Пређи на садржај

Пређи на садржај

Ми имамо разлога да кличемо од радости

Ми имамо разлога да кличемо од радости

Ми имамо разлога да кличемо од радости

„Примакнуће се радост и весеље и бежаће туга и јадиковање“ (ИСАИЈА 35:10).

1. Ко данас има нарочит разлог за радост?

 ВЕРОВАТНО примећујеш да у данашње време мало људи има праву радост. Ипак, као истински хришћани, Јеховини сведоци имају радост. А изглед стицања исте такве радости лежи управо пред даљњим милионима још увек некрштених особа, младих и старих, које се друже са Сведоцима. Чињеница да ове речи сада читаш из овог часописа показује да је та радост већ твоја или да је у твом домашају.

2. Како хришћанска радост стоји насупрот општем стању већине људи?

2 Већина људи осећа да у њиховом животу нешто недостаје. Како стоји ствар с тобом? Истина, можда немаш баш сваку материјалну ствар коју би могао употребити, а сигурно немаш све оно што данашњи богати и моћни имају. И можда би волео да имаш више у погледу доброг здравља и енергичности. Па ипак, безбедно је рећи да што се тиче радости, ти си богатији и здравији од већине земаљских милијарди. Како то?

3. Које речи пуне значења заслужују нашу пажњу, и зашто?

3 Присети се Исусових речи: „Ово вам казах да радост моја остане у вама, и да радост ваша буде потпуна“ (Јован 15:11). „Да радост ваша буде потпуна.“ Какав опис! Дубинско проучавање хришћанског начина живљења откриће многе разлоге да наша радост буде потпуна. Али сада, запази те речи пуне значења из Исаије 35:10. Оне су пуне значења јер се пуно тичу нас данас. Читамо: „Избављени Господњи вратиће се и у Сион ће с песмама победнима доћи, и вечна [„до недогледног времена“, NW] ће им радост главе крунисати, и примакнуће се радост и весеље и бежаће туга и јадиковање.“

4. Каква је врста радости споменута у Исаији 35:10, и зашто томе треба да поклонимо пажњу?

4 ’Радост до недогледног времена.‘ Ова фраза „до недогледног времена“ јесте тачан превод онога што је Исаија написао на хебрејском. Али значење у овом стиху, како то други стихови потврђују, јесте „заувек“ (Псалам 45:6, NW; 90:2; Исаија 40:28). Дакле радост ће бити бескрајна, у условима који ће допустити — да, оправдати – вечно радовање. Не звучи ли то предивно? Ипак, можда овај стих допире до тебе као коментар о некој апстрактној ситуацији, остављајући те са осећањем: ’То ме у ствари не укључује у оном смислу како то моји свакодневни проблеми и бриге чине.‘ Али чињенице показују друго. Пророчанско обећање из Исаије 35:10 данас има за тебе значење. Да бисмо установили како, истражимо ово дивно поглавље, Исаију 35, и запазимо сваки део у контексту. Буди сигуран да ћеш уживати у ономе што установимо.

Народ који је требало да се радује

5. У којем се пророчанском оквиру налази пророчанство из 35. поглавља Исаије?

5 Као помоћ, осмотримо позадину, историјски оквир, овог задивљујућег пророчанства. Записао га је хебрејски пророк Исаија негде око 732. пре н. е. Било је то деценијама пре него што су вавилонске војске уништиле Јерусалим. Као што Исаија 34:1, 2 указује, Бог је прорекао да намерава извршити освету над народима, као што је Едом, споменут у Исаији 34:6. Очито је употребио древне Вавилонце да то учине. Слично, Бог је дао да Вавилонци опустоше Јуду јер су Јевреји били неверни. Каква је била последица? Божји народ је био одведен у заробљеништво, а њихова домовина лежала је пуста 70 година (2. Летописа 36:15-21).

6. Какав контраст постоји између онога што је требало да задеси Едомце и онога што је требало да задеси Јевреје?

6 Међутим, постоји значајна разлика између Едомаца и Јевреја. Божанска одмазда над Едомцима била је трајна; као народ они су с временом нестали. Да, још увек можеш посетити те пусте рушевине у подручју где су Едомци некада живели, као што су светски познати остаци Петре. Али данас не постоји ниједна нација или народ који се може идентификовати да је ’едомски‘. С друге стране, да ли је опустошење Јуде од стране Вавилонаца требало заувек да траје, остављајући ту земљу вечно без радости?

7. Како су Јевреји заробљени у Вавилону можда реаговали на 35. поглавље Исаије?

7 Овде дивно пророчанство из 35. поглавља Исаије има узбудљиво значење. Можемо га назвати пророчанством о обнови, јер је његово прво испуњење било кад су се Јевреји 537. пре н. е. вратили у своју домовину. Израелцима који су били заробљени у Вавилону дата је слобода да се врате у своју домовину (Јездра 1:1-11). Ипак, све док се то није десило Јевреји заробљени у Вавилону који су осматрали ово божанско пророчанство могли су се питати какве ће услове пронаћи у својој националној домовини, Јуди. И у каквом ће стању бити они сами? Одговори су у директној вези с тим зашто ми истински имамо разлога да кличемо од радости. Да видимо.

8. На какве су услове наишли Јевреји кад су се вратили из Вавилона? (Упореди с Језекиљом 19:3-6; Осија 13:8.)

8 Ова ситуација сигурно не би изгледала обећавајуће за Јевреје чак и кад су чули да се могу вратити у своју домовину. Њихова је земља седам деценија лежала пуста, читав један животни век. Шта се догодило с том земљом? Свако обрадиво поље, виноград или воћњак постали су дивљина. Наводњаване баште или површине претвориле су се у пустолине или пустиње (Исаија 24:1, 4; 33:9; Језекиљ 6:14). Такође, помисли на дивље животиње којих је било у изобиљу. Оне су обухватале и месождере, као што су лавови и леопарди (1. Краљевима 13:24-28; 2. Краљевима 17:25, 26; Песма над песмама 4:8). Нити су могли превидети медведе, који су поседовали својство да нападају човека, жену или дете (1. Самуилова 17:34-37; 2. Краљевима 2:24; Пословице 17:12). И тешко да је потребно спомињати гује и остале отровнице, или шкорпије (Постање 49:17; Поновљени закони 32:33; Јов 20:16; Псалам 58:5; 140:4; Лука 10:19). Да си ти био с Јеврејима који су се враћали из Вавилона 537. пре н. е., вероватно би се устручавао да шеташ по једном таквом подручју. Није то био никакав рај кад су стигли тамо.

9. Из којег су разлога повратници имали основа за наду и поуздање?

9 Ипак, сам Јехова је своје обожаваоце водио кући, и он има способност да очајну ситуацију преокрене. Не верујеш ли у то за Створитеља? (Јов 42:2; Јеремија 32:17, 21, 27, 37, 41). Дакле шта ће он урадити — шта је урадио — за Јевреје повратнике и за њихову земљу? Како се то тиче Божјег народа у савременом добу и твоје ситуације — садашње и будуће? Погледајмо најпре шта се онда десило.

Радосни због промењене ситуације

10. Каква је промена проречена у Исаији 35:1, 2?

10 Шта ће се десити кад Кир дозволи Јеврејима да се врате у ту сабласну земљу? Прочитај узбудљиво пророчанство из Исаије 35:1, 2: „Радоваће се пустиња и земља суха, веселиће се пустош и цветаће ко ружа. Цвећем ће се покрити, заиграће од радости с песмама весеља, с победним покличом. Даће јој се слава Ливанска, лепота Кармилска и Саронска. Видеће они славу Господњу, величанство Бога нашега.“

11. Које је знање о земљи Исаија искористио?

11 У библијска времена Ливан, Кармил и Сарон били су истакнути по својој бујној лепоти. (1. Летописа 5:16; 27:29; 2. Летописа 26:10; Песма над песмама 2:1; 4:15; Осија 14:5-7). Исаија је употребио те примере да би описао како ће изгледати преображена земља, уз Божју помоћ. Али да ли је то требало да утиче само на пуко тло? Сасвим сигурно не!

12. Зашто можемо рећи да се пророчанство из 35. поглавља Исаије усредсређује на људе?

12 Исаија 35:2 говори о земљи која ’игра од радости с песмама весеља, с победним покличом‘. Знамо да тло и биљке нису дословно ’играли од радости‘. Ипак, то што се преобразе и постану плодни и продуктивни може учинити да се људи тако осећају (Левитска 23:37-40; Поновљени закони 16:15; Псалам 126:5, 6; Исаија 16:10; Јеремија 25:30; 48:33). Дословне промене у самом тлу одговараће променама у људима, јер су људи главна тема овог пророчанства. Дакле, имамо разлога да Исаијине речи разумемо тако да се првенствено усредсређују на промене у јеврејским повратницима, а нарочито на њихову радост.

13, 14. Која је промена у људима проречена у Исаији 35:3, 4?

13 У складу с тим, испитајмо више ово подстичуће пророчанство да бисмо видели како оно налази испуњење након ослобађања Јевреја и њиховог повратка из Вавилона. У стиховима 3 и 4 Исаија говори о другим променама у тим повратницима: „Укрепите руке клонуле, изнемогла учврстите колена: реците онима којима се срце замутило: Охрабрите се, не плашите се, ево Бога вашег, доћи ће освета, одмазда Божја. Сам ће он да дође и спасиће вас.“

14 Зар нас не јача кад помислимо да је наш Бог, који је могао да преокрене очајно стање земље, толико заинтересован за своје обожаваоце? Он није желео да се заробљени Јевреји осећају слабо, обесхрабрено или забринуто у погледу будућности (Јеврејима 12:12). Помисли на стање тих јеврејских заробљеника. Изузев наде коју су могли црпсти из Божјих пророчанстава о њиховој будућности, њима је било тешко да буду оптимисти. Било је то као да су у некој мрачној тамници, без слободе да се крећу и да буду активни у служењу Јехови. Сасвим им је могло изгледати као да испред њих нема никаквог светла. (Упореди с Поновљеним законима 28:29; Исаија 59:10).

15, 16. (а) Шта можемо закључити да је Јехова учинио за повратнике? (б) Зашто повратници нису очекивали чудотворна физичка излечења, али шта је Бог учинио у складу са Исаијом 35:5, 6?

15 Како се то, међутим, променило кад је Јехова дао да их Кир пусти да се врате кући! Не постоји библијски доказ да је Бог тамо чудотворно отворио било које слепе очи Јевреја повратника, отворио уши неких глувих или исцелио икоје осакаћене или недостајуће удове. Међутим, он је заиста учинио нешто далеко величанственије. Он их је вратио у светло и слободу њихове вољене земље.

16 Не постоји никаква индикација да су ти повратници очекивали да Јехова изврши таква чудотворна физичка излечења. Мора да су они схватили да Бог то није учинио ни за Исака, Самсона, нити Илија (Постање 27:1; Судије 16:21, 26-30; 1. Самуилова 3:2-8; 4:15). Али уколико су очекивали божански преокрет њиховог стања фигуративно, нису били изневерени. Сигурно, стихови 5 и 6 су у фигуративном смислу нашли стварно испуњење. Исаија је тачно прорекао: „Тада ће се слепима очи отворити, уши ће се глухима отворити; тада ће и хромац као јелен скакати, и језик немога радосно клицати.“

Претварање земље да буде слична Рају

17. Које је физичке промене Јехова очигледно спровео у дело?

17 Ти повратници би сигурно имали разлога да кличу у весељу над стањем које је Исаија даље описао: „Јер ће проврети воде по пустињи и потоци по беспућу; светлосна варка постаће језеро, земља сасушена извор воде; и у стану где су лежали шакали рашће трска и сита“ (Исаија 35:6б, 7). Иако данас то можда не можемо видети на целом том подручју, докази указују да је област некадашње Јуде једном била „пашњачки рај“. a

18. Како су јеврејски повратници вероватно реаговали на Божје благослове?

18 Што се тиче узрока радости, размисли како се тај јеврејски остатак морао осећати кад се вратио у Обећану земљу! Били су у ситуацији да заузму ту пустолину, настањену шакалима и другим таквим животињама, и да је преобразе. Зар не би и ти нашао радост у извршавању таквог дела обнове, поготово ако би знао да Бог благосиља твоје напоре?

19. У ком смислу је повратак из вавилонског заробљеништва био услован?

19 Међутим, то није било тако да се било који јеврејски заробљеник у Вавилону могао вратити да би учествовао у овом радосном преображају. Бог је поставио услове. Нико ко је био упрљан вавилонским, паганским религиозним поступцима није имао право да се врати (Данило 5:1, 4, 22, 23; Исаија 52:11). Нити се могао вратити било ко ко се неразумно предао неком немудром путу. Све такве особе биле су изузете. С друге стране, они који су удовољавали Божјим мерилима, које је он сматрао у релативном смислу светима, могли су ићи натраг у Јуду. Они су могли путовати као по Светом путу. Исаија је то разјаснио у 8. стиху: „Пробијен ће бити пут и стаза која ће се свети пут назвати; неће нико нечист њоме ићи; биће само за њих; ко њом иде неће застранити, ма и био луд.“

20. Чега Јевреји нису морали да се плаше кад су се вратили, и чиме је то резултовало?

20 Није требало да се Јевреји који су се враћали плаше било ког напада од стране зверски настројених људи или банде пљачкаша. Зашто? Јер Јехова неће дозволити да таквих буде на Путу заједно с његовим откупљеним народом. Тако су они могли путовати с радосним оптимизмом, с радосним изгледима. Запази како је Исаија то описао закључујући своје пророчанство: „Неће на њој бити лава, неће љута звер њом ићи. Избављени Господњи вратиће се и у Сион ће с песмама победнима доћи, и вечна ће им радост главе крунисати, и примакнуће се радост и весеље и бежаће туга и јадиковање“ (Исаија 35:9, 10).

21. Како данас треба да гледамо на испуњење 35. поглавља Исаије које се већ одиграло?

21 Какву пророчанску слику имамо овде! Ипак, на ово не треба да гледамо као да се бавимо само протеклом историјом, као да је то лепи извештај који мало везе има с нашом ситуацијом или нашом будућношћу. Чињеница је да ово пророчанство има задивљујуће испуњење данас међу Божјим народом, тако да се заиста дотиче сваког од нас. Оно нам пружа здрави разлог да кличемо од радости. Ови аспекти који укључују твој живот сада и у будућности обрађени су у наредном чланку.

[Фуснота]

a Из свог проучавања тог подручја, агроном Валтер Лаудермилк (представник Организације Уједињених нација за исхрану и пољопривреду) закључио је: „Ова земља је некада била пашњачки рај.“ Такође је указао да се тамошња клима није значајно променила „још од римских времена“, и да је „’пустиња‘ која је преузела некада бујно земљиште дело човека, а не природе“.

Да ли се сећаш?

◻ Када је 35. поглавље Исаије имало своје прво испуњење?

◻ Какве ће последице ово првобитно испуњење пророчанства изазвати?

◻ Како је Јехова испунио Исаију 35:5, 6?

◻ Које су промене у земљи и у њиховој ситуацији искусили јеврејски повратници?

[Питања за разматрање]

[Слика на 9. страни]

Рушевине Петре, некадашњег поседа Едомаца

[Извор]

Garo Nalbandian

[Слике на 10. страни]

Док су Јевреји били у изгнанству, већи део Јуде постао је као дивљина, преплављен окрутним животињама попут медведа и лавова

[Извори]

Garo Nalbandian

Медвед и лав: Safari-Zoo у Ramat-Ganu, Tel Aviv