Проповедање од села до села у Шпанији

ИСУС ХРИСТ је путовао „од града од града и од села до села, поучавајући и настављајући своје путовање за Јерусалим“ (Лука 13:22, NW). Да би извршили службу, Исус и његови ученици проповедали су не само „од града до града“ већ и „од села до села“. Иако би им било лакше да су се концентрисали на градове, они нису заобилазили многа села у околини. a

Јеховини сведоци у Шпанији суочавали су се с изазовом попут онога на који је наишао Исус. Све до 1970, било је огромних подручја нетакнуте сеоске територије спремне за жетву (Матеј 9:37, 38). Стотине села у кишним планинама севера, у сувим централним равницама и дуж обале никада нису биле достигнуте с поруком о Краљевству.

Шпански Сведоци Јехове били су одлучни да не штеде напора да би тим регионима донели добру вест. Али, зашто су људи у тим подручјима морали да чекају тако дуго да чују поруку о Краљевству? И како су они реаговали?

Законско признање стимулише сведочење на селу

Дело Јеховиних сведока у Шпанији било је под забраном од краја грађанског рата 1939. Током 1950-их и 1960-их, ревни Сведоци су опрезно проповедали у градовима, где је њихова присутност била мање уочљива. Кад је 1970. њихово дело коначно легализовано, у Шпанији је било приближно 10 000 објавитеља Краљевства. Скоро сви они живели су у градовима и великим насељима, али требало је да и шпанска села чују поруку о Краљевству. Ко би удовољио том изазову?

У 1970-им била је покренута акција да се сва подручја тог полуострва достигну с добром вешћу. Скоро сваког месеца од 1973. до 1979, специјална обавештења која излажу потребе у различитим регијама земље појављивала су се у Нашој служби за Краљевство, месечној службеној публикацији за скупштине Јеховиних сведока. Многе спремне и пријемљиве породице одговориле су на тај позив и добровољно се понудиле да служе тамо где је потреба била већа.

Типичан је пример Росенда и његове жене, Луси. Они су као специјални пионири (пуновремени објавитељи Краљевства) били послани у једно рибарско село на северозападу Шпаније и затим су одлучили да остану у том подручју кад су постали родитељи. „Морам признати да смо пролазили кроз веома тешка времена“, признаје Росендо. „Било је тешко пронаћи светски посао, али ми смо се ослањали на Јеховину помоћ и никада  нисмо били гладни или без крова над главом. То је сигурно било вредно труда.“ Кроз године, били су у стању да помогну у формирању четири скупштине у том подручју Шпаније.

’Испитајте има ли неко достојан‘

Исус је рекао својим ученицима да ’испитају‘ ко је достојан у сваком граду или селу (Матеј 10:11). У сеоским подручјима Шпаније, то испитивање захтева марљивост и иницијативу, што је открио и Анхел, брат из Алкоја (Аликанте). Он је управо био завршио с посећивањем неких домова у селу Масијасу кад је чуо како кукуриче један петао. Помислио је: „Ако је ту петао, онда ту негде мора да буде и кућа — кућа коју смо прескочили.“ Кад је претражио околину, Анхел је пронашао пут који је водио преко гребена једног обронка и коначно до једне забачене куће.

На том имању живели су Хосе и Долорес, телесни брат и сестра у својим 60-им. Они су пажљиво слушали и одмах су прихватили понуду библијског студија. Међутим, није било лако проучавати с тим понизним појединцима, пошто нису знали да читају или пишу, и све је морало да се преводи са шпанског на валенсијански језик, једини језик који су разумели. Осим тога, суочили су се с великим противљењем од стране својих комшија. Упркос тим препрекама, и Хосе и Долорес напредовали су у истини, иако је присуствовање састанцима значило дуго путовање преко планина. Коначно су испунили услове за крштење и обоје наставља да верно служи Јехови.

Росендо и Луси, споменути раније, сећају се како је једна парализована особа у једној забаченој кући близу Моање, северозападна Шпанија, прихватила истину. Њено име је Марија. Кад је први пут разговарала са Сведоцима, није знала ни да чита ни да пише и већ је годинама била прикована за кревет зато што је као дете добила полиомиелитис. Њена кућа је била удаљена више од око два километра од најближег пута. Међутим, она је била жељна да проучава Библију и ускоро је постала очигледна њена одлучност да служи Јехови. Марија је научила да чита и пише и почела је да присуствује састанцима, захваљујући пожртвовним напорима скупштине. Браћа су је носила 200 метара од њене куће до неасфалтираног уског пута где би је опрезно спустили у ауто. Упркос почетном  противљењу њене породице, она је напредовала до крштења. Због поуздања које јој је пружио њен духовни напредак, она је сада научила да вози специјално адаптирани ауто и завршила је течај основног образовања. „То што можемо помагати људима попут Марије сваку жртву чини вредном труда“, објашњава Росендо.

Читачи Библије брзо реагују

У Шпанији је 1970-их Библија по први пут постала доступна широј јавности. Многи Шпанци купили су примерак, и неки су почели да читају Писмо. Пилар, из Медине дел Кампо (Ваљадолид), већ је читала Библију кад су Јеховини сведоци 1973. први пут дошли у њен град. Пошто је била католкиња, била је опрезна с узимањем литературе од Сведока, али је желела да разуме Библију. Зато се сложила да разговарају сваке седмице да би јој одговарали на њена библијска питања.

Добро користећи литературу коју објављује Друштво Кула стражара, сестра пионирка која је посећивала Пилар била је у стању да јој одговори на многа питања. Импресионирана оним што је учила, Пилар се након неколико седмица сложила да проучава Библију користећи књигу Истина која води до вечног живота. Пре него што је завршила свој студиј књиге Истина, она је завршила читање целе Библије и била је уверена да је пронашла истину. Постала је први Сведок у Медини дел Кампо, која данас има дивну Дворану Краљевства и скупштину од 63 објавитеља.

Шпански Сведоци и даље налазе људе који су „свесни своје духовне потребе“ и који редовно читају Библију у настојању да разумеју Божју вољу (Матеј 5:3, NW). Пепи, бивша католкиња која је некад научавала катехизам у парохији Сумаја (северна Шпанија), проповедала је у оближњем селу кад је наишла на свештеника те парохије.

„Пепи, ти траћиш своје време“, рекао јој је свештеник. „У овом селу Ицијару има само двоје људи — један брачни пар — који воле духовне ствари. Остали само иду у цркву из навике.“

„Па“, одговорила је Пепи, „ако има двоје људи који воле духовне ствари, они ће постати Јеховини сведоци.“

Пепи је наставила са својим делом проповедања од куће до куће заједно с другим Сведоцима док нису завршили то село. И заиста, у једној забаченој кући, браћа су пронашла управо онај пар који је свештеник споменуо. Они су читали  Библију али је нису разумели. Жељно су прихватили библијски студиј, брзо су напредовали и крстили се априла 1991.

Неки људи искреног срца упознали су истину тако што су једноставно читали властиту литературу темељену на Библији коју је издало Друштво Кула стражара. На пример, Сведоци из Алмадена (Сијудад Реал) проповедали су у малом граду Сируелас (Бадахоз) кад су пронашли једну госпођу која је пажљиво слушала њихову поруку. С обзиром на њен очигледан интерес, понудили су јој кућни библијски студиј. Међутим, она је то одбила, рекавши да јој један старији господин већ даје часове из Библије. Још неколико људи из тог подручја споменуло је то исто. Пошто је то пробудило њихову знатижељу, браћа су се распитала за тог старијег господина. Добили су његову адресу и отишли да га посете.

На њихово изненађење открили су да је тај човек, по имену Фелипе, у Мадриду добио књигу Ти можеш заувек да живиш у рају на Земљи. Након што ју је целу прочитао, он је разумео да има одговорност да добру вест преноси својим ближњима. Зато је користио ту књигу да им даје часове из Библије. Браћа су учинила припреме да проучавају с њим. Госпођа с којом је он проучавао Библију такође је прихватила студиј. Иако има 80 година и не ужива добро здравље, Фелипе добро напредује у истини.

Савладати предрасуде

Сеоска подручја стварају извесне јединствене проблеме. Религиозне традиције и празноверја обично имају снажан утицај у таквим подручјима, а многи људи који живе на селу имају укорењену сумњу према „новој религији“. Неки сељаци су посебно осетљиви у вези с тим шта ће њихове комшије и рођаци мислити ако они промене своју религију. Али, снага Божје речи може савладати такве проблеме и променити живот особе. То је био случај у рибарском селу Кангас де Морасо у северозападној Шпанији.

Роберто, који се родио у том селу, отишао је да ради као морнар кад је имао 14 година зато што је чезнуо за независношћу. Његов живот као члана трговачке морнарице довео га је у друштво других младих морнара који су обилно пили и користили дроге да скрате усамљене сате проведене на мору. Ускоро је и Роберто постао тешка пијаница и зависник од дроге.

Роберто се с временом вратио кући али није био способан и спреман да напусти своје лоше навике. Да би финансирао своју зависност од дроге, постао је лопов и у шест различитих прилика завршио је у затвору. Кад је имао 18 година, попио је скоро смртоносну мешавину пића и седатива. Лекари су спасли његов живот, али више није могао да користи своје руке и ноге. Напустио је болницу као квадриплегичар. Чак и то што је био везан за инвалидска колица није га навело да  престане с навиком узимања дрога. Био је разочаран религијом, и изгледало му је да су дроге једино због чега се исплати живети — док га три године касније нису посетили Јеховини сведоци.

Учење о испуњеним библијским пророчанствима помогло је Роберту да савлада свој скептицизам. Срдачна добродошлица која му је показана у Дворани Краљевства уверила га је да права религија обогаћује човеков живот. За девет месеци, Роберто је савладао своју зависност од дроге и крстио се. Упркос својој тешкој физичкој инвалидности, он служи као пионир већ осам година. Он је задње две године и скупштински старешина. Франциско, један од његових некадашњих другова, био је тако импресиониран променама у Робертовом животу да је и он постао Сведок и данас је слуга помоћник. Изванредне промене код тог наизглед неизлечивог зависника помогле су људима у том месту да боље увиде природу нашег дела. Једна жена је чак довела свог младог сина, зависника од дроге, у Дворану Краљевства да види да ли би Сведоци могли да га излече.

Истраживање Библије због истине

Уопште гледано, људи који живе на селу имају такво цењење према истини да то често посрамљује светски мудре људе (1. Коринћанима 1:26, 27). Аделина, стидљива жена средњих година, једна је од тих појединаца пуних цењења. Она је своју католичку веру схватала веома озбиљно. Свако јутро би неизоставно клекла да се помоли, изговарајући неколико Оченаша и Здраво Марија. Сваког дана у седмици своје молитве би упућивала другом „свецу“ — да би осигурала да бар неке молитве буду услишене.

Кад је Аделина почела да проучава Библију, ту исту религиозну ревност усмерила је ка својој новооткривеној вери. Није је спречавала ни њена стидљивост, иако је њој и њеном мужу, кад су први пут отишли у Дворану Краљевства, требало десет минута да скупе довољно храбрости да уђу. Међутим, кад је била унутра, она је пажљиво слушала. Једном приликом сазнала је за Христову Хиљадугодишњу Владавину. Та тема ју је фасцинирала, и кад се вратила кући, желела је да о томе више прочита у својој Библији. Али, ни она ни њен муж нису знали где би се могле пронаћи те информације, иако су мислили да се спомињу негде у књизи Откривења. Тако је Аделина те ноћи почела да чита Откривење и наставила је с читањем док коначно није стигла до 20. поглавља у раним јутарњим сатима.

У једној другој прилици, Аделина је сазнала да је подесно да муж представља своју жену у молитви. Иако је био спреман да се моли, њен муж није знао шта да каже у молитви. Те исте ноћи, Аделина је одлучила да потражи упутства у Библији. У два сата ујутро, она је пробудила свог мужа да му каже да је пронашла 6. поглавље Матеја, које детаљно обрађује тему молитве. Након што је прочитао Исусова упутства, њен муж је коначно изговорио молитву за њих двоје. Данас су и Аделина и њен муж Сведоци Јехове.

Дивна жетва

После скоро 25 година сведочења на селу ревних слугу Јехове, сви делови Шпаније слушају добру вест. Као што је то био случај с Малом Азијом у првом веку, ’реч Божја се шири по свој околини‘ (Дела апостола 13:49). Као резултат тога, хиљаде сеоских људи реагују повољно.

У Шпанији и другде, темељно проповедање у сеоским подручјима захтева стрпљивост и самопожртвованост. Али, пошто је Божја воља ’да се све врсте људи спасу‘, Јеховини сведоци су срећни да траже појединце пуне цењења (1. Тимотеју 2:4, NW). И као што показују претходна искуства, Јехова богато награђује напоре који се улажу да се проповеда од села до села у Шпанији.

[Фуснота]

[Мапа на 23. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

ФРАНЦУСКА

ПОРТУГАЛИЈА

ШПАНИЈА

БАЛЕАРСКА ОСТРВА

КАНАРСКА ОСТРВА

[Извор слике на 24. страни]

Вилас, Лерида

[Извор слике на 24. страни]

Пуебла де Санабриа, Самора

[Извор слике на 25. страни]

Касарабонела, Малага

[Извор слике на 25. страни]

Синуез, Уеска

[Извор слике на 26. страни]

Лекеитио, Вискаја