Питања читалаца

Ефесцима 3:14, 15, (NW) каже да Богу „свака породица на небу и на земљи дугује своје име“. Да ли на небу постоје породице и да ли је свака људска породица донекле добила своје име од Јехове?

На небу не постоје породице какве постоје на земљи, са оцем, мајком и децом — где су сви повезани једни с другима на телесни начин (Лука 24:39; 1. Коринћанима 15:50). Исус је јасно указао да се анђели не жене, и ништа не сугерише да они на било који начин рађају потомство (Матеј 22:30).

Међутим, Библија на фигуративан начин говори о Јехови Богу као да је ожењен својом небеском организацијом; он је у духовном смислу ожењен (Исаија 54:5). Та небеска организација рађа потомство, као што су анђели (Јов 1:6; 2:1; 38:4-7). Онда, у том смислу на небу постоји дивна духовна породица.

Осим тога, на небу се развија нова фигуративна породица коју сачињавају Исус Христ и његова скупштини слична невеста од 144 000 (2. Коринћанима 11:2). Већина од ових помазаника је већ умрла, с небеским животом у изгледу. Неки су још увек живи на земљи. Сви горљиво ишчекују небеску ’свадбу Јагњетову‘. Библија повезује то венчање с временом приближавајуће велике невоље — уништењем Вавилона великог, и затим одстрањењем остатка Сотониног система (Откривење 18:2-5; 19:2, 7, 11-21; Матеј 24:21).

У погледу земаљских породица, апостол Павле у Ефесцима 3:15 није указивао на то да свака појединачна породична група добија своје име директно од Јехове. Уместо тога, Павле је очигледно имао у мислима проширене породичне линије које су сачувале своје име. Исус Навин 7:16-19 пружа један пример. Јехова је тамо открио Аханов грех. Прво, кривица је била усмерена или ограничена на Јудино племе. Затим је била сужена на Зарину породицу. Коначно, откривено је Аханово домаћинство. На Ахана заједно с његовом супругом и децом гледало се, или говорило, као о делу Завдијиног домаћинства (или породице), Ахановог деде. Та породица, по реду, била је проширена група која је сачувала име свог претка Заре.

Такве породичне линије су међу Јеврејима биле од велике важности, а многе су увршћене у Библију. Бог је подржавао њихово сачување тиме што је начинио припреме, где је неопходно, да се наследницима пренесе породично име кроз левиратски брак, односно брак с девером (Постање 38:8, 9; Поновљени закони 25:5, 6).

Као други пример таквих већих или проширених породица, узми у обзир Исуса као Давидовог сина. Он очигледно није био директан потомак краља Давида, већ се родио вековима након Давидове смрти. Ипак, идентификујућа ознака Месије била је та да је требало да буде из Давидове породице, као што су Јевреји уопште знали (Матеј 22:42). Исус је био у Давидовој линији и по мајци и по свом поочиму (Матеј 1:1; Лука 2:4).

Али како су такве породице добиле своја имена од Јехове? Чињеница је да је постојало неколико прилика — као у случају Аврама и Исака — када је Јехова дословно наденуо име поглавару породице (Постање 17:5, 19). Они су били изузеци. Јехова већином није давао свакој појединачној породици име које она преноси на децу.

Ипак, Јехова је створио људску породицу када је заповедио Адаму и Еви да се ’рађају, множе и напуне земљу‘ (Постање 1:28). И Јехова је дозволио несавршеном Адаму и Еви да рађају потомство, и тако поставе темељ за све људске породице (Постање 5:3). Тако се више него у једном смислу Бог може назвати Оснивачем породичних имена.

Многе културе данас више не сматрају потребним да породична имена одрже живим кроз генерације. Ипак, у свим земљама хришћани захваљују Јехови за породично уређење и одају му част тиме што марљиво раде на томе да своју појединачну породицу учине успешном.