Срећни су понизни

„Бог се супротставља охолима, а понизнима даје благодат“ (1. ПЕТРОВА 5:5, Ча).

1, 2. Како је Исус у Проповеди на гори повезао то да се буде срећан с тиме да се буде понизан?

 ДА ЛИ је бити срећан и бити понизан повезано? У својој најпознатијој проповеди, Исус Христ, највећи човек који је икада живео, описује девет срећа, или блаженстава (Матеј 5:1-12). Да ли је Исус повезао то да се буде срећан с тиме да се буде понизан? Да, јесте, јер бити понизан укључено је у неколико срећа које је споменуо. На пример, особа мора да буде понизна да би била свесна своје духовне потребе. Само понизни гладују и жеђају за праведношћу. А поносни нису благе нарави и нису милосрдни, а нису ни миротворци.

² Понизни су срећни зато што је исправно и поштено бити понизан. Осим тога, понизни су срећни зато што је мудро бити понизан; то доприноси добрим односима с Јеховом Богом и сухришћанима.  Надаље, понизни људи су срећни зато што је бити понизан израз љубави с њихове стране.

3. Зашто нас поштење обавезује да будемо понизни?

³ Зашто поштење захтева да будемо понизни? Пре свега, зато што смо сви ми наследили несавршеност и стално чинимо грешке. Апостол Павле је рекао о себи: „Јер знам да добро не пребива у мени, то јест у пу̏ти мојој. Вољу имам у себи, али не и моћ да учиним оно што је добро“ (Римљанима 7:18). Да, сви смо ми сагрешили и не достижемо Божју славу (Римљанима 3:23). Искреност ће нас чувати од тога да будемо поносни. Признати грешку захтева понизност, а поштење ће нам помоћи да прихватимо кривицу увек кад направимо неку грешку. Пошто стално подбацујемо у ономе што настојимо да учинимо, имамо здрав разлог да будемо понизни.

4. Какав је уверљив разлог дат у 1. Коринћанима 4:7 да будемо понизни?

⁴ Апостол Павле нам пружа још један разлог због чега поштење треба да нас учини понизнима. Он каже: „Ко тебе одликује? Шта ли имаш што ниси примио? А ако си примио, што се хвалиш, као да ниси примио?“ (1. Коринћанима 4:7). У то нема сумње, не би било поштено да себи приписујемо славу, да будемо поносни на своје поседе, способности, или достигнућа. Поштење доприноси томе да имамо добру савест пред Богом, тако да можемо ’у свему поштено да живимо‘ (Јеврејима 13:18, ДС).

5. Како ће нам поштење помоћи и кад направимо неку грешку?

⁵ Поштење нам помаже да будемо понизни кад направимо неку грешку. Оно ће нас учинити спремнијима да прихватимо кривицу, уместо да покушавамо да се оправдамо или пребацимо кривицу на неког другог. Тако, док је Адам окривио Еву, Давид није окривио Бат-Шебу, говорећи: ’Није смела да се купа пред мојим очима. Нисам могао да избегнем да будем искушан‘ (Постање 3:12; 2. Самуелова 11:2-4). Заиста, може се рећи да с једне стране, бити поштен помаже нам да будемо понизни; с друге стране, бити понизан помаже нам да будемо поштени.

Вера у Јехову помаже нам да будемо понизни

6, 7. Како нам вера у Бога помаже да будемо понизни?

⁶ Вера у Јехову такође ће нам помоћи да будемо понизни. Ако разумемо колико је заиста велики Створитељ, Универзални Суверен, то ће нас спречити да себе сматрамо превише важнима. Како нас добро пророк Исаија подсећа на то! У Исаији 40:15, 22, ми читамо: „Гле, народи су као кап из ведра, као прашак на мерилима... он је који седи над кругом од земље а њени су становници као скакавци.“

⁷ Вера у Јехову такође ће нам помоћи кад осећамо да подносимо неправду. Уместо да се секирамо због те ствари, ми ћемо понизно чекати на Јехову, као што нас псалмиста подсећа у Псалму 37:1-3, 8, 9. Апостол Павле износи исту мисао: „Не освећујте се за себе, љубљени, него пуштајте гневу Божјему да делује, јер је написано: ’Моја је освета, моја је одмазда, говори [Јехова]‘“ (Римљанима 12:19).

Понизност — пут мудрости

8. Зашто понизност доприноси добром односу с Јеховом?

⁸ Постоје многи разлози због којих је бити понизан пут мудрости. Један је тај што, као што је већ показано, то доприноси добрим односима с нашим Творцем. Божја реч јасно наводи у Причама Соломуновим 16:5: „Мрзак је Господу ко је год поносита срца“ (ДК). У Пословицама 16:18 такође читамо: „Дрскост [„Понос“, NW] предходи погибљи, а охолост предходи пропасти.“ Поносни пре  или касније доживљавају тугу. То једноставно мора да буде тако због онога што читамо у 1. Петровој 5:5: „Сви се ви један према другом опашите смерношћу [’понизношћу‘, Ба], јер ’Бог се супротставља охолима, а понизнима даје благодат‘“ (Ча; наглашено од нас). Исту мисао пронаћи ћеш у илустрацији коју је Исус дао о једном фарисеју и порезнику који су се молили. Показало се да је понизни порезник праведнији (Лука 18:9-14).

9. Каква је помоћ понизност у време невоље?

⁹ Понизност је пут мудрости зато што нам понизност олакшава да следимо савет који се налази у Јакову 4:7: „Покорите се дакле Богу.“ Ако смо понизни, нећемо се бунити кад Јехова дозвољава да подносимо невољу. Понизност ће нам омогућити да будемо задовољни својим околностима и да истрајемо. Поносна особа није задовољна, увек жели још и буни се на тешке околности. С друге стране, понизна особа истраје у тешкоћама и кушњама, баш као што је то Јов учинио. Јов је претрпео губитак свих својих поседа и био је погођен мучном болешћу, а затим га је његова жена чак саветовала да крене путем поноса, говорећи: „Проклињи Бога и умри!“ Како је он одговорио? Библијски извештај нам говори: „Али јој Јоб одговори: Као луда жена говориш. Што? Добро смо примили од Бога, а зло зар да не примамо? У свему овоме не сагреши Јоб уснама својим“ (Јоб 2:9, 10). Зато што је био понизан, Јов се није бунио већ се мудро подвргао свему што је Јехова дозволио да дође на њега. И коначно је добио богату награду (Јоб 42:10-16; Јаков 5:11).

Понизност доприноси добрим односима с другима

10. Како понизност побољшава наше односе са сухришћанима?

¹⁰ Понизност је пут мудрости зато што доприноси добрим односима с нашим сухришћанима. Апостол Павле нас добро саветује: „Ништа не чините за пркос или за празну славу, него понизност нека чини да сматрате друге већим од себе. И сваки од вас уместо да гледа само своју корист, нека узме у обзир и туђу корист“ (Филипљанима 2:3, 4). Понизност ће нас мудро чувати од такмичења с другима и настојања да засенимо друге. Такви ментални ставови стварају проблеме нама и нашим сухришћанима.

11. Зашто нам понизност може помоћи да избегнемо да правимо грешке?

¹¹ Понизност ће нам у многим приликама помоћи да избегнемо да правимо  грешке. Како то? Зато што ће нас понизност чувати да не будемо претерано самопоуздани. Уместо тога, ми ћемо ценити Павлов савет из 1. Коринћанима 10:12: „Ко мисли да стоји, нека пази да не падне!“ Поносна особа је превише самопоуздана, и зато је склона да прави грешке због спољашњих утицаја или властитих слабости.

12. Понизност ће нас навести да удовољимо којој библијској обавези?

¹² Понизност ће нам помоћи да удовољимо захтеву да будемо у подложности. У Ефешанима 5:21, саветује нам се: „Будите у подложности један другом у страху Христовом“ (NW). У ствари, зар не треба да сви ми будемо у подложности? Деца треба да буду подложна својим родитељима, жене својим мужевима, а мужеви Христу (1. Коринћанима 11:3; Ефесцима 5:22; 6:1). Затим, у свакој хришћанској скупштини, сви, укључујући слуге помоћнике, треба да показују подложност према старешинама. Зар није тачно да су и старешине у подложности класи верног и разборитог роба, посебно како је представљена покрајинским надгледником? И опет, покрајински надгледник треба да буде у подложности обласном надгледнику, а обласни надгледник Одбору подружнице земље у којој служи. Шта је с члановима Одбора подружнице? Они морају бити „у подложности један другом“ и такође Водећем телу које представља класу верног и разборитог роба, која је, опет, одговорна Исусу, устоличеном Краљу (Матеј 24:45-47, NW). Као што је то случај у било ком старешинству, чланови Водећег тела морају поштовати гледишта других. На пример, неко можда мисли да има дивну идеју. Али, ако се с његовим предлогом не слаже довољан број других чланова, он једноставно мора да одложи на страну ту ствар. Заиста, свима нама је потребна понизност, јер смо сви ми у подложности.

13, 14. (а) У којој ће нам посебној ситуацији помоћи понизност? (б) Какав је пример пружио Петар с обзиром на прихватање савета?

¹³ Да је понизност пут мудрости посебно се види по томе што нам понизност олакшава да прихватимо савет и дисциплину. Свакоме од нас је понекад потребна дисциплина, и треба да следимо савет из Пословица 19:20: „Слушај савет, прими поучење [„дисциплину“, NW], да би био мудар у животу своме.“ Као што се с правом каже, понизност вади жаоку из укора или дисциплине. Осим тога, апостол Павле нас, у Јеврејима 12:4-11, саветује у вези с мудрошћу понизног покоравања дисциплини. Само на тај начин можемо се надати да ћемо свој будући пут мудро управљати и за узврат добити награду вечног живота. Какав ће то срећан исход бити!

¹⁴ С обзиром на то можемо указати на пример апостола Петра. Он је примио строги савет од апостола Павла, као што сазнајемо из извештаја у Галатима 2:14: „Кад ја видех да не иду право по истини еванђеља, рекох Кефи [Петру] пред свима: Кад ти, који си Јудејин, пагански а не јудејски живиш, зашто нагониш паганце да живе јудејски?“ Да ли се апостол Петар осећао увређено? Не трајно, ако уопште, као што може да се види из његовог каснијег указивања на ’љубљеног нашег брата Павла‘ у 2. Петровој 3:15, 16.

15. Какав однос постоји између тога да будемо понизни и да будемо срећни?

¹⁵ Ту је и ствар да се буде самодовољан, задовољан. Ми једноставно не можемо бити срећни ако нисмо задовољни својом судбином, својим предностима, својим благословима. Понизни хришћани заузимају став: „Ако то Бог дозвољава, ја то могу поднети“, што је у ствари оно што апостол Павле каже, као што читамо у 1. Коринћанима 10:13: ’Друго искушење не дође на вас осим човечјега  [’уобичајеног за људе‘, NW], а Бог који је веран неће допустити да се преко снаге ваше искушате, него ће с искушењем спремити и средства да бисте му могли одолети, да изиђите из њега.‘ Тако опет видимо како је понизност пут мудрости, јер нам она помаже да будемо срећни без обзира на то каква је можда наша судбина.

Љубав ће нам помоћи да будемо понизни

16, 17. (а) Који библијски пример истиче највећу особину која нам помаже да будемо понизни? (б) Који светски пример такође илуструје ту ствар?

¹⁶ Више од било чега другог, несебична љубав, агапе, помоћи ће нам да будемо понизни. Зашто је Исус био у стању да тако понизно поднесе своје искуство с мученичким стубом које Павле описује Филипљанима? (Филипљанима 2:5-8). Зашто он није размишљао о томе да буде једнак с Богом? Зато што, као што је он сам рекао: „[Ја] љубим Оца“ (Јован 14:31). Зато је он увек славу и част управљао Јехови, свом небеском Оцу. Тако је у једној другој прилици нагласио да је само његов небески Отац добар (Лука 18:18, 19).

¹⁷ Ту ствар илуструје један догађај у животу једног од раних америчких песника, Џона Гринлифа Витијера (John Greenleaf Whittier). Тај човек је имао девојку када је био млад и на једном такмичењу у правилном писању речи, она је једну реч написала исправно, док је он написао погрешно. Било јој је веома тешко због тога. Зашто? Као што се тај песник присећао, она је рекла: „Жао ми је што сам написала ту реч. Мрзим да будем изнад тебе... зато што, знаш, ја те волим.“ Да, ако волимо некога, желећемо да тај неко буде изнад нас, а не испод, зато што је љубав понизна.

18. Понизност ће нам помоћи да следимо који библијски савет?

¹⁸ То је добра поука за све хришћане, посебно браћу. Кад се ради о некој специјалној предности службе, да ли ћемо се радовати што је то добио наш брат уместо нас, или ћемо осећати одређени траг љубоморе и зависти? Ако истински  волимо свог брата, радоваћемо се што је он добио тај специјални задатак или признање или предност службе. Да, понизност ће учинити лаким слеђење савета: „У уважавању свако нека ставља другог испред себе“ (Римљанима 12:10, Ча). Други превод гласи: „Сваки нека другога више поштује“ (ДС). И поново, апостол Павле нас саветује: „Кроз љубав робујте један другоме“ (Галатима 5:13, NW). Да, ако имамо љубав, бићемо срећни да будемо на услузи нашој браћи, да им робујемо, стављајући њихове интересе и добробит испред наших властитих, што захтева понизност. Понизност ће нас такође чувати да се не хвалишемо и да тиме избегавамо да у другима будимо дух љубоморе или зависти. Павле је писао да се љубав „не узноси, не надима се“. Зашто не? Зато што је мотив иза узношења и надимања себичан, егоистичан, док је љубав сама бит несебичности (1. Коринћанима 13:4).

19. Који библијски примери илуструју да понизност и љубав иду руку под руку, као и понос и себичност?

¹⁹ Давидов однос с краљем Саулом и његовим сином Јонатаном је изванредан пример како љубав и понизност иду руку под руку и како понос и себичност исто тако иду руку под руку. Због Давидових успеха у бици, израелске жене су певале: „Поби Саул хиљаду своју, а Давид својих десет хиљада“ (1. Самуелова 18:7). Пошто није био нимало понизан већ, уместо тога, изједан поносом, Саул је од тада гајио убилачку мржњу према Давиду. Како се од тога разликовао дух његовог сина Јонатана! Ми читамо да је Јонатан волео Давида као своју властиту душу (1. Самуелова 18:1). И како је онда Јонатан реаговао кад је, у следу догађаја, било очигледно да Јехова благосливље Давида и да ће он, а не Јонатан, наследити Саула као краљ Израела? Да ли је Јонатан осећао љубомору или завист? Ни случајно! Због његове велике љубави према Давиду, он је могао да каже, као што читамо у 1. Самуеловој 23:17: „Не бој се, јер те рука Саула, оца мога неће стићи. Ти ћеш краљевати над Израелом, и ја ћу бити други за тобом; и Саул отац мој, зна то.“ Јонатанова велика љубав према Давиду навела га је да понизно прихвати оно за што је схватио да је Божја воља с обзиром на то ко је требало да наследи његовог оца као краљ Израела.

20. Како је Исус показао блиски однос између љубави и понизности?

²⁰ Однос између љубави и понизности је надаље наглашен оним што се догодило задње ноћи у којој је Исус Христ био са својим апостолима пре него што је умро. У Јовану 13:1, ми читамо да Исус, „како је љубио своје који беху у свету, испуни до краја љубав своју према њима“. Након тога, читамо, Исус је опрао ноге својим апостолима, поступајући као послушни слуга. Каква снажна поука из понизности! (Јован 13:1-11).

21. У сажетку, зашто треба да будемо понизни?

²¹ Заиста, постоје многи разлози да будемо понизни. Исправно је, поштено бити понизан. То је пут вере. То доприноси добрим односима с Јеховом Богом и нашим суверницима. То је пут мудрости. Изнад свега, то је пут љубави и доноси истинску срећу.

Како би одговорио?

◻ На које је начине поштење помоћ да се буде понизан?

◻ Зашто нам вера у Јехову може помоћи да будемо понизни?

◻ Шта показује да је бити понизан пут мудрости?

◻ Зашто је љубав посебно корисна у томе да будемо понизни?

[Питања за разматрање]

[Слика на 21. страни]

Јов се понизно подвргао Јехови. Он није ’проклео Бога и умро‘

[Слика на 23. страни]

Петар се понизно покорио кад га је Павле јавно саветовао