Ширење библијске истине у Португалу

ОД КАМИЊЕ на северу до Вила Ријал де Сант Антонија на југу, хиљаде шарених рибарских чамаца начичкано је дуж 800 километара дуге португалске обале према Атланском океану. Риболовци већ вековима ’плове морем лађама‘ чинећи рибу главним јелом на трпезама многих Португалаца (Псалам 107:23).

Последњих 70 година у Португалу се одвија једна друга врста рибарења. Јеховини сведоци су запослени доносећи добру вест десетинама хиљада симболичних риба (Матеј 4:19, Ча). У мају 1995. највећи број објавитеља био је 44 650 — просечно један на око 210 становника. У неким градовима просек је дупло мањи.

С толико много радника, подручја за сведочење у многим областима обрађују се отприлике сваке седмице. Стога су португалски Сведоци веома жељни да користе различите приступе како би делили своју библијску наду с другима. Да, они цене важност обзнањивања библијске истине на сваки могући начин (1. Коринћанима 9:20-23).

Помагање онима који су наклоњени религији

Према попису становништва из 1991, у Португалу 70 процената оних који имају 18 и више година изјављују да су римокатолици. Упркос томе, међу људима је низак ниво библијског спознања. Новине Jornal de Notícias приметиле су: „То је једна од највећих трагедија католичког света: непознавање Библије!“ Зашто је то тако? Португалске новине Expresso указују на одговор. Извештавајући о састанку 500 свештеника у Фатими, новине  кажу: „Према прелату, неопходно је да свештеници сами себе ослободе бескрајног броја активности како би могли обновити искључиво њихов положај ’гласника‘... Ако свештеник уложи своју душу у проповедање јеванђеља, неће имати времена за било које друге активности.“

Насупрот томе, Јеховини сведоци у Португалу запослени су обзнањивањем библијске истине на сваки могући начин. Као резултат тога, многи искрени католици стичу библијско спознање.

Карлота је била побожна католикиња и члан групе младих у једном религиозном реду. Она је била и учитељица у забавишту где је радио један Сведок, Антонио. Као општи пионир, или пуновремени слуга, Антонио је увек настојао да са својим сарадницима за време ручка разговара о Библији. Једног дана Карлота га је питала о веровању у паклену ватру и о култу Марије. Антонио јој је показао шта Библија научава о овим темама и то је био почетак многих библијских разговора. Када је Карлота први пут посетила састанак у локалној Дворани Краљевства била је веома импресионирана. Међутим, време састанака се поклапало с временом састанака религиозног реда коме је припадала. Схватила је да мора донети одлуку. Шта ће урадити?

Карлота је сакупила целу групу младих и објаснила на темељу Библије зашто се повлачи. Сви су критиковали њену одлуку, осим једне девојке по имену Стела која је веома пажљиво слушала. Када је Карлота касније разговарала с њом Стела је постављала многа питања о пореклу и о сврси живота. Карлота јој је дала књигу Живот — како је настао? Еволуцијом или стварањем? a и с њом започела библијски студиј.

У међувремену је Карлота одлично духовно напредовала, крстила се у јуну 1991. и шест месеци касније почела да служи као општи пионир. У мају 1992. она и Антонио су се венчали и заједно продужили пионирску службу у суседној скупштини где је потреба већа. А Стела? Она се крстила у мају 1993. и сада служи као општи пионир.

Млади Франсиско је био веома религиозан. Сваке недеље ујутро присуствовао је миси а поподне рецитовању бројаница. Служио је као црквењак, помажући свештенику током мисе. Чак се молио Богу да једног дана буде „светац“!

Франсиско је заиста желео да има Библију и једног дана један пријатељ му је позајмио Библију. Био је изненађен када је пронашао да Бог има име, Јехова (Излазак 6:3; Псалам 83:18, NW). Био је још више изненађен када је у Изласку 20:4, 5 прочитао да Бог забрањује употребу ликова у обожавању! Схвативши да је црква  била пуна ликова, усрдно се молио Богу да му помогне да схвати сву ту збрку. Неколико дана касније срео је једног бившег школског друга и питао га зашто је напустио вечерњу школу.

„Сада посећујем једну бољу вечерњу школу“, одговорио је његов пријатељ.

„Која је то школа и шта учиш?“, питао је Франсиско. Био је потпуно неприпремљен за одговор свог пријатеља.

„Проучавам Библију у Дворани Краљевства Јеховиних сведока“, рекао му је пријатељ. „Да ли би волео да пођеш са мном?“

Франсиско је једва могао веровати ономе што је видео на првом састанку — срећна, насмејана лица; људи разговарају једни с другима на срдачан, пријатељски начин; деца седе са својим родитељима и поклањају пажњу ономе што се говори.

„Овде сам био потпуни странац а осећао сам се као део породице!“, узвикнуо је Франсиско. Од тада редовно посећује састанке. Сада Франсиско служи као старешина у скупштини и заједно се са својом супругом и двоје деце радује величанственим обећањима Краљевства у Божјој Речи.

Дељење истине с рођацима

Мануела, општи пионир у области Лисабона, има обилан улов духовних риба захваљујући својој истрајности у љубазном сведочењу свима, укључујући и рођаке. Међу њима је био њен телесни брат, Жузе Едуардо, који је тренирао борилачке вештине и коришћење оружја. Много пута је кршио закон и коначно је изведен пред суд због 22 оптужбе и осуђен на 20 година затвора. Био је толико насилан да су га се плашили чак и други затвореници, и био је затворен у веома добро осигураној ћелији.

Мануела је седам година стрпљиво посећивала Жузеа Едуарда, али је он увек одбацивао њену библијску поруку. Коначно, када је објављена књига Живот — како је настао? Еволуцијом или стварањем?, прихватио ју је и започет је библијски студиј. Одмах је направио изванредне промене у свом понашању. Недељу дана касније дао је лично сведочанство пред 200 затвореника, а следеће недеље пред још 600. Чак је добио дозволу да посети затворенике у другим затворским блоковима. Захваљујући изванредној промени у његовом понашању, казна је смањена на 15 година. Након што је одслужио 10 година условно је ослобођен. Од тада је прошло пет година и Жузе Едуардо је сада крштени Јеховин сведок и служи као слуга помоћник у локалној скупштини. Прави пример да ’вук борави с јагњетом‘! (Исаија 11:6).

Због тога што се и даље трудила да сведочи својој породици, Мануела је имала радост да помаже свом супругу и  четворици других чланова своје породице да постану активни у Јеховиној служби. Њен супруг је сада слуга помоћник.

„Ишутираћу их одавде“

Марија до Кармо је живела у предграђу Лисабона када су је посетили Сведоци. Свидело јој се оно што је чула и питала је свог супруга, Антонија, да ли би могла имати библијски студиј код куће. „Немој ни да размишљаш о томе!“, одговорио је. „Ако икада затекнем Јеховине сведоке у нашој кући, ишутираћу их одавде.“ Узгред речено, Антонио је био инструктор каратеа и имао је црни појас трећи дан. Тако је Марија до Кармо одлучила да има библијски студиј на неком другом месту.

Касније је Антонио морао да иде у Енглеску на осмодневни курс каратеа и Марија до Кармо је у његов кофер пажљиво спаковала публикацују Моја књига библијских прича. b Пошто је Антонио имао обиље времена на свом путу, прочитао је књигу. На повратку кући, олуја је жестоко тресла авион, и он је с тешкоћама слетео. Антонио се први пут у свом животу молио Јехови.

Кад је Антонио стигао кући, Сведокиња која је водила студиј с његовом супругом позвала га је на састанак. Прихватио је позив и установио је да су сви били веома пријатељски настројени. Уговорен је библијски студиј и за кратко време Антонио је знао да мора донети неке одлуке. Исход је био тај да је прекинуо да друге учи каратеу и почео је да поучава своје ученике како да живе мирољубиво сада и заувек. Један од њих, такође с црним појасом, сада је крштени хришћанин.

Што се тиче Антонија, крстио се у априлу 1991. Дан након крштења почео је да служи као помоћни пионир. Шест месеци касније почео је да служи као општи пионир и ускоро је водио 12 кућних библијских студија. У јулу 1993. наименован је за слугу помоћника у скупштини.

На често обрађиваним подручјима

У многим областима те земље, подручја се обрађују отприлике сваке седмице. Како се Сведоци старају да њихова активност ’рибарења‘ буде продуктивна?

Жоао покушава да контактира са сваком особом у свакој кући. Када је посетио једну госпођу, питао је да ли још неко живи у тој кући. Госпођа је одговорила да њен супруг и два сина живе ту, али да с њима није лако контактирати јер раде и кући су само увече. Тако је Жоао наставио даље и посетио друге у том подручју. Око сат и по касније обратио му се један човек.

„Рекли сте да желите да разговарате са мном“, рекао је тај човек Жоаоу. „Молим вас, реците ми шта желите.“

„Извините, али ја вас не познајем“, затечено је одговорио Жоао. „Ко сте ви?“

„Ја сам Антонио, и живим ту у улици. Рекли сте мојој мајци да желите да разговарате са остатком породице тако да сам дошао да видим шта желите.“

Жоао је Антонију дао темељно сведочанство и започео с њим библијски студиј. Након другог студија, Антонио је питао да ли би студиј могао да се одржава два пута недељно. За само четири месеца придружио се Жоаоу и почео да проповеда добру вест у својој улици. Крстио се три месеца касније. И његова мајка је недавно почела да проучава Библију. Колико је важно да у служби покушамо да разговарамо са свим члановима домаћинства!

Оваква узбудљива искуства показују да у водама Португала треба још обилно духовно рибарити. Јехова је благословио марљиве Сведоке хиљадама напредних библијских студија. Док они и даље траже све више и више начина да обзнане библијску истину свима, речи апостола Павла упућене хришћанима у Филипима данас се заиста испуњавају у Португалу: „На сваки начин ... Христос [се] објављује“ (Филипљанима 1:18, Ча).

[Фусноте]

[Мапа на 23. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

ШПАНИЈА

ПОРТУГАЛ

[Слике на странама 24, 25]

Сведоци у Португалу користе сваку прилику да обзнане библијску истину