Гледај иза ствари које видиш!

ДОБАР телесни вид јесте благослов. У ствари, већина људи би рекла да је мало ствари које поседују драгоценије од вида. Међутим, за хришћане постоји једна врста вида о којој је говорио апостол Павле која је чак вреднија и од доброг телесног вида. „Ми гледамо не на ствари, које се виде, него на оне које се не виде“, писао је Павле (2. Коринћанима 4:18). То заиста мора бити сасвим посебна врста моћи вида да омогући особи да види ствари које су невидљиве! Могли бисмо је назвати изврсним духовним видом.

Чему та потреба?

Хришћанима првог века стварно је било потребно да имају ову врсту духовног вида. Они су извршавали своју хришћанску службу под многим тешкоћама. Павле је то овако изразио: „Нас свакојако гоне, али не малаксавамо; у невољи смо, али не очајавамо; терају нас, али нисмо напуштени; обаљују нас, али не пропадамо“ (2. Коринћанима 4:8, 9).

Упркос таквим околностима верни ученици су чврсто стајали. Са снажном вером у Бога они су могли рећи као што је рекао Павле: „Зато не малаксавамо, па и ако се наш спољашњи човек и распада, унутрашњи се из дана у дан обнавља.“ Ипак, шта је довело до тог свакодневног обнављања? Павле наставља да говори: „Јер наше кратке и лаке садашње бриге доносе нам, преко сваке мере, вечни део славе, јер ми гледамо не на ствари, које се виде, него на оне које се не виде, јер су ствари видљиве пролазне а невидљиве су вечне“ (2. Коринћанима 4:16-18).

Павле је охрабривао своју духовну браћу да не дозволе проблемима, тешкоћама, прогонству — невољама ма какве природе — да замраче њихов поглед на славну награду која је постављена пред њих. Они треба да гледају иза њихових садашњих околности, задржавајући своје очи уперенима на срећан исход хришћанског пута. То је било оно што им је помогло да на свакодневној основи обнављају своју решеност да навале у бици. Данашњи хришћани су исто тако у потреби за таквим добрим духовним видом.

Гледај на садашње невоље као на тренутне!

Свидело нам се то или не, ми свакодневно гледамо ствари које радије не бисмо гледали. Један поглед у огледало и не можемо а да не приметимо непожељне  мрље и недостатке физичког тела, индикације телесне несавршености. Када се загледамо у огледало Божје Речи, видимо духовне мане и недостатке и у нама и у другима (Јаков 1:22-25). И када погледамо дневне новине или телевизијски екран, извештаји о неправди, окрутности и трагедији дирају нас у срце.

Сотона би желео да проузрокује да будемо очајни због ствари које видимо или да скренемо на споредни колосек и да се поколебамо у вери. Како можемо спречити да се то деси? Морамо следити пример који је поставио Исус Христ, као што је и препоручио апостол Петар када је рекао: „А на то сте и позвани, јер и Христос претрпи за вас, и вама остави углед да идете његовим трагом“ (1. Петрова 2:21). Исус је био савршени пример у сваком аспекту хришћанског живота.

Указујући на Исуса као на наш узор, Петар је нарочито споменуо да је Исус патио. Заиста, Исус је у великој мери патио док је био на земљи. Као Јеховин „мајстор“ присутан приликом стварања човечанства, он је тачно знао шта Бог намерава с људима (Пословице 8:30, 31, NW). Али сада је из прве руке видео шта су им проузроковали грех и несавршеност. Свакодневно је гледао људске несавршености и слабости и морао је излазити на крај с њима. Мора да је то било искушавајуће за њега (Матеј 9:36; Марко 6:34).

Осим невоља других, Исус је гледао и своје невоље (Јеврејима 5:7, 8). Али савршеним духовним видом он је гледао иза њих да би видео награду подизања у бесмртни живот ради свог пута интегритета. Затим би као Месијански Краљ имао предност да подигне јадно човечанство из пониженог стања до савршенства као што је Јехова првобитно наумио. То што је своје очи задржао уперенима на ове невидљиве будуће изгледе помогло му је да одржи радост у божанској служби упркос невољама које је гледао из дана у дан. Павле је касније написао: „У очекивању радости која му беше одређена, претрпе крст, не марећи за срамоту, и седе с десне стране престола Божјега“ (Јеврејима 12:2).

Исус никада није дозволио да тешкоће и искушавајуће околности проузрокују да буде очајан, да скрене на споредан колосек или да се поколеба у својој вери. Као његови ученици морамо тесно следити његов ваљани пример (Матеј 16:24).

Усредсреди се на невидљиве вечне ствари!

Говорећи о ономе што је омогућило Исусу да устраје, Павле је указао и на наш пут када је писао: „Одважно трчимо у битку која нам је одређена, [’пажљиво‘, NW] гледајући на зачетника и извршитеља вере, Исуса“ (Јеврејима 12:1, 2). Да, да бисмо успешно и радосно трчали хришћанским путем морамо гледати иза ствари које су непосредно пред нама. Али како можемо ’гледати‘ на Исуса и како ће то утицати на нас?

Као један пример, године 1914. Исус је био устоличен као краљ Божјег Краљевства и он влада с неба. Наравно, све је то невидљиво за наше физичке очи. Ипак, ако ’пажљиво гледамо‘ на Исуса, наш духовни вид ће нам помоћи да видимо да је он сада спреман да предузме акцију да оконча садашњи зли систем ствари и протера Сотону и његове демонске хорде у свезе неактивности. Гледајући  још даље, наша духовна моћ вида откриће диван нови свет у коме „смрти више неће бити, ни жалости, ни вике, ни боли више неће бити. Што је пре било прошло је“ (Откривење 19:11-16; 20:1-3; 21:4).

Дакле, уместо да будемо оптерећени привременим невољама с којима се можда свакодневно морамо суочавати, зашто не усмеримо наш нетремичан поглед на ствари које су вечне? Зашто да очима вере не гледамо иза болести и похлепе на овој загађеној земљи да бисмо видели рај испуњен здравим, срећним и брижним људима? Зашто да не гледамо иза наших недостатака и физичких и духовних и да видимо себе заувек ослобођене од њих вредношћу Христове откупне жртве? Зашто да не гледамо иза крвопролића које остаје иза рата, злочина и насиља и видимо како се новоускрснуте особе поучавају у миру и праведности од Јехове?

Осим тога, ’пажљиво гледати‘ на Исуса такође би укључивало усмерити наш духовни вид на оно што је Краљевство, иако невидљиво, већ постигло међу Божјим народом на земљи: јединство, мир, љубав, братску наклоност и духовно благостање. Једна хришћанка из Немачке је након што је погледала видео-касету Уједињени божанском поуком, писала: „Ова видео-касета ће ми помоћи да све јаче држим у мислима да толико много хришћанске браће и сестара широм света у овом тренутку лојално служи Јехови — и то упркос јавном противљењу. Колико је драгоцено наше братско јединство у свету насиља и мржње!“

Да ли и ти ’видиш‘ Јехову, Исуса, верне анђеле и милионе сухришћана како стоје на твојој страни? Ако да, онда нећеш бити прекомерно забринут ’бригама овога света‘ које би те могле заглибити у обесхрабрење и проузроковати да постанеш ’неплодан‘ у хришћанској служби (Матеј 13:22). Стога ’пажљиво гледај‘ на Исуса тиме што ћеш усмерити своје духовне очи на Божје успостављено Краљевство и његове благослове, и садашње и будуће.

Живи за то да видиш оно што је невидљиво!

Док посматрамо оштар контраст између Божјег вечног новог света и данашњег старог света који се распада, треба да будемо подстакнути да се понашамо на такав начин да ћемо бити сматрани вреднима да доживимо да дословно видимо ствари које данас можемо видети само очима вере. Мноштва ускрснутих појединаца једва ће веровати својим очима када се пробуде и виде праведну рајску земљу толико другачију од света који су гледали пре него што су умрли. Замисли нашу радост да будемо живи да их дочекамо и да им објаснимо шта је Бог урадио! (Упореди с Јоилом 2:21-27.)

Да, колико је драгоцен добар духовни вид и колико је битно да га задржимо оштрим! То можемо постићи редовним ангажовањем у личном проучавању Библије, посећивањем хришћанских састанака, разговарањем с другима о нашој нади заснованој на Библији и поврх свега, молитвом за божанско вођство. То ће одржати нашу духовну моћ вида оштром и јасном, омогућујући нам да гледамо иза ствари које видимо!