Насиље је посвуда

ДОК је седео у свом аутомобилу и чекао да се промени светло на семафору, возач је изненада приметио како један крупан човек иде према њему, псује и млати песницама по ваздуху. Возач је пожурио да закључа своја врата и затвори прозоре али тај човек се и даље приближавао. Кад је стигао до аутомобила почео је да га љуља и да дрмуса врата. Коначно, у фрустрацији, подигао је своју огромну песницу и закуцао је у ветробран, разбивши га у парампарчад.

Да ли је ово сцена из неког акционог филма? Не! Ово је била саобраћајна свађа на острву Оаху, на Хавајима, које је познато по својој тихој, релаксирајућој атмосфери.

То није изненађујуће. Браве на вратима, решетке на прозорима, обезбеђење у зградама, чак и знаци на аутобусима који кажу „возач не носи кеш“ — све то указује на једно: насиље је посвуда!

Насиље код куће

Дом је дуго био негован као сигурна лука особе. Међутим, ова идилична слика брзо се мења. О породичном насиљу, које укључује злостављање деце, батинање брачног друга и убиство, извештава се на насловним странама широм света.

На пример, „барем 750 000 деце у Британији може патити од дуготрајних траума због тога што су били изложени кућном насиљу“, каже Manchester Guardian Weekly. Извештај је заснован на једној анкети којом је такође утврђено да су „три од сваке четири упитане жене рекле да су њихова деца гледала насилне инциденте и да је скоро две трећине деце гледало како њихова мајка добија батине“. Слично томе, према часопису U.S.News & World Report, Саветодајна комисија у вези са злостављањем и занемаривањем деце у САД процењује да „сваке године 2 000 деце, од којих већина има мање од 4 године, умире од руку родитеља или старатеља“. То премашује број смртних случајева проузрокованих саобраћајним несрећама, дављењима или падовима, каже извештај.

Кућно насиље такође укључује злостављање брачног друга које се креће од гуркања до шамарања, шутирања, гушења, батинања, претње ножем или пиштољем, или чак до убиства. И данас се овај облик насиља примењује на обе стране. Једна студија је установила да међу извештеним насиљем између парова, четвртину случајева започели су мушкарци, другу четвртину жене, а остатак се најбоље може описати као туче за које обе стране морају сносити кривицу.

Насиље на радном месту

Ван куће, радно место је традиционално било место где особа налази ред, поштовање и учтивост. Али изгледа да то више није случај. На пример, статистике које је објавило Министарство правосуђа у САД показују да су сваке године више од 970 000 људи жртве насилног злочина на радном месту. Другим речима, „сваки четврти радник може бити жртва неког облика насиља на послу“, према извештају у часопису Professional Safety—Journal of the American Society of Safety Engineers.

 Оно што највише забрињава јесте то што насиље на радном месту није ограничено на препирке и клевете. „Насиље које радници специфично усмеравају на послодавце и друге раднике сада је најбрже растућа категорија убистава у САД“, каже исти извештај. Године 1992. свака шеста несрећа повезана с послом била је убиство; код жена, свака друга. Нема поговора да талас насиља продире у некада мирно радно место.

Насиље у спортовима и забави

Ка спортовима и забави тежило се као ка средству за разоноду или релаксацију како би се особа освежила за озбиљније напоре у животу. Данас је забава мултимилијардерска индустрија. Да би остварили што је могуће већи профит на овом уносном тржишту, снабдевачи се не либе да користе било која средства која су им на располагању. А једно од таквих средстава је насиље.

На пример, Forbes, један пословни часопис, известио је да један произвођач видео-игара има популарну ратну игру у којој један ратник откида главу и кичму свог противника док гледаоци скандирају: „Докрајчи га! Докрајчи!“ Међутим, једна верзија исте игре коју је направила конкурентска компанија нема ту крваву сцену. Резултат? Насилнија верзија надмашила је у продаји свог конкурента у односу три према два. А то подразумева огроман новац. Када су кућне верзије ових игара изашле на тржиште, за прве две недеље компаније су зарадиле укупно 65 милиона америчких долара на међународној основи! Када је укључен профит, насиље је само још један мамац за потрошаче.

Насиље у спортовима је сасвим друга ствар. Играчи се често поносе тиме какву штету могу направити. На пример, на једној хокејашкој утакмици године 1990. било је 86 прекршаја — апсолутни рекорд. Утакмицу је прекинуло троипосатно непотребно насиље. Један играч се лечио због прелома фацијалне кости, изгребане рожњаче и дубоке посекотине. Чему такво насиље? Један играч је објаснио: „Кад добијете једну стварно емоционалну утакмицу, с доста туча, одлазите кући и осећате се мало ближе својим суиграчима. Мислим да су туче утакмицу заиста учиниле духовном.“ Изгледа да је у толико много данашњих спортова насиље постало не само средство којим се постиже циљ, већ са̂м циљ.

Насиље у школи

На школу се одувек гледало као на тврђаву где млади људи могу све своје друге бриге оставити иза себе и концентрисати се на развој свог ума и тела. Међутим, школа данас више није такво сигурно и безбедно место. Галупова анкета из 1994. установила је да насиље и банде сачињавају проблем број један у државним школама у Сједињеним Државама, надмашујући тако финансије које су биле на врху листе претходне године. Колико је заправо ситуација лоша?

На питање: „Да ли си икада био жртва неког насилног поступка који се десио у школи или у њеној близини?“, у једној анкети скоро сваки четврти ученик је одговорио потврдно. Више од једне десетине професора такође је одговорило потврдно. Иста анкета је установила да је 13 процената ученика, дечака и девојчица, признало да су у школу носили оружје једном или више пута. Већина њих тврди да су то радили само да би импресионирали друге или да би се заштитили. Али један 17-годишњи ученик је погодио свог професора у груди кад је професор покушао да му одузме пиштољ.

Насилна култура

Не може се порећи да насиља данас има посвуда. У кући, на послу, у школи и у забави, суочавамо се с насилном културом. Пошто су му свакодневно изложени, многи почињу да га прихватају као нешто нормално — све док они не постану жртве. Онда се питају: да ли ће икада престати? Да ли би и ти волео да сазнаш одговор? Онда те молимо да прочиташ следећи чланак.