Шта морамо радити да бисмо били спасени?

ЈЕДНОМ је један човек питао Исуса: „Господе, је ли мало оних који ће бити спасени?“ Како је Исус одговорио? Да ли је рекао: ’Само ме прихвати као свог Господа и Спаситеља и бићеш спасен?‘ Не! Исус је рекао: „Борите се да уђете на тесна врата, јер вам ја кажем: многи ће тражити да уђу и неће моћи“ (Лука 13:23, 24).

Да ли је Исус пропустио да одговори на питање овог човека? Не, тај човек није питао колико ће бити тешко бити спасен; он је питао да ли ће их бити мало. Тако је Исус само указао да ће се мање људи него што би човек могао очекивати снажно напрезати да добије овај величанствени благослов.

’То није оно што ми је речено‘, могу протестовати неки читаоци. ’Они могу цитирати Јована 3:16 где се каже: „Јер Бог толико љуби свет, да је и Сина свога јединорођенога дао, да ни један који у њега верује не пропадне, него да има живот вечни.“‘ Међутим, ми одговарамо: ’У шта онда морамо веровати? Да је Исус заиста живео? Наравно. Да је он Син Божји? Свакако! И пошто Библија назива Исуса „Учитељем“ и „Господом“ зар не морамо веровати и у оно што је научавао, слушати га и следити?‘ (Јован 13:13; Матеј 16:16).

Слеђење Исуса

Ах, овде настаје проблем! Многи људи којима је речено да су „спасени“ изгледа да баш немају намеру да следе или да слушају Исуса. У ствари, један протестантски свештеник је писао: „Наравно, наша вера у Христа треба да се настави. Али тврдња да се апсолутно мора наставити, или да се неминовно наставља уопште нема потпоре у Библији.“

Насупрот томе, Библија набраја неморалне навике које су уобичајене међу неким људима који мисле да су „спасени“. Што се тиче оне особе која је и даље ишла таквим путевима, она је поучила хришћане: „Избаците злога из своје средине.“ Сигурно је да Бог не би желео да зли људи загађују његову хришћанску скупштину! (1. Коринћанима 5:11-13).

Шта онда значи следити Исуса, и како ми то можемо радити? Па, шта је Исус радио? Да ли је био неморалан? блудник? алкохоличар? лажов? Да ли је био непоштен у бизнису? Наравно да није! ’Али‘, можда питаш, ’зар морам очистити све те ствари из свог живота?‘ Ради одговора размотри Ефесцима 4:17 до 5:5 (Ча). Ту се не каже да ће нас Бог прихватити без обзира на то шта радимо. Уместо тога, говори нам се да будемо другачији од световних нација које су ’изгубиле морално осећање, али ви нисте тако упознали Христа. У односу на свој ранији начин живота  ви треба да скинете са себе старога човека. Крадљивац да не краде више. Блуд и свака нечистота или лакомство да се и не спомиње међу вама као што доликује светима. Ово, наиме, добро знајте да ни један блудник, или нечисти, или лакомац, који је исто што идолопоклоник, нема наследства у Христовом и Божијем царству‘.

Да ли следимо Исуса ако нисмо барем покушали да живимо у складу с његовим примером? Зар не морамо радити на томе да наш живот буде сличнији Христовом? То витално питање ретко, ако и уопште, разматрају људи који кажу као што каже један религиозни трактат: „Дођите Христу сада — баш онакви какви сте.“

Један од Исусових ученика је упозорио да неки безбожни људи ’милост Бога нашега претварају у разузданост [„у изговор за разуздано понашање“, NW], и одричу се јединога господара и Господа нашега Исуса Христа‘ (Јуда 4). У ствари, како бисмо могли претворити Божју милост „у изговор за разуздано понашање“? То бисмо могли учинити тиме што претпостављамо да Христова жртва покрива намерне грехе које намеравамо да и даље чинимо уместо грехе људске несавршености које настојимо да оставимо иза нас. Сигурно не бисмо желели да се сложимо с једним од познатијих америчких јеванђелиста, који је рекао да не мораш да се „очистиш, одустанеш или окренеш“. (Контрастирај с Делима апостолским 17:30; Римљанима 3:25; Јаков 5:19, 20.)

Вера подстиче на акцију

Многим људима је речено да је „веровање у Исуса“ један једини поступак и да наша вера не мора бити довољно јака да подстиче на послушност. Али Библија се не слаже с тим. Исус није рекао да су људи који су кренули хришћанским путем спасени. Уместо тога, рекао је: „Који устраје до краја, тај ће бити спасен“ (Матеј 10:22). Библија упоређује наш хришћански пут с једном трком на крају које је награда спасење. И она нас подстиче: „Тако трчите да је добијете“ (1. Коринћанима 9:24).

Према томе, „прихватање Христа“ укључује далеко више него напросто прихватити благослове које нуди Исусова изванредна жртва. Захтева се послушност. Апостол Петар каже да суђење почиње „од куће Божије“ и додаје: „Ако пак прво од нас почиње, какав ће бити крај оних који су непослушни Божијем еванђељу?“ (1. Петрова 4:17, Ча). Стога морамо учинити више него да једноставно слушамо и верујемо. Библија каже да морамо постати „испунитељи речи, а не само слушачи, варајући сами себе лажним разлагањима“ (Јаков 1:22).

 Исусове властите поруке

Библијска књига Откривења садржи Исусове поруке, пренете преко Јована до седам раних хришћанских скупштина (Откривење 1:1, 4). Да ли је Исус рекао да је довољно то што су га људи у тим скупштинама већ „прихватили“? Не. Он је похвалио њихова дела, труд и устрајност и говорио је о њиховој љубави, вери и служби. Али је рекао да ће Ђаво неке од њих стављати на испит и да ће бити награђени ’свако по делима својим‘ (Откривење 2:2, 10, 19, 23).

Тако је Исус описао далеко већу обавезу него што већина људи схвата када им се каже да је њихово спасење „свршено дело“ чим су га „прихватили“ на неком религиозном скупу. Исус је рекао: „Ако ко хоће за мном ићи, нека се одрече себе и узме крст свој, и иде за мном. Јер ко хоће живот свој да сачува, изгубиће га, а ко изгуби живот свој мене ради, опет ће га наћи“ (Матеј 16:24, 25).

Одрећи се себе? Непрекидно следити Исуса? То би захтевало напор. То би изменило наш живот. Ипак, да ли је Исус заиста рекао да ће неки од нас можда чак морати да ’изгубе живот свој‘ — да умру за њега? Да, таква врста вере произлази само из спознања величанствених ствари које можеш научити кроз проучавање Божје Речи. То је било очигледно на дан када су Стефана каменовали религиозни фанатици који „нису могли да се супротставе мудрости и Духу којим је говорио“ (Дела апостолска 6:8-12, Ча; 7:57-60). И такву веру су у наше доба показале стотине Јеховиних сведока који су радије умрли у нацистичким концентрационим логорима него што су повредили своју на Библији школовану савест. a

Хришћанска ревност

Морамо се чврсто држати наше хришћанске вере јер, насупрот ономе што си можда чуо у неким црквама или на религиозним телевизијским програмима, Библија каже да можемо отпасти. Она говори о хришћанима који су напустили „прави пут“ (2. Петрова 2:1, 15). Стога је потребно да ’радимо на спасењу своме са страхом и дрхтањем‘ (Филипљанима 2:12; 2. Петрова 2:20).

Да ли су хришћани из првог века, људи који су у ствари чули поуке Исуса и његових апостола, тако разумели ову ствар? Да. Они су знали да морају урадити нешто. Исус је рекао: „Идите дакле и научите све народе ... и учите их да изврше све заповести што сам вама дао“ (Матеј 28:19, 20).

Два месеца након што је Исус ово рекао, само у једном дану крстило се 3 000 људи. Број верника је брзо порастао на 5 000. Они који су веровали поучавали су друге. Кад су због прогонства били расејани, то је само послужило ширењу њихове поруке. Библија каже да су и ’они што су се разбегли ишли од места до места, проповедајући вест добре речи‘, а не само неколицина вођа. Стога је неких 30 година касније апостол Павле могао написати да је добра вест ’проповедана сваком створењу под небом‘ (Дела апостолска 2:41; 4:4; 8:4; Колошанима 1:23).

Павле није преобраћао, као што то раде неки ТВ јеванђелисти тиме што говоре: ’Управо сада прихватите Исуса и заувек ћете бити спасени.‘ Нити је имао поверење као један амерички свештеник који је написао: „Као тинејџер... већ сам био спасен.“ Више од 20 година након што је Исус лично изабрао Павла да преноси хришћанску поруку људима нација, овај вредан апостол је писао: „Него морим тело своје и уздржавам га, да не будем ја сам избачен пошто сам другима проповедао“ (1. Коринћанима 9:27; Дела апостолска 9:5, 6, 15).

 Спасење је бесплатан дар од Бога. Оно се не може зарадити. Ипак оно захтева напор с наше стране. Ако ти је неко понудио веома драгоцен дар и ти не показујеш довољно цењења да га узмеш и понесеш са собом, твој недостатак захвалности могао би подстаћи дароваоца да га поклони неком другом. Па, колико је драгоцена животна крв Исуса Христа? Она је бесплатан дар, али ми морамо показати дубоко цењење према њој.

Прави хришћани су у спасеном стању тако што имају признат положај пред Богом. Као група, њихово спасење је сигурно. Појединачно, они морају удовољити Божјим захтевима. Међутим, ми можемо пасти, јер је Исус рекао: „Ко у мени не остане, он се избацује као лоза, и осуши се“ (Јован 15:6).

’Божја Реч је жива‘

Разговор који је споменут на почетку претходног чланка догодио се пре скоро 60 година. Џони још увек верује да спасење долази једино кроз Исуса Христа, али он схвата да ми морамо посегнути за њим. Он остаје убеђен да Библија истиче једини прави извор наде за човечанство и да морамо проучавати ту величанствену књигу, бити покренути њом и дозволити да нас мотивише на  дела љубави, вере, љубазности, послушности и истрајности. Он је васпитао своју децу да верују у исте ствари и сада је усхићен што види да и они васпитавају своју децу на исти начин. Он жели да сви имају ту врсту вере и он чини све што може да је усади у срца и мисли других.

Апостол Павле је био надахнут да напише да је ’реч Божја жива и јака‘ (Јеврејима 4:12). Она може променити животе. Она те може мотивисати на искрена дела љубави, вере и послушности. Али ти мораш учинити више него само ментално „прихватити“ оно што Библија каже. Проучавај је и дозволи да твоје срце буде мотивисано њом. Нека те води њена мудрост. Око 5 000 000 вољних Јеховиних сведока у више од 230 земаља нуде бесплатне кућне библијске студије. Да би сазнао шта можеш научити из таквог студија, пиши издавачу овог часописа. Одушевиће те вера и духовна снага коју ћеш добити!

[Фуснота]

[Оквир на 7. страни]

Зашто се ’борити за веру‘?

Библијска књига Јуде је упућена „онима који су ... сачувани за Исуса Христа“. Да ли она каже да је њихово спасење сигурно зато што су ’прихватили Исуса‘? Не, Јуда је рекао таквим хришћанима да се ’боре за веру‘. Пружио им је три разлога да то чине. Прво, Бог је ’избавио народ из земље египатске‘, али многи од њих су касније отпали. Друго, чак су се и анђели побунили и постали демони. Треће, Бог је уништио Содом и Гомор због великог сексуалног неморала који се практиковао у тим градовима. Јуда је представио ове библијске извештаје „као упозоравајућ пример“ (NW). Да, чак и верници „сачувани за Исуса Христа“ морају исказивати бригу да не отпадну од праве вере (Јуда 1-7).

[Оквир на 8. страни]

Шта је тачно?

Библија каже: „Човек [се] оправдава вером без дела закона.“ Она такође каже: „Делима [се] оправда човек, а не самом вером.“ Шта је тачно? Да ли смо оправдани вером или делима? (Римљанима 3:28; Јаков 2:24).

Складан одговор из Библије јесте да је и једно и друго исправно.

Вековима је Закон који је Бог дао преко Мојсија од јеврејских обожавалаца захтевао да приносе посебне жртве и дарове, да славе празнике и да се прилагоде начину исхране и другим захтевима. Таква „дела закона“, или једноставно „дела“ нису више била потребна након што је Исус обезбедио савршену жртву (Римљанима 10:4).

Али чињеница да су ова дела која су извршавана под Мојсијевим законом била замењена Исусовом највишом жртвом не значи да можемо игнорисати библијску поуку. Она каже: „Колико ће више крв Христа ... очистити нашу савест од [старијих] мртвих дела да можемо приносити свету службу живом Богу?“ (Јеврејима 9:14, NW).

Како ми ’приносимо свету службу живом Богу‘? Између осталог Библија нам каже да се боримо против дела тела, да се одупиремо светском неморалу и да избегавамо његове замке. Она каже: „Бори се у доброј борби вере“, одбаци „грех који је за нас прионуо“ и „одважно трчимо у битку која нам је одређена, гледајући на зачетника и извршитеља вере, Исуса.“ И Библија нас подстиче да ’не малакшемо и да не клону душе наше‘ (Ча) (1. Тимотеју 6:12; Јеврејима 12:1-3; Галатима 5:19-21).

Ми не зарађујемо спасење чињењем ових ствари, јер ни један човек никада не би могао учинити довољно да заслужи такав изванредан благослов. Ипак, ми нисмо вредни овог величанственог дара ако пропустимо да показујемо нашу љубав и послушност чинећи ствари за које Библија каже да Бог и Христ не желе да чинимо. Без дела која показују нашу веру, наша тврдња да следимо Исуса не би испунила очекивања, јер Библија јасно наводи: „Вера ако нема дела, мртва је по себи“ (Јаков 2:17).

[Слика на 7. страни]

Проучавај Библију и буди мотивисан њом