Задржимо „једноставно“ око у делу Краљевства

НЕМАЧКА Демократска Република (НДР), или оно што је било познато као Источна Немачка, једва да је достигла средње године. Четрдесет и једна година постојања завршила је 3. октобра 1990, када је њена територија, отприлике величине Либерије или државе Тенеси у Сједињеним Америчким Државама, била припојена Савезној Републици Немачкој, која се називала Западна Немачка.

Реунификација две Немачке значи огроман број реформи. Оно што је раздвајало те две земље била је не само физичка граница, већ и граница идеологија. Шта је све то значило за тамошње људе, и како се живот мења за Јеховине сведоке?

 Венде (Wende), револуција у новембру 1989. која је омогућила реунификацију, непосредно је следила четири деценије строгог социјализма. Током тог периода, активности Јеховиних сведока биле су под забраном, и повремено су доживљавали јака прогонства. a Када је у НДР дошла слобода, становништво је захватила еуфорија. Али, како је усхићење бледело, многи су постали дезоријентисани, разочарани, изгубивши чак и све илузије. Задатак интеграције две Немачке у један социјални, политички, и економски ентитет показује се страховитим.

Према специјалном извештају „162 дана немачке историје“ (“162 Tage Deutsche Geschichte”) у Шпиглу, одмах после реунификације био је раширен страх од незапослења, инфлације и растућих станарина. „Да ли ћу имати довољну пензију?“ питали су се многи у бившој НДР. А како је са смештајем? „Широм НДР, старе зграде су у распадању, читаве улице постају ненастањиве.“ Загађење је достигло стравичне размере.

 Суочени с таквим социјалним и економским немиром, како су се снашли Јеховини сведоци у бившој НДР?

Држати око исправно усмерено

Јеховини сведоци немају никаквих идеолошких граница. Њихова на Библији темељена вера иста је, било на Истоку или Западу. Са својим социјалним окружењем које се мења, већина Сведока одржава духовну равнотежу тиме што своје очи држи уперене на превасходни циљ служења Јехови. Зашто је то императив?

Зато што „пролази [„мења се“, NW] обличје овога света“ (1. Коринћанима 7:31). Један хришћански старешина запажа да је проповедање под забраном пре Вендеа захтевало храброст; поучило је Сведоке да се ослањају на Јехову и обучило их у баратању Библијом. Међутим, сада „морамо бити пажљивији да не будемо одвучени материјализмом и бригама живота“.

Слобода и напредак се често процењују материјалистичким терминима. Многи људи у том региону осећају потребу да надокнаде пропуштено време или можда пропуштена задовољства. То постаје јасно кад се вози дуж калдрмисаних путева у градовима и селима Тирингије и Саксоније на југу. Путевима је можда потребна поправка, домови су скромни, али какво обиље сателитских телевизијских антена постоји! Лако је да особа буде заведена у веровању да сигурност и срећа произилазе из поседовања свега што око види. Како је то опасна замка!

У Проповеди на гори, Исус је говорио о опасностима посвећивања превелике пажње материјалним стварима и бригама живота. „Не сабирајте себи блага на земљи“, упозорио је он. И додао је: „Светиљка је телу око. Ако је око твоје ведро [„једноставно“, NW], цело ће тело твоје бити осветљено“ (Матеј 6:19, 22). Шта је он тиме хтео да каже? Једноставно око је оно које је у фокусу и које уму преноси јасне слике. Духовно око које је једноставно одржава слику о Божјем Краљевству јасном. Тако одлучност хришћанина да одржи своје око једноставним, јасно усмереним на Божје Краљевство, и да потискује забринутости у позадину помаже му да остане духовно уравнотежен.

То се може илустровати искуством једног пара из Цвикауа у Саксонији, који је показао интерест за Библију у време Вендеа. Њихов посао им је одузимао много времена, а ипак они су духовне интересе стављали на прво место, посећујући све хришћанске састанке. „Са аспекта нашег посла, ми себи не можемо приуштити то време“, признали су они, „али, то нам је духовно потребно.“ Каква мудра одлука!

Осмотримо такође једну породицу у Плауену, такође у Саксонији. Муж је био часовничар, главни мајстор са својим сопственим послом. После Вендеа, закупнина за његове просторије драстично је порасла. Шта да уради? „То би коштало много новца, а ја сам упознао истину да бих живео за истину.“ Тако се он преселио у мање погодније просторије али с нижом закупнином. Да, тај часовничар је врло брзо научио о држању свог ока једноставним.

Међутим, неколицина њих научила је прекасно. Један хришћански старешина, резонујући да је новоуведена економија слободног тржишта пуна обећања, ушао је у посао. Један путујући надгледник љубазно га је опомињао да не дозволи да ангажовање у послу истисне духовност. Ипак, тужно је рећи, али баш то се догодило. Неколико месеци касније тај брат се повукао као старешина. Касније је писао: „На основу мог сопственог искуства, саветовао бих сваком брату који тежи за предностима службе да не улази сам у посао.“ То не значи да је бити власник свог посла неисправно за хришћанина. Али, било да имамо свој сопствени посао или не, посвећивање превише пажње економским бригама може учинити да постанемо робови богаства иако то не желимо. Исус је показао исход: „Нико не може два господара служити; јер или  ће једнога мрзети а другога љубити, или ће једноме бити одан, а другога ће презирати“ (Матеј 6:24). Немачки песник Гете је рекао: „Нико није безнадежнији роб од оних који погрешно мисле да су слободни.“

Када смо ухваћени у дословну олују то може захтевати да жмиркамо или да очи заклањамо рукама да би смо задржали поглед на наш циљ. Када смо окружени политичким, економским или социјалним немиром, неопходна је концентрација да бисмо задржали поглед на наш духовни циљ. Шта неки хришћани раде да би задржали једноставно око у делу Краљевства?

Пораст активности Краљевства

Широм бивше НДР, Сведоци посвећују проповедању више времена него икад пре. За последње две године, просек времена проведеног у служби проповедања порастао је за 21 посто. Резултат је фантастичних 34 посто пораста у кућним библијским студијима. Надаље, број сталних пионира је тренутно четири пута већи него што је био пре само две године! Док су други забринути и жале се, више од 23 000 хришћана у оном што је досад било НДР суочава се с том ситуацијом тиме што одржава своје око једноставним. То доприноси задивљујућем порасту у активности Краљевства. (Упореди Јошуа 6:15.)

Проширене активности значе да је подручје добро збринуто на југу, где живи већина Сведока. Многа имена места имају историјски призвук. Ако волиш фини порцелан, препознаћеш град Мајсен, близу Дрездена, као колевку неких од најфинијих светских порцелана. Мајсен је сада дом неких 130 објавитеља Краљевства. Или погледајмо Вајмар, „класичну престоницу Немачке“. Меморијал Гете-Шилер у центру тог града сведочи за достојанствену повезаност Вајмара с та два писца и разлог је због кога се многи тамо поносе. Данашњи Вајмар може бити поносан на својих преко 150 објавитеља добре вести.

Међутим, на северу су ствари доста другачије, с мање објавитеља и већим раздаљинама између скупштина. Посебно су ретка запослења. Многи који имају посао под притиском су да остају прековремено како би сачували свој посао. Један брат који служи као пуновремени проповедник на северу објашњава: „Под забраном сваком брату је била потребна Јеховина заштита у служби проповедања, али налажење посла није било тешко. Сада је ситуација обрнута. Имамо слободу да проповедамо, али потребно нам је његово вођство у погледу запослења. Таква промена захтева добро прилагођавање.“

Да ли су објавитељи задовољни што могу чешће да проповедају? Волфгангово гледиште је следеће: „Далеко је боље за истог објавитеља да ради на истом подручју увек изнова. Поверење људи у њега расте и они су отворенији.“ Поред тога, станари се „више не устежу да говоре о религији на вратима, чак и када пролазници могу чути разговор. Религија није више табу тема“. Ралф и Мартина се слажу: „Радујемо се чешћем обрађивању нашег подручја. Можемо се лично упознати с људима и такође смо узбуђени због широке разноликости литературе која нам је на располагању.“

Цењење наше литературе

Ралф и Мартина посебно цене књигу Живот — како је настао? Еволуцијом или стварањем? За многе који су у бившој НДР прихватали атеизам, показује се да је ова књига дивна помоћ за проучавање Библије. Они су такође прижељкивали краћу публикацију која садржи сличан материјал. „Како смо били узбуђени када је изашла брошура Да ли Бог заиста брине за нас? на Обласном конгресу ’Носиоци светла‘ у Дрездену 1992. Био је то одговор на наше молитве.“

 Многи који нису Сведоци почели су да се диве публикацијама Куле стражаре. Јула 1992. једна особа која држи предавања у социјалном образовању писала је да би изразила своје „највише цењење и најсрдачније изразе захвалности“ за те публикације, које она користи у припремању предавања. Јануара 1992. једна госпођа из Ростока прихватила је примерак књиге Ти можеш заувек да живиш у рају на Земљи од два Сведока која су дошла на њена врата. Она је писала немачкој канцеларији подружнице: „Ја припадам лутеранској цркви. Имам највише цењење за активности организације Јеховиних сведока. Они одлучно тврде да човек не може више да постоји без Божјег вођства.“

Колико духовног вођства цркве хришћанског света дају својим члановима? Угледне новине Die Zeit коментарисале су децембра 1991. да пошто је лутеранска црква „кратко време уживала у слави као мајка мирољубиве револуције, њена популарност у јавности изгледа да брзо опада“. Заиста, један представник лутеранске цркве се жалио: „Људи су побркали живот у систему слободног тржишта с рајем.“ Један члан цркве из Магдебурга писао је тражећи информације. Зашто? „Након година смешкања у неверовању“, писао је тај господин, „сада сам чврсто уверен да је овај свет близу свом крају и да ћемо се у блиској будућности сусрести с великим невољама“ (2. Тимотеју 3:1-5).

Градња ради проширења

Пре Вендеа, Дворане Краљевства нису биле дозвољене у НДР. Сада су оне хитно потребне; њиховој изградњи даје се приоритет. То је још један аспект правог обожавања који пролази значајан прелазни стадијум. Искуство једног брата илуструје управо то колико брза је та промена.

Марта 1990, само неколико сати након што су Јеховини сведоци примили законско признање у НДР, један брат је био позван да говори пред групом Сведока, користећи микрофон први пут у свом животу. Две и по године касније, скупштина с којом је он повезан отворила је нову новцату Дворану Краљевства. До краја 1992, изграђено је седам Дворана Краљевства за 16 скупштина. Преко 30 других, као и једна атрактивна Конгресна дворана, налазе се у фази планирања.

Око чврсто усмерено на Божје Краљевство

„Кратко после Вендеа“, примећује један хришћански старешина, „многи људи су одбацивали Библију. Они су своје наде полагали у нову владу, која је пружала обећање о коначно бољим условима.“ Да ли се њихова нада испунила? „За две године они су променили своја размишљања. Људи се сада слажу с нама да људске владавине никад не могу остварити мир и праведност.“

Мноштва су се радовала гашењу строгог социјализма у НДР, објављујући оно што су сматрали да ће бити златни век западњачке идеологије. Али, били су разочарани. Без обзира на то која је владавина на власти, Јеховини сведоци одржавају своје око једноставним и чврсто упереним на Божје Краљевство, које сија као звезда на небесима. Таква нада неће никада довести до разочарења (Римљанима 5:5).

[Фуснота]

[Слике на 26. страни]

Сведоци у Немачкој користе своју слободу да би све више и више били укључени у активности Краљевства