Будимо храбри!

’Будимо храбри и рецимо: „Јехова је мој помоћник“‘ (ХЕБРЕЈИМА 13:6, NW).

1. Какву су одважност испољили они који су упознали Божју истину у првом веку н. е.?

 БИО је први век наше ере. Дуго очекивани Месија је дошао. Он је добро поучио своје ученике и покренуо је по живот важно дело проповедања. Било је време да људи чују добру вест о Божјем Краљевству. Зато су људи и жене који су упознали истину одважно објављивали ту дивну поруку (Матеј 28:19, 20).

2. Зашто је Јеховиним сведоцима данас потребна храброст?

² Краљевство није било успостављено у тим данима. Али, именовани Краљ, Исус Христ, прорицао је о својој будућој невидљивој присутности у сили Краљевства. Она ће бити обележена стварима као што су беспримерно ратовање, глад, болести, земљотреси и проповедање добре вести широм света (Матеј 24:3-14; Лука 21:10, 11). Као Сведоци Јехове,  потребна нам је храброст да бисмо излазили на крај с таквим условима и прогонством које доживљавамо. Зато ће бити корисно да размотримо библијске извештаје о храбрим објавитељима Краљевства из првог века н. е.

Храброст за опонашање Христа

3. Ко пружа најбољи пример храбрости, и шта је о њему речено у Јеврејима 12:1-3?

³ Исус Христ пружа најбољи пример храбрости. Након што је споменуо „толики облак“ (Ча) храбрих претхришћанских сведока Јехове, апостол Павле се усредсредио на Исуса рекавши: „Зато дакле и ми, имајући око себе толико мноштво сведока, одбацујмо свако бреме и грех који је за нас прионуо, и одважно трчимо у битку која нам је одређена, гледајући на зачетника и извршитеља вере, Исуса, који, у очекивању радости која му беше одређена, претрпе крст, не марећи за срамоту, и седе с десне стране престола Божјега. Помислите дакле на онога који је таково противљење против себе од грешника поднео, да не очајавају душе ваше“ (Јеврејима 12:1-3).

4. Како је Исус испољио храброст кад га је искушавао Сатана?

⁴ После свог крштења и 40 дана медитирања, молитве и поста у пустоши, Исус се одважно успротивио Сатани. Искушан од стране Ђавола да камење претвори у хлеб, Исус је одбио зато што је било погрешно да учини неко чудо да би задовољио личну жељу. „Писано је“, рекао је Исус, „Не живи човек само од хлеба, него од сваке речи која излази из уста Божјих.“ Кад га је Сатана изазвао да скочи са круништа храма, Исус је одбио зато што би био грех да искуша Бога да га избави од потенцијалног самоубиства. „Али и то је написано“, изјавио је Христ, „Не искушавај [Јехову], Бога свога.“ Сатана му је  понудио сва краљевства света за један „чин обожавања“ (NW), али Исус се није одметнуо и подржао Ђаволово ругање да људи неће остати верни Богу под испитом. Зато је Исус објавио: „Иди од мене, Сотоно! јер је написано: ’[Јехови], Богу своме, клањај се и њему јединоме служи.‘“ На то је Искушавалац ’отишао од њега за неко време‘ (Матеј 4:1-11; Лука 4:13).

5. Шта нам може помоћи да се одупремо искушењу?

⁵ Исус је био у подложности Јехови и противио се Сатани. Ако се и ми на исти начин ’покоримо Богу и противимо Ђаволу, побећиће од нас‘ (Јаков 4:7). Попут Исуса, ми се можемо храбро одупрети искушењу ако примењујемо Писмо, можда га чак цитирајући у време кад смо искушани да учинимо нешто грешно. Да ли је вероватно да ћемо попустити искушењу да извршимо крађу ако у то време понављамо себи Божји закон: „Не кради“? Да ли ће двоје хришћана вероватно подлећи сексуалном неморалу ако чак и само једно од њих храбро цитира речи: „Не чини прељубе“? (Римљанима 13:8-10; Излазак 20:14, 15).

6. Како је Исус био храбар победник над светом?

⁶ Као хришћани које овај свет мрзи, ми можемо избегавати његов дух и грешно понашање. Исус је рекао својим следбеницима: „У свету ћете имати муке, али не бојте се, јер ја победих свет“ (Јован 16:33). Он је тријумфовао над светом тако што није постао као он. Његов пример као победника и исход његовог пута чувања беспрекорности може да нас испуни храброшћу да га опонашамо остајући одвојени од овог света и неокаљани њиме (Јован 17:16).

Храброст да се настави проповедати

7, 8. Шта ће нам помоћи да наставимо проповедати упркос прогонству?

⁷ Исус и његови ученици ослањали су се на Бога за храброст да наставе проповедати упркос прогонству. Христ је одважно испунио своју службу упркос прогонству, а после Пентекоста 33. н. е., његови прогоњени следбенци наставили су да објављују добру вест иако су јеврејске религиозне вође покушале да их зауставе (Дела апостола 4:18-20; 5:29). Ти ученици су молили: „[Јехова], погледај на претње њихове, и дај слугама својим да говоре са сваком поузданошћу реч твоју.“ И шта се догодило? „Чим свршише молитву, затресе се место где бејаху сабрани“, каже извештај, „и напунише се сви Духа Светога, те јављаху реч Божју с поузданошћу“ (Дела апостола 4:24-31).

⁸ Пошто данас већина људи није пријемљива за добру вест, често је потребна одважност да би им се и даље проповедало. Посебно кад су прогоњени, Јеховиним слугама је потребна храброст коју даје Бог да би дали темељно сведочанство (Дела апостола 2:40; 20:24). Зато је храбри објавитељ Краљевства Павле рекао младом, мање искусном сараднику: „Јер нам Бог не даде духа страха, него снаге, љубави и мудрости. Не стиди се дакле сведочанства које треба дати Господу нашему Исусу Христу, ни мене, сужња његова, него трпи и ти са мном за еванђеље, по сили Бога“ (2. Тимотеју 1:7, 8). Ако молимо за храброст, бићемо у стању да наставимо проповедати, и чак ни прогонство нас неће лишити наше радости као објавитеља Краљевства (Матеј 5:10-12).

Храброст да се заузме Јеховина страна

9, 10. (а) Шта су Јевреји и незнабошци из првог века учинили да би постали крштени следбеници Христа? (б) Зашто се захтевала храброст да се постане хришћанин?

⁹ Многи Јевреји и незнабошци из првог века храбро су напустили небиблијске традиције да би постали крштени следбеници Христа. Ускоро након Пентекоста 33. н. е., „множаше се број ученика у Јерусалиму. И многи се свештеници покораваху вери“ (Дела апостола 6:7). Ти  Јевреји имали су храбрости да раскину религиозне везе и прихвате Исуса као Месију.

¹⁰ Почевши 36. н. е., многи незнабошци постали су верници. Кад су Корнелије, чланови његове породице и други незнабошци чули добру вест, они су је одмах прихватили, примили су свети дух и били су ’крштени у име Исуса Христа‘ (Дела апостола 10:1-48, ДК). У Филипима су један незнабожачки тамничар и његово домаћинство брзо пригрлили хришћанство, и ’одмах су се крстили он и сви његови‘ (Дела апостола 16:25-34, ДК). Била је потребна храброст да би се предузели такви кораци зато што су хришћани били прогоњена, неомиљена мањина. Они су то и данас. Али, ако се ниси предао Богу и крстио као један од Јеховиних сведока, зар није време да предузмеш те храбре кораке?

Храброст у раздељеним домовима

11. Какве су дивне примере храбрости пружили Евника и Тимотеј?

¹¹ Евника и њен син Тимотеј пружили су дивне примере храбре вере у религиозно раздељеном дому. Иако је Евника имала паганског мужа, она је свог сина поучавала ’Светим Писмима‘ од његовог раног детињства (2. Тимотеју 3:14-17). Кад је постао хришћанин, он је показивао ’нелицемерну веру‘ (2. Тимотеју 1:5, ДК). Она је такође имала храбрости да Тимотеју пружа хришћанску поуку док је показивала поштовање према поглаварству свог мужа који није био верник. Њена вера и храброст сигурно су били награђени кад је њен добро поучени син био изабран да прати Павла на мисионарским путовањима. Како то само може да охрабри хришћанске родитеље који се налазе у сличним околностима!

12. Каква је особа постао Тимотеј, и ко данас показује да је као он?

¹² Иако је Тимотеј живео у религиозно раздељеном дому, он је храбро прихватио хришћанство и постао је духовна особа о којој је Павле могао да каже: „Надам се у Господа да ћу ускоро послати к вама [Филипљанима] Тимотеја, да се и ја сам охрабрим разабравши како сте ви. Ја никога немам овде који би делио моје осећаје и који би се искрено бринуо за вас... Ви знате да је он окушан на делу, јер се посвети са мном служби еванђеља, као дете с оцем својим“ (Филипљанима 2:19-22). Данас многи младићи и девојке у религиозно раздељеним домовима одважно прихватају право хришћанство. Они се доказују као Тимотеј, и како се само радујемо што су део Јеховине организације!

Храброст да ’изложимо своје главе‘

13. На који су начин Аквила и Прискила испољили храброст?

¹³ Аквила и његова жена, Прискила (Приска), пружили су пример храбро ’излажући своје главе‘ за суверника. Они су примили Павла у свој дом, радили су с њим на изради шатора̂ и помогли су му да изгради нову скупштину у Коринту (Дела апостола 18:1-4). Током њиховог 15-годишњег пријатељства, они су чак угрозили своје животе у његову корист на одређен неоткривен начин. Живели су у Риму кад је он рекао тамошњим хришћанима: „Поздравите Приску и Аквилу, другове моје на делу у Исусу Христу, који главе своје изложише да ми живот очувају, којима не само ја захваљујем, него и све цркве у земљама паганским“ (Римљанима 16:3, 4).

14. Излажући своје главе за Павла, у складу с којом ’заповешћу‘ су поступали Аквила и Приска?

¹⁴ Излажући своје главе за Павла, Аквила и Приска су поступали у складу с Исусовим речима: ’Нову вам заповест дајем: Љубите један другога. Као шта ја вас љубих, љубите се и ви међу собом‘ (Јован 13:34). Та заповест је била „нова“ по томе што је ишла иза захтева мојсијевског закона да особа воли свог ближњег  као самог себе (Левитик 19:18). Она је захтевала самопожртвовану љубав која би ишла тако далеко да неко да̂ свој живот за друге, као што је то учинио Исус. Писац Тертулијан из другог и трећег века н. е. цитирао је речи светских људи с обзиром на хришћане кад је писао: „’Погледајте‘, кажу они, ’како воле један другога... и како су спремни чак да умру један за другога‘“ (Apology, поглавље XXXIX, 7). Посебно усред прогонства можемо бити обавезни да показујемо братску љубав храбро ризикујући своје животе како бисмо избегли да сувернике изложимо бруталности или смрти од руку непријатеља (1. Јованова 3:16).

Храброст доноси радост

15, 16. Као што је показано у 16. поглављу Дела апостола, како се могу повезати храброст и радост?

¹⁵ Павле и Сила пружају доказ да испољавање храбрости усред кушњи може да донесе радост. Наредбом цивилних судија у граду Филипи, они су били јавно претучени шибама и стављени у затворске кладе. Ипак, они се нису снуждено шћућурили у страху. Упркос својим искушавајућим околностима, они су још увек имали храброст коју даје Бог и радост коју она доноси верним хришћанима.

¹⁶ Негде око пола ноћи, Павле и Сила су се молили и славили Бога у песми. Изненада, земљотрес је уздрмао затвор, ослободио њихове окове и отворио врата. Престрашеном тамничару и његовој породици било је дато одважно сведочанство које је довело до њиховог крштења као Јеховиних слугу. Он са̂м се ’радовао са свим својим домом што је веровао у Бога‘ (Дела апостола 16:16-34). Какву је то радост сигурно донело Павлу и Сили! Пошто смо размотрили овај и друге библијске примере храбрости, како ми можемо остати храбри као Јеховине слуге?

Настави да будеш храбар

17. Као што је показано у Псалму 27, како је надање Јехови повезано с храброшћу?

¹⁷ Ако се надамо Јехови, то ће нам помоћи да останемо храбри. Давид је певао: „Надај се Јехови; буди храбар и нека твоје срце буде јако. Да, надај се Јехови“ (Псалам 27:14, NW). Псалам 27 показује да се Давид ослањао на Јехову као ’утврду‘ свог живота (стих 1 NW). То што је видео како је Бог у прошлости поступао с његовим непријатељима пружило је Давиду храброст (стихови 2, 3). Цењење према Јеховином центру обожавања био је још један фактор (стих 4). Поуздање у Јеховину помоћ, заштиту и избављење такође је изградило Давидову храброст (стихови 5-10). Од помоћи је била и непрестана поука начелима Јеховиног праведног пута (стих 11). Молитва пуна поверења за избављење од његових непријатеља, заједно с вером и надом, помогла је Давиду да буде храбар (стихови 12-14). И ми можемо изграђивати своју храброст на сличне начине, показујући тиме да се заиста ’надамо Јехови‘.

18. (а) Шта показује да нам редовно дружење са суобожаваоцима Јехове може помоћи да останемо храбри? (б) Какву улогу у изграђивању храбрости играју хришћански састанци?

¹⁸ Редовно дружење са суобожаваоцима Јехове може нам помоћи да останемо храбри. Кад се Павле позвао на  Цезара и путовао у Рим, суверници су се састали с њим код Апијева форума и Три крчме. „Кад их Павле виде“, каже извештај, „даде хвалу Богу и охрабри се“ (Дела апостола 28:15). Док редовно присуствујемо хришћанским састанцима, ми следимо Павлов савет: „Пазимо један на другога док се такмичимо у љубави и добрим делима; не остављајмо саборе своје, као што неки имају обичај, него један другога подржавајмо [’охрабрујмо‘, NW], и то у толико више у колико видите да се приближује дан“ (Јеврејима 10:24, 25). Шта значи охрабривати један другога? Охрабрити значи „улити храброст, дух, или наду“ (Webster’s Ninth New Collegiate Dictionary). Можемо учинити много тога да у друге хришћане улијемо храброст, а њихово охрабрење може исто тако изградити ту особину у нама.

19. Како су Писмо и хришћанске публикације повезани с тиме да останемо храбри?

¹⁹ Да бисмо остали храбри, морамо редовно проучавати Божју реч и примењивати њен савет у свом животу (Деутероном 31:9-12; Јошуа 1:8). Наш редовни студиј треба да укључује хришћанске публикације које се темеље на Писму, јер ће нам здрави савет обезбеђен на тај начин помоћи да се с храброшћу коју даје Бог суочимо с испитима вере. Из библијских извештаја видимо како су Јеховине слуге биле храбре у различитим ситуацијама. Можда управо сада не знамо како нам такве информације могу помоћи, али Божја реч има моћ, а оно што учимо из ње може увек да нам користи (Јеврејима 4:12). На пример, ако страх од човека почне да утиче на нашу службу проповедања, можемо се сетити како је Енох имао храбрости да саопшти Божју поруку безбожнима (Јуда 14, 15).

20. Зашто може да се каже да је молитва битна ако желимо остати храбри као Јеховине слуге?

²⁰ Да бисмо остали храбри као Јеховине слуге, морамо истрајати у молитви (Римљанима 12:12). Исус је храбро издржао своје кушње зато што је „вапајем силним и са сузама приносио молбе и молитве к ономе који га је могао избавити од смрти, и [био је] услишен ради своје побожности“ (Јеврејима 5:7). Остајући близу Бога у молитви, ми нећемо бити попут светских страшљиваца који су одређени да доживе ’другу смрт‘ из које нема ускрсења (Откривење 21:8). Божанска заштита и живот у Божјем новом свету су за његове храбре слуге.

21. Зашто лојалне Јеховине слуге могу бити храбре?

²¹ Као лојални Сведоци Јехове, не треба да се бојимо демонских и људских непријатеља, јер имамо Божју подршку и Исусов храбри пример као победника над светом. Дружење с Јеховиним народом које духовно изграђује исто тако нам помаже да будемо храбри. Наша храброст се такође изграђује кроз вођство и савет Писма и хришћанских публикација. И библијски извештаји о Божјим слугама из прошлости помажу нам да храбро ходимо његовим путевима. Према томе, у овим критичним последњим данима, пробијајмо се одважно у светој служби. Да, нека цели Јеховин народ буде храбар!

Како би одговорио?

◻ Како нас Исусов пример може испунити храброшћу?

◻ Шта је Исусу и његовим ученицима дало храбрости да наставе да проповедају?

◻ Зашто је Јеврејима и незнабошцима била потребна храброст да заузму Јеховину страну?

◻ Какве су примере храбрости пружили Евника и Тимотеј?

◻ Који докази постоје да храброст доноси радост чак и усред прогонства?

[Питања за разматрање]

[Слика на 18. страни]

Попут Исуса, и ми се можемо одупрети искушењу ако примењујемо и цитирамо Писмо