Утеха и охрабрење — драгуљи с много фасета

ВЕЋИНА од нас је пролазила кроз периоде када смо се осећали екстремно јадно — не баш сиромашно, већ потиштено. Били смо утучени, чак јако депресивни. Ипак, у таквим периодима могли смо имати надохват нешто драгоцено што нам је могло јако користити. Тај „драгуљ“ је охрабрење.

У Библији је употребљена иста грчка реч за „охрабрење“ и „утеху“. Обе речи преносе смисао пружања храбрости, снаге или наде. Онда, јасно је да када осећамо да смо слаби или потиштени, утеха и охрабрење су тачно оно што нам је потребно. Где се могу пронаћи?

Библија нас уверава да је Јехова „Бог сваке утехе“ (2. Коринћанима 1:3). Она нам такође каже да он „није далеко ни од једнога од нас“ (Дела апостолска 17:27). Дакле, утеха и охрабрење су на располагању. Размотримо четири опште области кроз које Јехова пружа охрабрење.

Кроз лични однос с Богом

Највећи извор утехе је лични однос с Јеховом Богом. То што је такав однос уопште могућ јесте охрабрујуће. На крају крајева, који би светски владар прихватио наше телефонске позиве или би изразио лично занимање за наше проблеме? Јехова је бескрајно моћнији од таквих људи. Ипак, он је понизан — више него спреман да се бави ниским, несавршеним људима (Псалам 18:35, NW). Јехова је чак преузео иницијативу у показивању љубави према нама. Прва Јованова 4:10 каже: „У томе је љубав, не као да ми љубисмо Бога, него да је он нас љубио и послао Сина свога као жртву окајања греха наших.“ Надаље, Јехова нас с пуно љубави привлачи свом Сину (Јован 6:44).

Да ли си се одазвао и пронашао утеху у пријатељству с Богом? (Упореди с Јаковом 2:23.) На пример, ако имаш драгог, блиског пријатеља, зар није задовољство провести неко време насамо с том особом, отворено разговарајући о твојим зебњама и бригама, твојим надама и радостима? Јехова те позива да то исто учиниш с њим. Он не поставља ограничења с обзиром на то колико дуго можеш разговарати с њим у молитви — и он заиста слуша (Псалам 65:3; 1. Солуњанима 5:17). Исус се редовно и усрдно молио. У ствари, пре него што је изабрао својих 12 апостола, провео је целу ноћ у молитви (Лука 6:12-16; Јеврејима 5:7).

С времена на време, свако од нас може успети да буде сам с Јеховом. Напросто то што спокојно седимо поред прозора или мирно шетамо може нам пружити добру прилику да отворимо наше срце у молитви Јехови. Чињење тога може бити извор огромног олакшања и утехе. Ако посматрамо неке аспекте Јеховиног стварства док медитирамо — да је то само парче неба, неко дрвеће или птице — у томе можемо пронаћи утешне подсетнике на Јеховину љубав према нама и бригу за нас (Римљанима 1:20).

Кроз лични студиј Божје Речи

Ипак, Јеховине особине нам се стварно откривају кроз лични студиј Библије. Библија више пута открива да је Јехова „Бог милостив и милосрдан, спор на гнев и обилан добротом“ (Излазак 34:6; Немија 9:17; Псалам 86:15). Жеља да утеши своје земаљске слуге јесте суштински део Јеховине личности.

На пример, размотримо Јеховине речи у Исаији 66:13: „Као човека кога матер  теши, тако ћу ја вас тешити.“ Јехова је намеравао да мајчина љубав према њеној деци буде самопожртвована и лојална. Ако си икада видео како мајка пуна љубави теши своје повређено дете, ти знаш шта Јехова мисли кад каже да ће тешити свој народ.

Многи библијски извештаји показују такву утеху на делу. Када је зла краљица Језавеља смрћу претила пророку Илији, он је изгубио храброст и побегао ради живота. Био је тако утучен да је отишао у пустињу читав дан хода, очигледно без воде или залиха са собом. Илија је у тескоби рекао Јехови да жели да умре (1. Краљевима 19:1-4). Шта је Јехова урадио да би утешио и охрабрио свог пророка?

Јехова није прекорио Илију због тога што се осећао усамљено, безвредно и уплашено. Насупрот томе, пророк је чуо „глас тих и танак“ (1. Краљевима 19:12, 13). Ако прочиташ 19. поглавље 1. Краљевима приметићеш како је Јехова утешио Илију, умирио га и ојачао његову веру. Ова утеха није била површна. Она је ишла право до Илијиног забринутог срца, охрабрујући пророка да настави. (Упореди са Исаијом 40:1, 2.) Ускоро се вратио свом послу.

Исус Христ исто тако теши и охрабрује своје лојалне следбенике. У ствари, Исаија је прорекао о Месији: „Господ ... посла ме да завијем у срцу рањене ... да утешим све жалосне“ (Исаија 61:1-3). Током свог живота Исус није изазвао сумњу да се ове речи примењују на њега (Лука 4:17-21). Ако осећаш да ти је потребна утеха, медитирај о Исусовом нежном, љубазном поступању с људима који су били повређени и у потреби. Заиста, брижљиво проучавање Библије јесте велики извор утехе и охрабрења.

Кроз скупштину

У хришћанској скупштини, драгуљи утехе и охрабрења блеште у својим многим фасетама. Апостол Павле је био надахнут да напише: „Утешавајте зато и подржавајте један другога“ (1. Солуњанима 5:11). Како се утеха и охрабрење могу пронаћи на скупштинским састанцима?

Наравно, ми посећујемо хришћанске састанке првенствено да бисмо били „поучени од Јехове“, да бисмо примили поуку о њему и његовим путевима (Јован 6:45, NW). Предвиђено је да таква поука буде охрабрујућа и утешавајућа. У Делима апостолским 15:32 читамо: „А Јуда и Сила... многим говорима утешише и утврдише браћу.“

Да ли си икада доживео да си отишао на хришћански састанак кад си био утучен и да си се осећао много боље кад си се вратио кући? Можда је речено нешто у говору, у неком коментару или у молитви што је дирнуло твоје срце и пружило потребну утеху и охрабрење. Немој изостајати са хришћанских састанака (Јеврејима 10:24, 25).

Дружење с нашом браћом и сестрама у служби и у другим приликама може имати сличан ефекат. У хебрејском неколико глагола који значе „везати заједно“ такође су почели да се односе и на „снагу“ или „оснажити“ — где је очигледна идеја да ствари постају снажније када су повезане заједно. Ово начело показује се истинитим у скупштини. Ми смо утешени, охрабрени, да, ојачани заједничким дружењем. И ми смо повезани љубављу, најјачом везом (Колошанима 3:14).

Понекад је верност наше духовне браће оно што нас охрабрује (1. Солуњанима 3:7, 8). Понекад је то љубав коју показују (Филимону 7). А понекад је то заједнички рад, раме уз раме, док говоримо другима о Божјем Краљевству. Ако се осећаш слабим или у потреби за охрабрењем што се тиче службе, зашто не направиш припреме да радиш са старијим и искуснијим објавитељима  Краљевства? Ако то радиш вероватно ћеш пронаћи доста утехе (Проповедник 4:9-12; Филипљанима 1:27).

Кроз ’верног и разборитог роба‘

Ко организује утешна обележја нашег обожавања? Исус је наименовао једну класу коју је означио као ’верног и разборитог роба‘ да дели духовну ’храну у право време‘ (Матеј 24:45, NW). У првом веку н. е. већ је деловало ово тело духом помазаних хришћана. Водеће тело старешина у Јерусалиму слало је скупштинама писма поуке и вођства. С којим резултатом? Библија извештава како су скупштине реаговале на једно такво писмо: ’Кад га прочиташе, обрадоваше се утеси коју им оно даваше‘ (Дела апостолска 15:23-31).

Исто тако, у овим критичним последњим данима, верни и разборити роб дели духовну храну која Јеховином народу пружа велику утеху и охрабрење. Да ли се служиш том храном? Она је лако доступна у штампаној литератури коју класа роба чини доступном широм света. Часописи Кула стражара и Пробудите се! као и књиге, брошуре и трактати које издаје Watch Tower Society доносе утеху безбројним читаоцима.

Један путујући надгледник је писао: „Већина наше браће и сестара жели да ради оно што је право, али они се често боре с фрустрацијама, страховима и осећајем да су немоћни да помогну себи. Чланци у нашим часописима помажу многима да поново стекну контролу над својим животом и емоцијама. Чланци такође омогућују старешинама да понуде нешто више од површног охрабрења.“

У потпуности искористи литературу класе верног роба. Правовремени часописи, књиге и друге публикације могу нам помоћи да пронађемо утеху када су времена тешка. С друге стране, ако си у позицији да понудиш охрабрење некоме ко је депресиван, користи библијске информације из тих часописа. Чланци су писани веома пажљиво, често након много недеља или месеци марљивог истраживања, проучавања и молитве. Савет је заснован на Библији, опробан и истинит. Неки су утврдили да је од велике помоћи прочитати прикладан чланак или два са особом која се осећа потиштено. То може довести до много утехе и охрабрења.

Ако си пронашао скупоцене драгуље, да ли би их гомилао, или би нешто од тог богатства великодушно поделио с другима? Постави за циљ да будеш извор утехе и охрабрења својој браћи и сестрама у скупштини. Ако градиш уместо да рушиш, похваљујеш уместо да критикујеш, говориш ’језиком поучених‘ уместо ’лакомислено као мач који пробада‘, можеш много значити у животу других (Исаија 50:4, NW; Пословице 12:18). Заиста, вероватно ће те сматрати самим драгуљем — извором истинске утехе и охрабрења!

 [Оквир на 20. страни]

Утеха за оне у потреби

МНОГИ су коментарисали о томе како су неки чланци у Кули стражари или Пробудите се! продубили њихов лични однос с Јеховом. Једна особа је рекла: „Након што сам прочитала овај чланак, осећала сам да је Јехова са свом својом моћи и величанством био баш овде са мном. Осећала сам да је он стварна особа.“ Једно друго писмо наводи: „Наша срца и мисли су тако драматично променили гледиште о Јехови да ми нисмо исте особе. То је као да је неко обрисао наше наочаре и да сада све можемо видети веома јасно.“

Неки су писали да би рекли како су им часописи помогли да изађу на крај са специфичним проблемима или изазовима, тиме што су их уверили да се Јехова лично интересује за њих. Један читалац се овако изразио: „Много вам хвала што нам још једном стављате до знања колико се Јехова брине за свој народ и колико га воли.“ Једна жена у Јапану којој је умрло дете рекла је следеће о чланцима на ту тему из Пробудите се!: „Дубина Божје милости лила је са ових страница, а ја сам плакала, плакала и плакала. Ставила сам ове чланке на место где их одмах могу читати кад год се осећам јадно и усамљено.“ Једна друга жена која тугује писала је: „Чланци у Кули стражари и Пробудите се! и брошура Кад неко кога волите умре дали су ми снагу која ми је била потребна да поднесем своје периоде жалости.“

Свето писмо је основни извор утехе (Римљанима 15:4). Кула стражара се држи Библије као свог ауторитета, а исто тако и њен пропратни часопис Пробудите се!. Због тога су се ови журнали показали као утеха и охрабрење за своје читаоце.

[Слика на 23. страни]

Бог сваке утехе је и Слушач молитве