Законски пробој

АПРИЛА 1995. добијена је значајна судска победа. Све је започело 28. јануара 1992. када је Луз Нерејда Асеведо Килес, 24 године, примљена у болницу Ел Буен Пастор у Порторику ради операције за коју се одлучила. Одмах након пријема и усмено и писмено је изјавила да као Јеховин сведок неће прихватити трансфузију крви (Дела апостолска 15:28, 29). Болничко особље које је било умешано, укључујући и доктора који ју је лечио, били су сасвим свесни њених жеља.

Два дана након операције, Луз је изгубила прекомерну количину крви и развила се акутна анемија услед крварења. Доктор који ју је лечио, др Хосе Родригез Родригез је веровао да је једини начин да јој се помогне био да се да̂ трансфузија крви. Дакле, без њеног знања или сагласности тражио је судски налог да Луз добије трансфузију.

Иако је Луз била потпуно свесна и могла је сама да говори, др Родригез Родригез је упорно тврдио да због хитности случаја нема времена да се добије ичија сагласност. Окружни јавни тужилац, Едуардо Перез Сото је потписао формулар и окружни судија, часни Ангел Луис Родригез Рамос, издао је судски налог за трансфузију крви.

Тако је 31. јануара 1992. Луз била одведена у операциону салу где јој је дата трансфузија. Током трансфузије чула је како се неки од болничког особља смеју. Други су је грдили говорећи да је оно што је урађено било за њено добро. Она се борила најбоље што је могла — све узалуд. До краја тог дана, Луз је примила четири јединице крви.

Лузин случај није ни први ни последњи који укључује трансфузије крви и Јеховине сведоке у Порторику. Пре њеног искуства, против воље одраслих Јеховиних сведока издато је најмање 15 судских налога за трансфузију крви, а од тада је издато још више. Трагично, у једном случају донет је судски налог и присилно је дата трансфузија једној пацијенткињи док је била у несвесном стању.

Међутим, Лузина борба се није завршила у операционој сали. Октобра 1993. подигнута је парница против државе Порторико. Случај је саслушан на Вишем суду, и 18. априла 1995. донета је одлука у њену корист. Суд је навео да је налог да се да̂ трансфузија крви био „противуставан и да је без обавезног законског процеса лишио жалиоца њених права слободног практиковања религије, њене приватности и телесног самоопредељења“.

Ова одлука је била значајна јер је први пут суд у Порторику досудио у корист Јеховиних сведока у случају у погледу трансфузије крви. Пресуда је изнела на видело огромну реакцију. Одржана је конференција за штампу на којој су били присутни главни новински, радио и телевизијски репортери.

Те исте вечери један радио програм емитовао је интервју с једним Лузиним адвокатом. Публика је позвана да телефонира и поставља питања. Јавили су се многи доктори и адвокати и изразили своју повољну реакцију на тај случај. Један човек који се јавио рекао је: „Наука није у могућности да потврди да ће трансфузија крви спасти животе и погрешно је размишљати на тај начин.“ Он је такође изјавио: „Ускоро ће у историји трансфузија крви бити забележена као једна од највећих заблуда и грешака савремене медицине.“

Један веома поштовани професор права касније је назвао канцеларију подружнице Watch Tower Societyja и изразио своје дубоко задовољство због онога што је он означио „великом победом“. Додао је да се та судска одлука бори за уставна права, не само Јеховиних сведока, већ свих држављана Порторика.