Расплитање мистерије највећег имена

Занимљиво је да и муслимански Куран и хришћанска Библија указују на највеће име. Ово разматрање објашњава значење и важност највећег имена. Оно такође показује како то име утиче на цело човечанство и на нашу будућност овде на земљи.

МИЛИОНИ људи и жена живели су и умрли на земљи. У већини случајева њихова имена умрла су с њима, а сећање на њих је изгубљено. Али, нека велика имена — као што су Авицена, Едисон, Пастер, Бетовен, Ганди и Њутн — и даље живе. Та имена су повезана с достигнућима, открићима и проналасцима оних који су носили та имена.

Међутим, постоји једно име веће од свих других. С њим су повезана сва прошла и садашња чуда у целом свемиру. Чак је и нада човечанства у дуг и срећан живот повезана с тим именом!

Многи су желели да упознају то име. Они су га тражили и питали за њега, али га нису пронашли. За њих је оно остало мистерија. У ствари, ниједан човек не може да пронађе то име ако му га не открије Власник тог имена. На срећу, мистерија тог неупоредивог имена је расплетена. То је учинио сам Бог како би они који верују у њега знали за њега. Он је своје име открио Адаму, затим Аврахаму, Мојсију и својим другим верним слугама старог доба.

У потрази за највећим именом

Куран говори о некоме „ко је био добро упућен у Писма“ (27:40). Објашњавајући тај стих, један коментар познат као Tafsīr Jalālayn каже: „Асаф син Баркије био је праведан човек. Он је знао Божје највеће име и кад год га је призвао, добио је одговор.“ То нас подсећа на писца Библије Асафа, који је у Псалму 83:19 [83:18, Даничић-Караџић] рекао: „Нек знају да си ти сам, коме је име [Јехова], Свевишњи над целом земљом.“

У Курану 17:2, ми читамо: „Дали смо Мојсију Писма и учинили смо их водичем Израелцима.“ У тим Писмима, Мојсије се обратио Богу, рекавши: „Ићи ћу дакле синовима Израеловим и рећи ћу им: Бог отаца ваших посла ме к вама. Али ако ме питају које је име његово, шта ћу им одговорити?“ Бог је одговорио Мојсију рекавши: „Овако кажи синовима Израеловим: [Јехова], Бог отаца ваших, Бог Абрахамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев посла ме к вама. То је моје име у вечности“ (Излазак 3:13, 15).

У древним временима, Израелци су знали то велико Божје име. Оно се користило чак и као саставни део њихових властитих имена. Баш као што се данас налази име Абдулах, које значи „Слуга Божји“, народ древног Израела имао је име Обадија, што значи „Слуга Јехове“. Мајка пророка  Мојсија имала је име Јохебед, што вероватно значи „Јехова је слава“. Име Јован значи „Јехова је био милостив“. А име пророка Илије значи „Мој Бог је Јехова“.

Пророци су знали то велико име и користили су га с дубоким поштовањем. Оно се у Светом писму налази више од 7 000 пута. Исус Христ, син Марије, истакао га је кад је у својој молитви Богу рекао: „Ја објавих име твоје људима које си ми из света дао... Ја им објавих име твоје, и објавићу им га, да љубав којом си мене љубио у њима буде“ (Јован 17:6, 26). У свом познатом коменатару Курана, Бајдави коментарише Куран 2:87, говорећи да је Исус „оживљавао мртве особе Божјим највећим именом“.

Шта се, дакле, догодило што је то име учинило мистеријом? Како је то име повезано с будућношћу свакога од нас?

Како је Име постало мистерија?

Неки мисле да „Јехова“ на хебрејском значи „Алах“ (Бог). Али, „Алах“ одговара хебрејском ʼElohím, множини величанства од речи ʼelóhah (бог). Међу Јеврејима се појавило празноверје које их је спречило од изговарања божанског имена, Јехова. Према томе, кад су читали Свето писмо и видели име Јехова, њихов обичај је постао да кажу Адонај, што значи „Господ“. На неким местима, они су чак изменили оригинални хебрејски текст са „Јехова“ на Адонај.

Религиозне вође хришћанског света следиле су исти пут. Они су заменили име Јехова са „Бог“ („Алах“ на арапском) и „Господ“. То је допринело развоју лажне доктрине о Тројству, која нема основе у Светом писму. Због тога, милиони погрешно обожавају Исуса и свети дух и сматрају их једнакима Богу. a

Дакле, вође јудаизма и хришћанског света деле кривицу за раширено незнање с обзиром на највеће име. Али, Бог је прорекао: „Ја ћу посветити име своје велико... и народи ће познати да сам ја [Јехова].“ Да, Јехова ће обзнанити своје име међу свим народима. Зашто? Зато што он није само Бог Јевреја или било које друге појединачне нације или народа. Јехова је Бог целог човечанства (Езекјел 36:23; Постање 22:18; Псалам 145:21; Малахија 1:11).

Највеће име и наша будућност

Свето писмо каже: „Који год призове име [Јеховино] спасиће се“ (Римљанима 10:13). Наше спасење у дан суда биће повезано с нашим познавањем Божјег имена. Познавати његово име укључује знати његове особине, дела и намере и живети у складу с његовим високим начелима. На пример, Аврахам је познавао Божје име и призивао је то име. Као резултат, он се радовао добром односу с Богом, показивао је веру у њега, ослањао се на њега и слушао га је. Аврахам је тако постао Божји пријатељ. Исто тако, познавање Божјег имена приближава нас њему и помаже нам да развијемо лични однос с њим, чврсто се држећи његове љубави (Постање 12:8; Псалам 9:11 [9:10, ДК]; Пословице 18:10; Јаков 2:23).

У Библији читамо: „[Јехова] их посматра и слуша, и пред њим се књига за спомен написа, за оне који се [Јехове] боје и који часте име његово [„који мисле о његовом имену“, New World Translation]“ (Малахија 3:16). Зашто  морамо да ’мислимо о‘ највећем имену? Име Јехова дословно значи „Он проузрокује да постаје“. То открива Јехову као Онога ко проузрокује да он сам постане Извршилац обећања. Он увек остварује своје намере. Он је свемоћни Бог, једини Створитељ, који има сваку дивну особину. Једноставно не постоји реч која може потпуно описати Божју божанску природу. Али, Бог је за себе изабрао највеће име — Јехова — и оно подсећа на сва његова својства, особине и намере.

У Светом писму, Бог нам говори о својим намерама за човечанство. Јехова Бог је створио човека да се радује вечном, срећном животу у Рају. Његова воља за човечанство јесте да сви људи треба да сачињавају једну породицу, уједињену у љубави и миру. Бог љубави испуниће ту намеру у блиској будућности (Матеј 24:3-14, 32-42; 1. Јованова 4:14-21).

Бог објашњава разлоге за патњу човечанства и показује да је спасење могуће (Откривење 21:4). У Псалму 37:10, 11, ми читамо: „Још мало и нестаће бездушника. Погледаћеш на место његово, и њега већ неће више бити. Али смерни ће чувати земљу и уживаће у изобиљу мира.“ (Види такође Куран 21:105.)

Да, Бог ће бити познат по свом великом имену. Нације ће морати да знају да је он Јехова. Каква је дивна предност знати највеће име, сведочити за њега и бити веран том имену! На тај начин, на свакоме од нас испуниће се Божја радосна намера: „Кад постави у ме љубав своју избавићу га, узвисићу га; јер име моје зна. Зазваће ме и услишићу га... Наситићу га дугим животом и спасење ћу му своје показати“ (Псалам 91:14-16).

[Фуснота]

[Слика на 5. страни]

Код горућег грма, Бог се идентификовао Мојсију као ’Јехова, Бог Абрахамов‘

[Извор]

Мојсије и горући грм, од W. Thomasa, Sr.