Јеховина спасоносна дела данас

БИБЛИЈА нам о Јехови каже: „Многе су невоље праведника, али Господ увек га избавља“ и „зна Бог побожне избављати од напасти“ (Псалам 34:20 [34:19, ДК]; 2. Петрова 2:9).

Како Јехова притиче у помоћ свом народу када је у невољи? Не чудесним одвраћањем сила природе или неким другим натприродним делом, као што многи мисле да би требало, него јеном другом силом коју већина људи не разуме у потпуности — љубављу. Да, Јехова воли свој народ, и он међу њима гаји љубав једних према другима тако јаку да он за њих може да изврши оно што изгледа скоро као чудо (1. Јованова 4:10-12, 21).

Неки могу приговарати да у време несреће, оно што је потребно јесте храна, лекови, и опрема — а не љубав. Наравно, храна, лекови и опрема јесу важни. Међутим, апостол Павле резонује на следећи начин: „Кад бих имао и сву веру, да бих и горе могао да премештам, а љубави не имао, био бих ништа. И кад бих раздао све имање своје да сиромахе нахраним, и предао и тело своје да се сажеже, а љубави не имао, ништа ми све то не би помогло“ (1. Коринћанима 13:2, 3).

Често читамо о хуманитарној помоћи која стоји и трули у пристаништима или коју једу глодари док људи којима је потребна умиру од болести и глади. Или још горе, таква помоћ може пасти у руке похлепних и бескрупулозних људи који из тога извлаче лични профит. Тако је једна ствар имати залихе на располагању, а нешто сасвим друго побринути се да они у невољи извуку користи из њих. Искрена љубав и брига могу значити ту разлику.

Љубав на делу

Септембра 1992, ураган Иники захватио је хавајско острво Кауај, са становништвом од 55 000. Састојећи се од ветрова од 210 километара на час и налета и до 260 километара на час, убио је двоје људи и повредио 98, оштетио 75 посто домова, оставио 8 000 људи без домова, и  проузроковао разарање које се процењује на вредност од милијарду долара. Међу онима који су живели на том малом острву било је око 800 Јеховиних сведока у шест скупштина. Како су они прошли?

Пре него што је Иники стварно ударио, скупштинске старешине, под вођством путујућег надгледника, већ су ступили у контакт са свим члановима скупштина како би се уверили да су они безбедни и на сигурном, спремни за тај удар. Таква брига пуна љубави била је оруђе које је послужило у спречавању озбиљних повреда или смрти међу Сведоцима. (Упореди Исаија 32:1, 2.)

Иако су комуникације и транспорт били озбиљно поремећени, три представника канцеларије подружнице Библијског и трактатног друштва Кула стражара у Хонолулуу били су међу првима који су стигли на место догађаја одмах после урагана, пошто су добили посебну дозволу од цивилне заштите да лете на Кауај. Одмах су ступили у контакт с локалним Сведоцима и, следећег јутра, организовали састанак да би израдили план за пружање помоћи. Основан је одбор за хуманитарну помоћ да би проценио потребе и да би набавио потребан материјал преко канцеларије подружнице у Хонолулуу. Радећи даноноћно, они су управљали делом снабдевања оних у потреби и чишћења и поправљања домова који су били оштећени.

Сведоци са других острва брзо су реаговали с обзиром на своју браћу у потреби. Чим је аеродром на Кауају био отворен, 70 Сведока долетело је да помогне. Послате су залихе помоћи процењене на 100 000 долара, укључујући генераторе, камп пећи, фењере, и храну. Једна од Дворана Краљевства на острву била је коришћена као депо; међутим, било је нешто страха да би он могао бити опљачкан. Затим су на паркинг плац Дворане Краљевства довезени неки војни камиони, и возачи су питали да ли могу ту да паркирају своје камионе. Војници који су постављени да чувају камионе, такође су отклонили проблем пљачкања залиха помоћи.

Браћа су носила генераторе од куће до куће, пуштајући их да код сваке куће раде два или три сата да би помогли људима да сачувају своје фрижидере у употребљивом стању. Групе браће биле су распоређене по различитим домовима да би помогле у рашчишћавању и поправљању штете. Кад су радили на кући једне сестре којој се муж у прошлости огорчено противио, тај муж је био толико дирнут да све што је могао да учини било је да посматра и плаче. Један посетилац с континента који је видео једну другу групу Сведока како раде био је тако импресиониран њиховим понашањем и организацијом да им је пришао и упитао шта их чини тако различитим. Кад му је један брат објаснио да је то њихова љубав према Богу и сухришћанима, тај човек је одговорио: „Како ја могу да упознам Бога?“ (Матеј 22:37-40). Затим је додао: „Ви сте тако организовани да ћете вероватно средити да ме неко сачека кад се вратим у Флориду!“

Све у свему, Јеховини сведоци су помогли у рашчишћавању и поправљању 295 домова на Кауају. Од тога, 207 је захтевало мање поправке, али је 54 било озбиљно оштећено, а 19 је било потпуно уништено. Њихово дело је такође укључивало посећивање сваког познатог Сведока на острву да би се уверило да је свако збринут. Када су залихе биле испоручене једној сестри, један комшија који је био будиста приметио је да он од своје групе није примио чак ни врећицу чаја. Једна друга госпођа, чију је кућу очистио један тим Сведока, рекла је: „Дуго већ долазите на моја врата и сматрам вас добрим комшијама, али овај израз суседске љубави показује ми каква  сте ви у ствари организација. Хвала вам за сав ваш напоран рад.“

Поред бриге за материјалне потребе свих својих сухришћана, они који су били задужени за хуманитарну помоћ били су исто тако забринути за њихову духовну добробит. Мање од два дана након урагана, неколико скупштина је већ одржавало своје састанке. Убрзо су мале групе за студиј књиге поново почеле да делују. Са других острва на Кауај је дошло десет старешина да би помогли локалним старешинама како би могле да се изврше пастирске посете код сваког Сведока на острву. Следеће недеље, свих шест скупштина имало је студиј Куле стражаре, 30-минутни говор који је одржао један члан Одбора за хуманитарну помоћ о томе како је хуманитарна помоћ текла, и закључни 30-минутни говор једног члана Одбора подружнице који је у ту сврху дошао из Хонолулуа. Један извештај с места збивања каже: „Сви су били утешени изврсним вођством које је пружено и осећали су се духовно спремни да се лате својих преосталих проблема. Када је програм завршио, мало је очију у публици остало без суза, и уследио је спонтани аплауз.“

Светско братство

Таква љубав и брига је ознака Јеховиног народа широм света. Када је циклон Вал пре око годину дана захватио Западну Самоу, проузроковао је много штете, али Јеховини сведоци из других делова света брзо су притекли у помоћ својој тамошњој браћи. Касније када је влада обезбедила средства за све религије  — укључујући и Јеховине сведоке — да поправе своје просторије, Сведоци су вратили та средства с писмом у коме су навели да је сва штета већ поправљена, и да би та средства могла да се употребе за поправку неких владиних зграда. О њиховом делу су известиле локалне новине. Приметивши то, један владин службеник је рекао једном Сведоку да се осећа јако постиђеним због своје цркве јер су они прихватили тај новац од владе иако су све зграде које су оштећене приликом циклона биле покривене осигурањем.

Слично томе, Сведоци су брзо реаговали септембра 1992, када је река Увез у југоисточној Француској поплавила и опустошила Везон-Ла-Ромен и 15 околних општина. Преко ноћи, поплава је однела 40 живота, уништила 400 домова, оштетила стотине других, и оставила хиљаде породица без воде или струје. Рано следећег јутра, Сведоци из локалних скупштина били су први који су дошли у помоћ жртвама поплаве. Они којима је требао смештај били су с пуно љубави примљени код породица Сведока у том региону. Стотине Сведока и из близа и издалека дошло је да понуди помоћ. Основан је одбор за помоћ у оближњем граду Оранжу да би координирао напоре четири тима добровољаца, који су уклањали блато и чистили куће, прали брда блатом натопљене одеће, и припремали и делили храну и питку воду широм погођених подручја. Чак су добровољно очистили локалну школу и неколико општинских зграда. Њихове неуморне напоре ценили су како њихова браћа тако и људи у тој општини.

У многим другим местима, Јеховини сведоци трпе катастрофе, као што су поплаве, олује и земљотреси, баш као и сви други. Схватајући да су то последице непредвиђених и непредупречивих прилика, они не криве Бога или било кога другог (Проповедник 9:11). Уместо тога, они су уверени да ће им самопожртвована љубав њихових суверника притећи у помоћ без обзира на то какве би их страшне прилике могле задесити. Таква дела пуна љубави резултат су њихове заједничке вере. Ученик Јаков објашњава: „Ако су брат или сестра голи, или немају шта да једу, и рече им који од вас: ’Идите с миром, грејте се и наситите се,‘ а не да им потребе телесне, шта то помаже? Тако и вера ако нема дела, мртва је по себи“ (Јаков 2:15-17).

Извор праве заштите

Уместо да очекују чуда у облику неке врсте божанске интервенције, Јеховини сведоци схватају да се заштита може наћи у њиховом светском хришћанском братству. У ствари, оно што то хришћанско братство може да постигне у временима невоље није ништа мање од чуда. Они се сећају Исусових речи које се налазе у Матеју 17:20: „Кад бисте имали вере колико зрно горушично, и рекли овој гори: ’Пређи одавде тамо‘, она би прешла и ништа вам не би било немогуће.“ Да, препреке као планине нестају када права хришћанска вера, заједно с љубављу, ступи у акцију.

Јеховин народ широм света осећа заштитничку руку свог Бога у овим нестабилним и опасним временима. Они осећају као што је осећао псалмиста: ’Ја ћу мирно лежати и мирно ћу заспати, јер ме ти, Господе, спокојна у моме дому чиниш‘ (Псалам 4:9 [4:8, ДК]). С пуно поуздања, они своју пажњу усредсређују на задатак који је пред њима: „Ово еванђеље о краљевству проповедаће се по свему свету за сведочанство свима народима. И онда ће доћи крај“ (Матеј 24:14). И са сигурношћу они жељно очекују остварење Јеховиног обећања о мирољубивом, праведном новом свету, у коме више неће доживљавати катастрофе било које врсте, било од људи проузроковане или природне (Михеј 4:4).

[Слике на 12. страни]

Сведоци и из близа и из далека дошли су да помогну жртвама поплаве