Тројство — да ли се научава у Библији?

„Католичка Вера је ово, да ми обожавамо једног Бога у Тројству и Тројство у Јединству... Тако је Отац Бог, Син је Бог и Свети Дух је Бог. А ипак они нису Три Бога, већ Један Бог.“

ОВИМ речима Атанасијско веровање описује централну доктрину хришћанског света — Тројство. a Ако си члан цркве, католик или протестант, можда ти је речено да је то најважнија наука у коју треба да верујеш. Али, да ли можеш објаснити ту доктрину? Неки од највећих умова у хришћанском свету признају своју немоћ да разумеју Тројство.

Зашто онда људи хришћанског света верују у то? Да ли је то зато што Библија научава ту доктрину? Покојни англикански бискуп Џон Робинсон (John Robinson) је у својој књизи-бестселеру Honest to God (Поштен према Богу) дао је изазован одговор на то питање. Он је писао:

„У пракси популарно проповедање и поучавање представља надприродно гледиште о Христу које се не може доказати из Новог Завета. Оно једноставно каже да је Исус био Бог, на такав начин да се термини ’Христ‘ и ’Бог‘ могу међусобно заменити. Али, то није нигде случај у библијској употреби. Нови Завет каже да је Исус био Реч Божја, он каже да је Бог био у Христу, он каже да је Исус Син Божји; али он не каже да је Исус био Бог, тако једноставно.“

Џон Робинсон је био контроверзна личност у Англиканској цркви. Међутим, да ли је он био у праву кад је рекао да „Нови Завет“ нигде не каже да је „Исус био Бог, тако једноставно“?

 Шта Библија каже

Неки могу одговорити на то питање цитирајући стих којим започиње Јованово еванђеље: „У почетку је била Реч, и Реч је била с Богом, и Реч је била Бог“ (Јован 1:1, King James Version). Зар ово не противречи ономе што је рекао англикански бискуп? Заиста не противречи. Као што је Џон Робинсон без сумње знао, неки модерни преводи не слажу се с тиме како King James Version преводи тај стих. Зашто? Зато што у изразу „Реч је била Бог“ у оригиналном грчком, реч за „Бог“ нема одређени члан. У ранијем изразу „Реч је била с Богом“, реч за „Бог“ је одређена, то јест, има одређени члан. Зато те две речи највероватније немају исто значење.

Због тога неки преводи, износе квалитативан аспект у својим преводима. Например, неки тај израз преводе „Реч је била божанска“ (An American Translation, Schonfield). Moffatt то преводи „Логос је био божански“. Међутим, указујући да „божански“ не би био најподеснији превод на овом месту, и Џон Робинсон и британски текстуални критичар Сер Фредерик Кењон сматрали су да ако је Јован то желео да нагласи, он је могао да употреби грчку реч за „божански“, theíos. New World Translation, исправно сматрајући реч „Бог“ неодређеном, износећи у исто време квалитативан аспект на који се указује грчком структуром, користи неодређени члан: „Реч је била један бог.“

Професор Ч. Х. Дод (C. H. Dodd), уредник пројекта New English Bible, коментарише тај приступ: „Могући превод... био би: ’Реч је била један бог.‘ Као превод реч-за-реч, то је сасвим исправно.“ Међутим New English Bible не преводи тај стих на тај начин. Уместо тога, Јован 1:1 у том преводу гласи: „Кад је све почело, Реч је већ била. Реч је боравила с Богом, и што је био Бог, оно је била Реч.“ Зашто тај одбор за превођење није изабрао једноставнији превод? Професор Дод одговара: „Разлог због кога је то неприхватљиво јесте што то иде супротно од тока јовановске мисли, и заиста хришћанске мисли као целине“ (Technical Papers for the Bible Translator, том 28, јануар 1977).

Чисти смисао Писма

Да ли бисмо рекли да је идеја да је Исус био један бог а не исто што и Бог Створитељ супротна јовановској мисли (то јест, мисли апостола Јована), као и хришћанској мисли као целини? Истражимо неке библијске стихове који се односе на Исуса и на Бога и видећемо шта су неки коментатори који су живели пре него што је формулисано Атанасијско веровање мислили о тим стиховима.

’Ја и Отац једно смо‘ (Јован 10:30).

Новацијан (око 200-258. н. е.) је коментарисао: Пошто је Он рекао ’једно‘,[ b] нека јеретици разумеју да Он није рекао ’једна‘ особа. Пошто је једно стављено у  средњи род, то саопштава друштвену слогу, не лично јединство... Осим тога, то што Он каже једно, указује на слагање и на идентитет суђења, и на са̂мо љубазно дружење, као што је разумно да су Отац и Син једно у слагању, у љубави и у наклоности“ (Treatise Concerning the Trinity, поглавље 27).

„Отац мој [је] већи од мене“ (Јован 14:28).

Иренеј (око 130-200. н. е.): „Кроз Њега [Христа] можемо научити да је Отац изнад свега. Јер је ’Отац‘, каже Христ, ’већи од мене‘. Према томе, наш Господ је објавио да се Отац истиче с обзиром на спознање“ (Against Heresies, књига II, поглавље 28.8).

’Живот је вечни у томе да тебе познају, тебе, јединога истинитога Бога, и онога кога си ти послао, Исуса Христа‘ (Јован 17:3).

Климент Александријски (око 150-215. н. е.): „Познавати вечног Бога, даваоца онога што је вечно, и спознањем и схватањем поседовати Бога, који је први, и највиши, и један, и добар... Дакле, особи која жели живети прави живот најпре је заповеђено да упозна Њега ’кога нико не зна, осим коме [Га] Син открије‘ (Мат. 11:27). Затим треба упознати величину Спасиоца по Њему“ (Who Is the Rich Man That Shall Be Saved? VII, VIII).

’Један Бог и Отац свију, који је над свима и код свих и у свима‘ (Ефесцима 4:6).

Иренеј: „И тако је објављен један Бог Отац, који је изнад свих, и кроз све, и у свима. Отац је заиста изнад свих, и Он је Глава Христу“ (Against Heresies, књига V, поглавље 18.2).

Ови рани писци јасно су разумели да ти стихови описују Оца као највишег, над свим и сваким укључујући Исуса Христа. Њихови коментари не пружају никакав наговештај да су веровали у Тројство.

Свети дух открива сву истину

Исус је обећао својим ученицима да ће им након његове смрти и ускрсења као помоћник бити дат свети дух. Он је обећао: „Кад дође он, Дух истине, упутиће вас на сваку истину... и јавиће вам што ће даље бити“ (Јован 14:16, 17; 15:26; 16:13).

Након Исусове смрти, то обећање се испунило. Библија бележи како су се хришћанској скупштини откривале или разјашњавале нове доктрине кроз помоћ светог духа. Те нове науке биле су записане у књиге које су касније постале други део Библије, Хришћанска грчка писма, или „Нови завет“. У том новом просветљењу, да ли је икада постојало неко откривење постојања Тројства? Не. Свети дух открива нешто веома различито у вези с Богом и Исусом.

На пример, на Пентекост 33. н. е., након што је је свети дух дошао на ученике сакупљене у Јерусалиму, апостол Петар је сведочио мноштву напољу о Исусу. Да ли је он говорио о Тројству? Осмотри неке од његових изјава и просуди сам: ’Исус, човек од Бога потврђен међу вама силама и чудесима и знацима које учини Бог преко њега међу вама.‘ „Овога Исуса ускрсну Бог, чему смо ми сви сведоци.“ „Господом и Христом Бог [је] учинио овога Исуса кога ви разапесте“ (Дела апостола 2:22, 32, 36).  Далеко од научавања Тројства, ови изрази духом испуњеног Петра истичу Исусову подређеност свом Оцу, да је он средство за испуњење Божје воље.

Ускоро након тога, још један верни хришћанин говорио је о Исусу. Стефан је био доведен пред Санхедрин да одговори на оптужбе. Уместо тога, Стефан је преокренуо ту ситуацију, окривљујући своје оптужиоце да су били попут својих бунтовних предака. Коначно, извештај каже: „Стефан, пун Духа Светога, погледа на небо и виде славу Божју и Исуса с десне стране Бога. И он рече: Ево видим небеса отворена и Сина човечјега с десне стране Бога“ (Дела апостола 7:55, 56). Зашто је свети дух открио да је Исус био једноставно ’Син човечји‘ који стоји Богу здесна а не део божанства једнак са својим Оцем? Сасвим је јасно да Стефан није имао концепт о Тројству.

Кад је Петар донео Корнелију добру вест о Исусу, то је била даљња прилика да се открије доктрина о Тројству. Шта се догодило? Петар је објаснио да је Исус „Господ свима“. Али он је наставио да објашњава да је његово господство дошло из вишег извора. Исус је био ’од Бога постављен судија живима и мртвима‘. Након Исусовог ускрсења, његов Отац му је ’дао [дозволио] да се појави‘ својим следбеницима. А свети дух? Он се појављује у том разговору али не као трећа особа Тројства. Уместо тога, „Бог помаза [Исуса] Духом Светим и силом“. Тако је показано да је свети дух, далеко од тога да је нека особа, нешто безлично, попут ’силе‘ која је такође споменута у том стиху (Дела апостола 10:36, 38, 40, 42). Пажљиво провери Библију и пронаћи ћеш даљње доказе да свети дух није нека личност већ активна сила која може испунити људе, подстакнути их, навести их да буду горљиви, и да може бити изливен на њих.

Коначно, апостол Павле је имао дивну прилику да објасни Тројство — да је то била права доктрина — кад је проповедао Атињанима. У свом говору, он је указао на њихов олтар „Богу непознатоме“ и рекао је: „Оно што ви не познајући поштујете, то је оно што вама ја јављам.“ Да ли је он јавио неко Тројство? Не. Он је описао ’Бога који је створио свет и све што је у њему, њега, који је господар неба и земље‘. Али, шта је с Исусом? „[Бог] је одредио дан у који ће целом свету судити по правди, преко човека кога утврди“ (Дела апостола 17:23, 24, 31). Ту нема никаквог наговештаја о неком Тројству!

У ствари, Павле је објаснио нешто у вези с Божјим намерама што чини немогућим да Исус и његов Отац буду једнаки делови Тројства. Он је писао: „Јер је све покорио под ноге његове [Исусове]. Али кад вели да је све њему покорено, показује се да је то осим онога који му покори све. А кад му све покори, онда ће се и сам Син покорити ономе који му све покори, да Бог буде све у свима“ (1. Коринћанима 15:27, 28). Дакле, Бог ће још увек бити над свима, укључујући Исуса.

Према томе, да ли се Тројство научава у Библији? Не. Џон Робинсон је био у праву. Оно се не налази у Библији, нити је неки део „хришћанске мисли“. Да ли сматраш да је то важно за твоје обожавање? Треба да сматраш. Исус је рекао: ’Живот је вечни у томе да тебе познају, тебе, јединога истинитога Бога, и онога кога си ти послао, Исуса Христа‘ (Јован 17:3). Ако своје обожавање Бога схватамо озбиљно, од животне је важности да га знамо заиста онаквог какав он јесте, као што нам се открио. Тек тада можемо поуздано рећи да смо међу ’правим обожаваоцима‘ који ’обожавају Оца духом и истином‘ (Јован 4:23, NW).

[Фусноте]

[Истакнути текст на 28. страни]

Чисти смисао Писма јасно показује да Исус и његов Отац нису једна особа

[Истакнути текст на 29. страни]

Зашто свети дух након Пентекоста 33. н. е. није открио да је Исус Бог?