Бог брине за тебе

МЕРИ, једна хришћанка у својим позним 40-им, пропатила је много у свом животу. Прељуба њеног супруга водила је до развода пре више од једне деценије. Одонда се Мери бори да испуни своју улогу самохраног родитеља своје четворо деце. Али она је још увек сама и понекад изгледа да је усамљеност несношљива. Мери се пита: ’Да ли то значи да Бог не брине за мене и моју децу без оца?‘

Било да си доживео сличну несрећу или не, сигурно можеш имати разумевања према Мериним осећањима. Сви смо ми подносили искушавајуће околности и можда смо се баш питали када и како ће Јехова деловати у нашу корист. Нека од тих искустава су директан резултат нашег држања Божјих закона (Матеј 10:16-18; Дела апостолска 5:29). Друга су последица тога што смо несавршени људи који живе у свету којим влада Сотона (1. Јованова 5:19). Апостол Павле је писао: „Сва створења у мукама рађања уздишу“ (Римљанима 8:22).

Међутим, чињеница да се суочаваш са жестоком кушњом не значи да те је Јехова одбацио или да није заинтересован за твоју добробит. Како можеш бити сигуран у то? Шта показује да Бог брине за тебе?

Древни пример

Библија пружа јасан доказ Јеховине бриге за људе као појединце. Узми у обзир Давида. Јехова се лично интересовао за овог младог пастира, пронашавши да је ’човек по његовом срцу‘ (1. Самуилова 13:14). Касније, када је Давид владао као краљ, Јехова му је обећао: „Показаћу се да сам с тобом куд год да идеш“ (2. Самуилова 7:9, NW).

Да ли то значи да је Давид водио „чаробан“ живот, ослобођен сваке тешкоће? Не, Давид се суочавао са жестоким кушњама и пре и током своје владавине. Неколико година пре него што је постао краљ, немилосрдно га је гонио убилачки настројен краљ Саул. Током овог периода свог живота Давид је написао: „Душа је моја међу лавовима ... међу људима чији су зуби копља и стреле“ (Псалам 57:5).

Ипак, кроз ову невољу Давид је био уверен у Јеховину личну бригу. „Ти бројиш кораке потуцања мога“, изјавио је у молитви Јехови. Да, за Давида је то било као да је Јехова документовао целокупно искушење. Затим је Давид додао: „Чувај сузе моје у тулумима својим: нису ли и оне у књизи твојој?“ a (Псалам 56:9). Давид је овом аналогијом изразио поверење да је Јехова био свестан не само ситуације већ и његовог емоционалног ударца.

Пред крај свог живота Давид је из личног искуства могао написати: „Господ учвршћује кораке правог човека и мили су њему путеви његови; ако посрне, не пада, јер га Господ за руку прихваћа“  (Псалам 37:23, 24). И ти можеш бити уверен да чак и ако су твоје кушње сталне и дуготрајне, Јехова примећује и цени твоју устрајност. Павле је писао: „Бог није неправедан да заборави труд ваш и љубав коју показасте за име његово, послуживши и још даље служећи светима“ (Јеврејима 6:10).

Штавише, Јехова може деловати у твоју корист тиме што ти даје снагу да издржиш какве год да су препреке постављене на твом путу. „Многе су невоље праведника“, писао је Давид, „али Господ увек га избавља“ (Псалам 34:20). Заиста, Библија нам каже да очи Јеховине „гледају по свој земљи да би показао силу своју према онима којима је срце цело према њему“ (2. Летописа 16:9).

Јехова те привлачи

Додатни доказ Јеховине личне бриге може се наћи у Исусовим речима. „Нико не може доћи к мени“, рекао је, „ако га не привуче Отац који ме посла“ (Јован 6:44). Да, Јехова појединачно помаже људима да искористе предности Христове жртве. Како? У великој мери кроз дело проповедања о Краљевству. Истина, ово дело служи као „сведочанство свима народима“, а ипак достиже људе на појединачној основи. Чињеница да слушаш поруку о доброј вести и да се одазиваш на њу јесте доказ Јеховине личне заинтересованости за тебе (Матеј 24:14).

Помоћу светог духа Јехова привлачи појединце свом Сину и нади вечног живота. То свима омогућује да схвате и примене духовне истине упркос било каквим наслеђеним ограничењима и несавршеностима. Заиста, особа не може разумети Божје намере без помоћи Божјег духа (1. Коринћанима 2:11, 12). ’Немају сви веру‘, као што је Павле писао Солуњанима (2. Солуњанима 3:2). Јехова обезбеђује свој дух само онима који испољавају спремност да буду привучени к њему.

Јехова привлачи људе јер их воли као појединце и жели да постигну спасење. Какав снажан доказ Јеховине личне бриге! Исус је рекао: „Тако није воља Оца вашега небескога да се изгуби ни један од ових малих“ (Матеј 18:14). Да, у Божјим очима свака особа је важна као посебан појединац. Због тога је Павле могао написати: „[Он] ће дати свакоме по делима његовим“ (Римљанима 2:6). И апостол Петар је рекао: „Бог нема личних обзира, него у свакоме народу који се год боји њега и праведно поступа, мио је њему“ (Дела апостолска 10:34, 35).

Исусова чуда

Божја лична заинтересованост за људе била је дирљиво показана чудима која је чинио његов Син, Исус. Та лечења су била пропраћена дубоким осећањем (Марко 1:40, 41). Пошто Исус „не може ништа чинити сам од себе, него он чини оно што види да Отац чини“, његова самилост осликава дирљив портрет Јеховине забринутости за сваког свог слугу (Јован 5:19).

Размотримо извештај о једном чуду које је Исус извршио, а које је записано у Марку 7:31-37. Овде је Исус излечио једног човека који је био глув и који је патио од говорних поремећаја. „Он га [тог човека] узе на страну, далеко од народа“, прича Библија. Затим „погледавши на небо уздахну, и рече: Ефата, то јест: отвори се!“

 Зашто је Исус узео на страну тог човека? Па, вероватно би се човек који је једва могао говорити осећао нелагодно пред посматрачима. Исус је могао приметити нелагодност тог човека и зато је изабрао да га насамо излечи. „Цела прича“, примећује један изучавалац Библије, „најживописније нам показује да Исус није сматрао тог човека пуким случајем; сматрао га је појединцем. Тај човек је имао посебну потребу и посебан проблем, и с најнежнијом пажљивошћу Исус је поступао с њим на начин који је поштедео његова осећања и на начин који је он могао разумети.“

Овај извештај показује да је Исус био лично заинтересован за људе. Можеш бити сигуран да је он баш тако заинтересован и за тебе. Истина, његова жртвена смрт била је израз љубави према целом свету искупљивог човечанства. Ипак, тај поступак можеш схватити лично, као што га је схватио и Павле који је писао: ’Син Божји, који ме је љубио и који је себе за мене предао‘ (Галатима 2:20). И пошто је Исус запазио да ’ко је видео њега, видео је оца‘ можемо бити сигурни да је Јехова исто тако заинтересован за сваког свог слугу (Јован 14:9).

Јехова постаје Наградилац

Усвајање спознања Бога укључује спознати сваку фасету његове личности  како су откривене у Библији. Са̂мо име Јехова, које значи „Он проузрокује да постаје“, подразумева да Јехова може постати шта год изабере да би извршио своју вољу. Он је кроз историју узимао различите улоге, укључујући улогу Створитеља, Оца, Сувереног Господа, Пастира, Јехове над војскама, Слушача молитве, Судије, Величанственог Инструктора и Откупитеља. b

Да бисмо ценили пуно значење Божјег имена морамо спознати Јехову и у улози Наградиоца. Павле је писао: „Без вере није могуће Богу угодити, јер онај који хоће да дође к Богу треба да верује да Бог постоји и да награђује оне који га траже“ (Јеврејима 11:6).

Јехова је обећао вечни живот на рајској земљи онима данас који изабирају да му служе целим срцем. Није себично радосно ишчекивати испуњење тог величанственог обећања, нити је арогантно замишљати себе тамо. Мојсије је ’гледао на награду‘ (Јеврејима 11:26). Павле је исто тако жељно очекивао испуњење Божјег обећања за верне помазане хришћане. Он је писао: „Трчим према циљу за наградом на коју нас Бог у Христу Исусу горе позива“ (Филипљанима 3:14, Ча).

И ти можеш радосно ишчекивати награду коју Јехова обећава онима који истрају. Очекивање те награде је саставни део твог спознања Бога и твоје истрајности у његовој служби. Стога свакодневно медитирај о благословима које Јехова чува за тебе. Мери, споменута на почетку, уложила је посебан труд да то ради. „Недавно сам први пут у свом животу“, каже она, „прихватила да се Исусова откупна жртва односи и на мене. Почињем да осећам да Јехова брине за мене као особу. Више од 20 година сам хришћанка али тек недавно сам заиста почела да верујем у то.“

Кроз проучавање и искрено медитирање о Библији, Мери је заједно с милионима других сазнала да Јехова брине о свом народу не само као о групи већ као и о појединцима. Апостол Петар је био толико уверен у то да је писао: „Све своје бриге метните на њега, јер се он [Бог] брине за вас“ (1. Петрова 5:7). Да, Бог брине за тебе!

[Фусноте]

[Оквир на 6. страни]

Ускрсење — доказ да Бог брине

УВЕРЉИВ доказ Божје заинтересованости за сваког појединца налази се у Библији, у Јовану 5:28, 29: „Иде час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божјега и излазиће из њих.“

Интересантно је да се грчка реч мнемеион (спомен-гроб) овде користи уместо речи тафос (гроб). Реч тафос једноставно преноси мисао о сахрани. Али мнемеион сугерише да се памти прошлост особе која је умрла.

С обзиром на то, размисли само о томе шта ће ускрсење захтевати од Јехове Бога. Да би некога вратио у живот он мора знати све о тој особи — укључујући и његове или њене наслеђене особине и комплетну меморију. Само тада би тај појединац могао бити враћен са истим идентитетом.

Наравно, то је немогуће с људске тачке гледишта, али „код Бога [је] све могуће“ (Марко 10:27). Он чак може докучити шта је у срцу неке особе. Чак и ако је особа већ вековима мртва, Божје успомене на ту особу су непогрешиве; оне не могу избледети (Јов 14:13-15). Тако, када је споменуо Аврама, Исака и Јакова, Исус је чак и вековима након што су умрли могао рећи да Јехова „није Бог мртвих него живих, јер су њему сви живи“ (Лука 20:38).

Према томе, до подробних појединости милијарде оних који су умрли налазе се у сећању Јехове Бога. Какав задивљујућ доказ да Бог брине о људима на појединачној основи!

[Слика на 7. страни]

Исус се лично интересовао за оне које је лечио