„Последњи непријатељ“ биће поражен!

КАДА си био дете, можда си се плашио мрака. Хорор приче или чак и неке бајке можда су те испуњавале зебњом. Како је умирујуће било када су твоја мајка или отац оставили лампу да гори док си ти покушавао да заспиш!

Смрт на сличан начин плаши многе. Ипак, то не би требало да буде тако. Због чега? Због оног што смрт заиста јесте.

Упознај свог непријатеља

Соломон, мудри краљ древног Израела, објавио је: „Живи знају да ће умрети, али мртви ништа не знају [„они нису свесни баш ничега“, New World Translation]“ (Проповедник 9:5). Према овој божански надахнутој мисли која се налази у твојој сопственој Библији, смрт је једноставно супротност животу. Мртви немају никакво свесно постојање.

Указујући на смрт на један илустративан начин, хришћански апостол Павле пише: ’Где је, смрти победа твоја. Где је, смрти, жалац твој?‘ Шта је жалац који доноси смрт? Павле каже: ’А жалац је смрти грех‘ (1. Коринћанима 15:55, 56; Осеа 13:14). Дакле, шта је извор тог смртоносног жалца? На једном другом месту у Писму, Павле наводи: „По једном човеку дође на свет грех и по греху смрт, и тако смрт уђе у све људе, јер сви сагрешише“ (Римљанима 5:12). Апостол не даје места никаквој сумњи у вези са идентитетом тог ’једног човека‘ кад каже: „По Адаму сви умиру“ (1. Коринћанима 15:22). Да, кроз непослушност нашег праоца, Адама, сви смо ми подложни жалцу смрти (Постање 3:1-19).

С добрим здрављем и љубазном породицом у пријатном амбијенту, нико од нас не би изабрао да умре. Међутим, као што Библија  показује, „време и непредвиђен догађај“ може нас лишити живота (Проповедник 9:11, NW). У ствари, ми не знамо шта ће се с нашим животом десити сутра (Јаков 4:14). Једна ствар је сигурна — сви смо ми наследили грех и смрт. Дакле, смрт нас лови и погађа као непријатељ.

Суочити се са смрћу вољеног

Смрт је посебно непријатељ кад погоди вољену особу. „Теби ће бити горе“, рекла је смртно болесна жена свом мужу док је размишљала о смрти. Зашто је могла то да каже? Зато што Библија каже: „Све што рука твоја твојом снагом може учинити, учини; јер нема ни дела ни мисли, ни знања, ни мудрости у пределу смрти [општем гробу човечанства] у који идеш“ (Проповедник 9:10). Мртви више не пате. Али, терет жалости пада на преживеле рођаке и пријатеље. Може ли ишта да се учини у вези с таквом патњом?

Странице Божје речи, Библије, садрже многе речи утехе. На пример, читање псалама и медитирање о њима сигурно је један извор утехе. Заиста су утешне речи као што су ове: „Благословљен нека буде Јехова, који свакодневно носи терет за нас, прави Бог нашег спасења!“ (Псалам 68:19, NW).

Један други извор утехе јесте хришћанска скупштина. У првом веку н. е., апостол Павле је писао: „Поштуј удовице које су праве удовице. Ако која удовица има деце или унучади [који могу материјално бринути за њу], нека се ови науче најпре свој дом поштовати и враћати родитељима оно што су од њих примили, јер је то пред Богом угодно. А удовица, да би се примила на списак да не буде млађа од шездесет година и да је била само једноме мужу жена, и да се може препоручити с добрих дела, будући одгојила децу, била гостољубива, светима ноге прала, невољнима помагала, ишла за сваким добрим делом“ (1. Тимотеју 5:3, 4, 9, 10). Јеховини сведоци данас на сличан начин помажу и теше такве сувернике.

Често је највећа промена коју ожалошћена особа мора да направи промена на емоционалном плану. „Тако сам волео своју жену“, писао је један човек чија жена је умрла пре две године. „То је најтужнији догађај у мом животу, и тешко ми је да то поднесем.“ Особа која је неко време у браку дели свој живот у најинтимнијем људском односу. Кад брачни друг умре, природно је да преживели партнер осећа огроман губитак. Коме се он може обратити за помоћ?

У таквим околностима, добри хришћански другови могу бити на изградњу. „Пријатељ у свако време љуби, а у невољи се братом показује“, каже једна мудра пословица (Пословице 17:17). Удовици или удовцу потребна је помоћ — другови који пружају праву подршку. Мудри пријатељи охрабрују ожалошћену особу да говори,  чак и ако то изазива сузе. Можда неки хришћанин који је већ доживео бол и тугу због губитка брачног друга може понудити неку љубазну помоћ. „Утешавајте малодушне“, саветује Библија (1. Солуњанима 5:14). Али, сети се да удовицама и удовцима недостају њихови брачни другови. Зато ожалошћени треба да се поверавају другима само под околностима које свима омогућују да сачувају честито понашање (1. Петрова 2:12).

Најбољи противотров за бол који наноси смрт јесте остати запослен у помагању другима — приличан изазов за оне који сматрају да су једини којима је потребна помоћ! Ту сад несебичност ступа на сцену. Несебично чињење ствари за друге помаже у отклањању туге и жалости, јер Исус је рекао: „Више има радости у давању него ли у примању“ (Дела 20:35).

Победа над смрћу

Пчелин жалац може бити врло болан, чак кобан. Међутим, обично ће уклањање жаоке тог инсекта забодене у твоју кожу помоћи да дође до олакшања. Али какви су изгледи за ослобођење од жалца који доноси смрт?

Након објашњења да је грех тај жалац што доноси смрт, Павле узвикује: ’Али Богу хвала, који нам даде победу по Господу нашему Исусу Христу!‘ (1. Коринћанима 15:57). Како је победа над смрћу повезана с Христом? Исус је показао да је то случај кад је у вези са собом рекао: „Тако ни Син човечји није дошао да му служе, него да служи, и да да̂ живот свој у откуп за многе“ (Матеј 20:28). Да, за оне који показују веру у Божјег Сина, Исуса Христа, и откупну жртву коју је Јехова припремио преко њега, смрт наслеђена од Адама неће резултирати трајним непостојањем (Јован 3:16).

Заиста су охрабрујуће Исусове речи: ’Иде час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божјега и излазиће из њих. И изићиће који су чинили добро у ускрсење живота, а који су чинили зло у ускрсење суђења‘ (Јован 5:28, 29).

Вековима раније, Божји пророк Исаија је прорекао: „Он [Јехова Бог] за навек и смрт уништава. Господ, Вечни, утире сузе са свачијег лица“ (Исаија 25:8). Поново, у Откривењу 21:4, Библија представља тај чудесни изглед: „[Бог] ће отрти сваку сузу од очију њихових и смрти неће више бити, ни жалости ни вике, ни болести неће више бити, јер првих ствари нестаде.“ Ојачани овом библијском надом за оне који спавају у смрти, ожалошћени не треба да се ’жалосте као други који немају надања‘ (1. Солуњанима 4:13).

Покушај да себи представиш оно што Бог припрема за човечанство, као што је откривено у Библији. Предстојећа ’велика невоља‘ значи уништење за садашњи зли систем ствари (Откривење 7:14, Чарнић). Они који практикују лажну религију суочавају се са својим крајем. Нестају похлепни политички и трговачки елементи који доприносе глади и ратовању. Наступа Исус Христ да у бездан баци Сатану Ђавола, који је проузроковао тако  много људских смрти. Затим Христ започиње своју Миленијумску владавину, током које на човечанство примењује вредност своје откупне жртве. Мртви се враћају у очекиваном ускрсењу, а светло из Божје речи сија тако јасно да празноверна гледишта о смрти, непријатељу човечанства, више не постоје. Сви који тада живе имају прилику да се поуче Божјим путевима и да се повинују његовим праведним мерилима (Пословице 4:18; Дела апостола 24:15; Јеврејима 2:14, 15; Откривење 18:4-8; 19:19-21; 20:1-3).

’Онда ће доћи крај‘, каже Павле, ’кад Христ Исус преда краљевство ономе који је Бог и отац. Јер он треба да краљује докле не положи све непријатеље под ноге његове. А последњи непријатељ који ће се уништити то ће бити смрт‘ (1. Коринћанима 15:24-26). Свака онеспособљеност која је последица Адамовог греха нестала је. Одиграва се завршни испит, и љубитељи Бога пролазе кроз њега у верности (Откривење 20:4-10). Обновљени до савршенства, ти послушни људи живе, не само седамдесет или чак сто десет година, него заувек. Какав дар од Бога кроз његовог вољеног Сина! (Римљанима 6:23).

И тако, дакле, колико дуго можеш живети? Твој животни век се може протегнути у сву вечност. Пошто живиш у ’времену краја‘ овога света, могао би да уопште не умреш (Данијел 12:4; Јован 11:25, 26; 17:3). Ако вршиш божанску вољу, можеш преживети право у Божји обећани нови свет (2. Петрова 3:13).

Међутим, ако си дубоко зашао у године, треба реалистички да узмеш у обзир могућност умирања. Свакако, нада у ускрсење доноси радост. Али, можда се питаш како ће Јехова уредити породични живот у том новом систему ствари. Нека те такве ствари не забрињавају, јер Јехова ће се побринути за трајну срећу оних који су му заувек верни.

Док се ови критични ’последњи дани‘ Сатаниног злог система приближавају свом крају, немој дозволити да те страх од смрти лиши предности да служиш Јехови управо сада (2. Тимотеју 3:1). Ако изгубиш неког вољеног у смрти, утеши се тиме што је моћ смрти само привремена (Откривење 20:13, 14). Уздај се у наду ускрсења. А онда, било да улазак у нови свет добијеш кроз преживљавање велике невоље или путем ускрсења, буди уверен у надахнуто засигурање да ће смрт, последњи непријатељ, заиста бити уништена (Откривење 7:9, 14).

[Слика на 5. страни]

Добри хришћански другови могу духовно изграђивати ожалошћене

[Слика на 7. страни]

Остајање запосленим у помагању другима смањује жалост проузроковану смрћу вољене особе