Да ли се Исус родио зими?

„ГУСТИ снег парализује Јерусалим“ и „Снежна опсада погађа север“. Такви наслови у The Jerusalem Postu постали су 1992. редовна појава за израелске читаоце, у ономе што се показало једном од најоштријих зима у Израелу у овом веку.

До јануара је врх планине Хермон покривало 7-12 метара снега, а зима још није била готова. Од Голанске висоравни и Горње Галилеје па до Јерусалима и оближњег Бетлехема (види се на насловној страни), чак и на југу у Негеву, свакодневни живот и рутину Израела увек изнова је парализовао пријатан и нежан, али ипак снажан посетилац. Један чланак у Jerusalem Postu је објавио: „Велике снежне падавине јуче су успеле да постигну оно што прошле седмице није успела да учини киша ракета каћуша, затварајући станове и задржавајући становнике чврсто укопане у њиховим домовима.“

Оштра зима донела је пустош не само становницима градова. Стигли су извештаји о стотинама крава и телади, као и хиљадама кокоши, који су се смрзли док су ноћне температуре нагло падале испод тачке смрзавања. Као да снег није био довољан, тешке, ледене кише такође су узеле свој данак. Једног дана, два дечака пастира, очигледно очајно настојећи да спасу неколико својих оваца које су биле захваћене наглом поплавом, и сами су били однесени и утопили су се у бујици.

Иако то није била типична средњоисточна зима, израелски часопис Eretz је известио: „Метеоролошки подаци који се сакупљају и бележе у Израелу у протеклих 130 година откривају да је снег у Јерусалиму уобичајенији феномен него што би могло да се очекује... Између 1949. и 1980, град Јерусалим је имао двадесет четири снежне зиме.“ Али, да ли је то важно само у метеоролошком погледу и што се тиче бриге за људе, или то има посебно значење за истраживаче Библије?

 Какво је значење за истраживаче Библије?

Кад размишљају о Исусовом рођењу, многи људи у својим мислима дочаравају емоционално привлачну сцену с јаслама која се често приказује у време Божића. Ту лежи беба Исус, топло умотана и чувана од своје мајке, са снегом који лагано прекрива околно земљиште. Да ли то популарно гледиште одговара библијском опису тог историјског догађаја?

Библијски писац Лука наводи пажљиво документовани извештај о Исусовом рођењу: „А у истом крају пастири су ноћивали под ведрим небом стражарећи код свога стада. И анђео Господњи им приступи и слава Господња их обасја, те се уплашише врло. Анђео им пак рече: не бојте се; јер гле, јављам вам велику радост која ће бити свему народу, зато што вам се данас родио Спаситељ у Давидовом граду, који је Христос Господ. И ово вам је знак: неаћи ћете дете повијено у пелене где лежи у јаслама. И одједном се са анђелом створи мноштво небеске војске хвалећи Бога и говорећи: слава Богу на висини и на земљи мир међу људима који су по Божјој вољи“ (Лука 2:8-14, Чарнић).

Ако би овај извештај данас прочитао обичном Израелцу и питао га које би доба године то могло да буде, он би вероватно одговорио: „Негде између априла и октобра.“ Зашто? Одговор је једноставан. Од новембра до марта у Израелу је хладно, кишно време, а 25. децембар је сигурно зими. Пастири не би живели на отвореном, пазећи преко ноћи на своја стада у пољима. Ако узмеш у обзир извештаје на почетку овог чланка, можеш добро разумети зашто. Бетлехем, где је Исус рођен, смештен је на већој надморској висини и налази се само неколико километара од Јерусалима. Чак и у годинама када је време мање есктремно, тамо је прилично  хладно по ноћи током зиме (Михеј 5:1 [5:2, Даничић-Караџић]; Лука 2:15).

Осврт на историју у време Исусовог рођења баца светло на чињеницу да се он није родио током децембарског снега. Исусова мајка, Марија, иако у поодмаклом степену трудноће, морала је да путује од свог дома у Назарету до Бетлехема. Она и Јосиф су то учинили како би удовољили захтеву о попису који је издао римски владар цезар Август (Лука 2:1-7). Јеврејско становништво, које је било огорчено на римску власт и њено тешко опорезивање, већ је било на ивици побуне. Зашто би их Рим непотребно изазивао захтевајући да многи путују да буду регистровани током најтежег и чак опасног зимског времена? Зар није далеко разумније да би то било одређено за време које је прикладно за путовање, као што је пролеће или јесен?

Прорачуни темељени на Библији

Историјски и физички докази искључују децембар, или било који други зимски месец, као месец који се уклапа у извештаје о Исусовом рођењу. Осим тога, Библија преко пророчанства открива време године кад се Исус родио. Где она то чини?

У књизи Данијела, 9. поглавље, налазимо једно од најимпресивнијих пророчанстава с обзиром на Месију. Оно описује како његов долазак тако и то да ће бити одрезан у смрти, чиме се обезбедила откупна жртва да окаје грехе и успостави темељ да послушно човечанство добије ’вечну правду‘ (Данијел 9:24-27; упореди Матеј 20:28). Према том пророчанству, све ће то бити постигнуто у периоду од 70 седмица година, почевши године 455. пре н. е., када је изашла заповест да се поново изгради Јерусалим a (Нехемија  2:1-11). Из временске поделе у том пророчанству, може се разабрати да ће се Месија појавити на почетку 70. седмице година. То се догодило кад се Исус представио за крштење 29. н. е., службено започевши своју месијанску улогу. „За половину недеље“, или након три и по године, Месија ће бити одрезан у смрти, доводећи тиме крају вредност свих жртава под савезом мојсијевског Закона (Јеврејима 9:11-15; 10:1-10).

Ово пророчанство открива да је дужина Исусове службе била три и по године. Исус је умро на Пасху, 14. нисана (према јеврејском календару), пролећа 33. н. е. Еквивалентан датум за ту годину био би 1. април (Матеј 26:2). Бројање уназад три и по године смешта његово крштење у 29. н. е. на почетак октобра. Лука нас информише да је Исус приликом свог крштења имао око 30 година (Лука 3:21-23). То би значило да је Исусово рођење такође било близу почетка октобра. У складу с Лукиним извештајем, пастири би у то доба године још увек ’ноћивали под ведрим небом стражарећи код свога стада‘ (Лука 2:8, Ча).

Из ког извора?

Пошто докази указују на почетак октобра као време Исусовог рођења, зашто се оно слави 25. децембра? Нова британска енциклопедија показује да је та прослава усвојена вековима након Исусовог рођења: „Током 4. века слављење Христовог рођења 25. децембра постепено је усвојила већина источних цркава. У Јерусалиму је противљење Божићу трајало дуже, али је он касније био прихваћен.“

Зашто су они који су себе називали хришћанима много векова након Христа тако лако прихватили тај обичај? Нова британска енциклопедија баца даљње светло на ту тему: „Традиционални обичаји повезани с Божићем развили су се из неколико извора као резултат коинциденције слављења Христовог рођења с паганским агрикултурним и сунчевим светковинама средином зиме. У римском свету су сатурналије (17. децембар) биле време весеља и размене поклона. 25. децембар се такође сматрао датумом рођења иранског мистериозног бога Митре, Сунца праведности.“

Да ли је све то заиста била ’коинциденција‘? Ни у ком случају! Историјска је чињеница да је у четвртом веку н. е., под царем Константином, Римско царство мутирало од прогониоца хришћанства у покровитеља „хришћанства“ као прихваћене религије. Док је све више обичног становништва, коме је недостајала позадина у правом значењу хришћанства, усвајало ту нову веру, они су почели да славе своје познате паганске празнике с новооткривеним „хришћанским“ називима. Који би датум могао да буде подеснији за слављење Христовог рођења од 25. децембра, који је већ обележавао датум рођења „Сунца праведности“?

 Да ли је то важно?

Мало је разлога за сумњу да Исусови први следбеници, који су били јеврејског порекла, нису славили његов рођендан. Према Encyclopaediji Judaici, „слављење рођендана̂ непознато је у традиционалном јеврејском ритуалу“. Рани хришћани сигурно не би усвојили такву прославу. Уместо да славе његово рођење, они би поштовали Исусову заповест да славе успомену на његову смрт, за што су имали неоспоран датум, наиме, 14. нисан (Лука 22:7, 15, 19, 20; 1. Коринћанима 11:23-26).

Вековима пре Христа, јеврејски народ, који је тада био Божја изабрана нација био је пророчански упозорен у вези с крајем свог предстојећег изгнанства у Вавилону: „Идите, идите, изиђите одатле! Не дотичите се ничега нечиста! Изиђите, очистите се ви који судове [Јеховине] носите“ (Исаија 52:11). Требало је да се врате у своју домовину да поново успоставе Јеховино чисто обожавање. Било би незамисливо да усвоје нечисте паганске обичаје и облике обожавања које су посматрали у Вавилону.

Не изненађује што је та иста заповест поновљена хришћанима у 2. Коринћанима 6:14-18. Уместо јеврејске нације која је одбацила Христа, његови следбеници постали су представници чистог обожавања. Они су имали одговорност да помажу другима да изађу из духовне таме у светло истине (1. Петрова 2:9, 10). Како би уопште могли да учине то да су мешали Христове науке с обичајима и празницима паганског порекла?

Ма колико то може да се свиђа популарним укусима, слављење „Белог Божића“ једнако је ’дирању нечистога‘ (2. Коринћанима 6:17). Онај ко истински воли Бога и Христа мора то избегавати.

Осим чињенице да су његови корени у паганским прославама, такође смо видели да Божић не представља истину, пошто се Исус родио у октобру. Да, ма какав призор може да дође у нечију машту, Исус се једноставно није родио зими.

[Фуснота]

[Слика на странама 4, 5]

Снегом покривени Јерусалим, како се види с истока

[Извор]

Garo Nalbandian

[Слика на 6. страни]

Снег поред зидова Јерусалима

[Слика на 7. страни]

Само у топло време пастири могу да остану са својим стадима ноћу на стеновитим обронцима, као што се види испод

[Извор]

Garo Nalbandian