они долазе из изолованих подручја где им најближа скупштина може бити на удаљености од 250 километара неравним путевима покривеним оштрим камењем које често буши аутомобилске гуме. Три скупштине у том подручју недавно су саградиле Дворане Краљевства, користећи методу брзе градње.

Брза градња Дворана у изолованим подручјима

Каква разлика између градње Дворане Краљевства у овим подручјима и градње у градићима и великим градовима! Већина грађевинског материјала мора се камионима довозити из Перта, 1 600 километара на југу. Стотине браће и сестара преваљују ову и већу раздаљину како би одређених викенда дошли и градили Дворану Краљевства на врућини од 40-45° C. Такав прилив у мале удаљене општине представља сам по себи истакнуто сведочанство. Када се градила једна Дворана Краљевства у Том Прајсу, градићу где се вади гвоздена руда, на насловној страни локалних новина објављено је: „Срдачна добродошлица добровољним занатлијама и помоћницима укљученим у тродневну ’брзу градњу‘ Дворане Краљевства Јеховиних сведока у Том Прајсу.“

Изгледало је да је скоро свако у граду желео да сарађује. Уместо нормалних трошкова од 11 000 аустралијских долара за довожење 50 тона материјала, један великодушан приватни превозник тражио је да браћа плате само гориво. Локални фарбарски предузимачи поклонили су 100 литара боје. Извођачи копачких радова ставили су на располагање машине, а рударска компанија је бесплатно ставила на располагање дизалицу. Налажење смештаја за 300 посетилаца представљало је проблем, али сарадња од стране грађана била је изузетна. Неки су телефонирали и нудили преноћиште. Један човек је телефонирао и рекао да ће бити одсутан тог викенда али да ће оставити стражња врата отворена. Рекао је: „Кућа је ваша док траје пројекат.“

Дошло је до једног смешног инцидента када је некој браћи дата адреса где је требало да узму једну приколицу што је припадала локалној покрајини. Били су збуњени кад су видели натпис на капији  у коме је стајало: „Забрањен приступ религиозним посетиоцима.“ Али, тамо је стајала приколица. Тако су они обавестили госпођу у тој кући да узимају приколицу, која је била пуна смећа. Док су је празнили, изненада су схватили да то није приколица покрајине! Када је власник приколице дошао кући, његова жена му је рекла да су Јеховини сведоци узели његову приколицу. Браћа су се ускоро вратила са сада празном приколицом и објаснила грешку. Уследио је фин разговор, и ти некадашњи противници имали су многа питања у вези с нама и нашим делом. Сада су желели да дођу и виде нову Дворану Краљевства.

Проповедање добре вести у овом подручју захтева истрајност. Као прво, ту су велике раздаљине које су у то укључене. Једна сестра пионирка и њен муж редовно возе по неравним, прашњавим путевима, од Порт Хедланда до Марбл Бара и назад преко 350 километара, да би извршили накнадне посете и водили библијске студије. Марбл Бар спада у најтоплија места у Аустралији, где температуре од октобра до марта често достижу преко 50° C.

Према „крајњем врху“

Дарвин, 2 500 километара даље на северу, следећи је град за покрајински састанак. Обласни надгледник и његова жена користе те дуге сате вожње да би држали корак с личним студијем. Најпре прочитају и осмотре дневни стих. Затим слушају читање Библије с касете. Кад се смењују у вожњи, они се такође смењују у читању чланака из Куле стражаре и Пробудите се!

Натпис покрај пута упозорава их да пазе на „друмске возове“. То су дуги снажни камиони с погоном на свим точковима, који вуку три или четири приколице и износе и до 55 метара укупне дужине. Потребно је јако много простора за претицање „друмских возова“. Они се користе за превожење стоке и других добара у изоловане градове.

Време је увек вруће а крајолик константно сув. Тај безводни пејзаж би могао бити замењен за огромно гробље зато што је земљиште покривено једнако распоређеним мравињацима. Ти мравињци варирају у боји, у зависности од земље коју мрави користе, и може их бити свугде од 1 до 2,5 метара висине. Затим, док наши путници прелазе реку Викторија, њихову пажњу привлаче многи знакови упозорења кућне израде. „Пажња: забрањено пливање у овим рекама због крокодила људождера!“ стоји на једном. Они мудро одлучују да пронађу друге начине да се окупају и сачувају свежину!

Коначно, стижу до северног врха Аустралије, обично познатог као „Крајњи врх“. У Дарвину, главном граду Северне Територије, постоје две велике скупштине Јеховиних сведока. Мултикултурна природа Дарвина може се лако видети када се посети покрајински састанак. Упознајмо се с 30-годишњим Чарлсом, који је пореклом из ратом погођеног Источног Тимора у Индонезији. Његови родитељи Кинези поучавали су га да се ангажује у обожавању предака. Такође је постао дубоко укључен у борилачке вештине. Напуштање тога није било лако због јаке везе са спиритизмом. Међутим, имајући на уму Исусово обећање „истина ће вас ослободити“, он се ослободио таквог начина живота (Јован 8:32). „Данас“, каже он, „имам чисту савест пред Јеховом и тренутно служим као слуга  помоћник. Циљ ми је да похађам Школу за оспособљавање слугу.“

Затим, упознајмо Беверли из Папуе Нове Гвинеје. „У почетку сам се устручавала да сведочим белцима“, признаје Беверли, „јер је енглески мој други језик и неки изрази, заједно са аустралијским акцентом, стварали су ми потешкоће у разумевању. Али, сећајући се како нам Библија каже да се уздамо у Јехову и да окушамо и видимо да је он добар, почела сам с пуновременом пионирском службом јануара 1991. Мој први студент Библије сада је пионир. Две њене кћерке такође су прихватиле истину, а једна од њих је у пионирској служби, заједно са својим мужем.“

Пре него што напустимо Дарвин, пођимо на једно брзо путовање од 250 километара на исток до Какадуа, националног парка, добро познатог по свом богатом птичјем животу. Овде срећемо Деби, јединог изолованог проповедника добре вести у читавој области. Питамо је како успева да остане духовно јака у таквој изолованости. Она одговара: „Најпре, путем молитве... И црпем утеху из таквих библијских стихова као што је Исаија 41:10, који каже: ’Не бој ми се, јер сам ја са тобом, не плаши се, јер сам ја твој Бог, и ја тебе крепим и спасавам и својом те подржавам победном десницом.‘“

У Џилкмингену, 450 километара јужно од Дарвина, срећемо малу групу Абориџина. Многе године се на ову абориџинску општину гледало као на општину Јеховиних сведока зато што их је толико много посећивало конгресе и веће скупове, премда нико од њих није био крштен. Та општина је била запажена по својој чистоћи. Срећом, неки су сада заузели чврст став за истину и крстили су се. Они су међу првим ванградским Абориџинима који су то учинили. Потребна је права храброст и поуздање у Јеховин свети дух да би се ти понизни људи ослободили вековима старих традиција и спиритистичких поступака њихових племена.

До Алис Спрингса и повратак из залеђа

Време је да напустимо „Врх“ и да се упутимо 1 600 километара јужно до Алис Спрингса, у „Црвени центар“ континента, близу чувене Ајерове стене. Овде у Дворани Краљевства с расхладним уређајем, обезбеђена су удобна седишта за један већи скуп, са 130 или више присутних из две скупштине у том подручју. Опет видимо радостан призор Полинежана, Европљана и Абориџина који се мешају у хришћанском заједништву.

Коначно напуштамо Алис Спрингс и почињемо последњи део пута с нашим путујућим обласним надгледником и његовом супругом. То путовање је дуго око 2 000 километара преко континента, према северу и истоку. Док то чинимо, опраштамо се од залеђа, да бисмо коначно стигли до бујних тропских кишних шума Квинсланда. Овде, на обали северног Квинсланда — земље Великог коралског спруда — постоје многе скупштине са високим процентом Сведока у односу на становништво.

Међутим, ми нисмо завршили с путовањем пре него што посетимо још један покрајински састанак. Укрцавши се на авион у Кернсу — квинсландском тропском граду Великог коралског спруда — напуштамо аустралијско копно ради кратког лета преко северног врха рта полуострва Јорк, преко Торесовог мореуза, до острва Терздеј. Овде постоји мала скупштина од само 23 објавитеља. Каква је радост видети 63 присутних на нашем последњем састанку на овом путовању!

Надамо се да сте уживали у овом кратком прегледу дела проповедања Краљевства које се врши у овој земљи контраста. Можда ћете једног дана моћи да нас посетите у овој земљи која изазива занимање и из прве руке упознате браћу и сестре који верно извршавају своју службу на њиховој јединственој додели.

[Мапа/Слика на 23. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

Порт Хедланд

Канбера

Том Прајс

Марбл Бар

Њуман

Дарвин

Катарина

Алис Спрингс

Ајерова стена

Острво Терздеј

Кернс

Аделејд

Мелбурн

Хобарт

Сиднеј

Бризбен

Перт

[Слика на 24. страни]

Перт, престоница Западне Аустралије

[Слика на 25. страни]

Улично сведочење доноси добре резултате