„Останите у ишчекивању мене“

„’Зато останите у ишчекивању мене‘, изричај је Јеховин“ (СОФОНИЈА 3:8, NW).

1. Које је упозорење дао пророк Софонија, и од какве је то важности за људе данас?

 „БЛИЗУ је велики дан Господњи.“ Овај упозоравајући повик изрекао је пророк Софонија средином седмог века пре н. е. (Софонија 1:14). У року од 40 или 50 година, то пророчанство се испунило када је дан извршења Јеховиних пресуда дошао на Јерусалим и на оне народе који су пркосили Јеховином суверенитету тиме што су малтретирали његов народ. Зашто је то важно за људе који живе на крају 20. века? Ми живимо у времену када се Јеховин коначни „велики дан“ брзо приближава. Баш као у Софонијино време, ’жестина гнева‘ Јеховиног тек што није букнула против савременог еквивалента Јерусалима — хришћанског света — и свих народа који малтретирају Јеховин народ и пркосе његовом универзалном суверенитету (Софонија 1:4; 2:4, 8, 12, 13; 3:8; 2. Петрова 3:12, 13).

Софонија — храбри сведок

2, 3. (а) Шта знамо о Софонији, и шта указује да је он био Јеховин храбри сведок? (б) Које чињенице нам помажу да одредимо време и место Софонијиног пророковања?

² Мало се зна о пророку Софонији, чије име (хебрејски, Tsephan·yahʹ) значи „Јехова је сакрио (сабрао)“. Међутим, као контраст другим пророцима, Софонија је пружио свој родослов до четвртог колена уназад до ’Језекије‘ (Софонија 1:1; упореди са Исаијом 1:1; Јеремијом 1:1; Језекиљем 1:3). То је тако необично да већина коментатора идентификује верног краља Језекију као његовог чукунчукундеду. Ако он то јесте био, онда је Софонија био краљевског порекла, а то би његовој оштрој осуди кнезова Јуде дало додатну тежину и показало да је он био Јеховин храбри сведок и пророк. Његово присно познавање топографије Јерусалима и онога шта се дешавало на краљевском двору сугерише да је Јеховине пресуде можда објављивао у самој престоници. (Види Софонију 1:8-11, фусноте у NW.)

³ Вредна пажње је чињеница да, док је Софонија објављивао божанске пресуде против државних Јудиних ’кнезова‘ (племића, или племенских главара) и ’краљевих синова‘, он у свој критици никада није споменуо самог краља a (Софонија 1:8; 3:3). Ово наводи на помисао да је млади краљ Јосија већ испољио склоност ка чистом обожавању, иако, с обзиром на ситуацију коју је Софонија осудио, очигледно још није започео своју религиозну реформу. Све  ово наводи на помисао да је Софонија пророковао у Јуди у раним годинама Јосије, који је владао од 659. до 629. пре н. е. Енергично Софонијино пророковање без сумње је увећало свесност младог Јосије о идолопоклонству, насиљу и покварености што су у то време преовладавали у Јуди и охрабрило његову каснију акцију против идолопоклонства (2. Летописа 34:1-3).

Разлози за Јеховин жестоки гнев

4. Којим је речима Јехова изразио свој гнев против Јуде и Јерусалима?

⁴ Јехова је имао добар разлог да осећа гнев према вођама и становницима Јуде и њене престонице, Јерусалима. Преко свог пророка Софоније он је рекао: „На Јуду ћу руком својом замахнути и на становнике Јерусалимске; истребићу из тих места Валове остатке, име слуга његових и свештеника његових; оне који се на крововима војсци небеској клањају, који им се клањају а Господом се куну, и куну се краљем својим [„и који се куну Мелхомом“, ДК]“ (Софонија 1:4, 5).

5, 6. (а) Каква је била религиозна ситуација у Јуди у Софонијино време? (б) Какво је било стање Јудиних државних вођа и њихових подређених?

⁵ Јуда је била укаљана понижавајућим обредима плодности у обожавању Вала, демонском астрологијом и обожавањем паганског бога Малхома. Ако је Малхом исто што и Молох, како неки сугеришу, онда је Јудино криво обожавање укључивало гнусно жртвовање деце. Такви религиозни поступци су одвратни у Јеховиним очима (1. Краљевима 11:5, 7; 14:23, 24; 2. Краљевима 17:16, 17). Они су навукли његову јарост тим више јер су се ти идолопоклоници још увек заклињали у Јеховино име. Он више неће толерисати такву религиозну нечистоћу и одрезаће паганске и отпадничке свештенике.

⁶ Надаље, Јудине државне вође биле су покварене. Њени кнезови су били попут грабљивих ’лавова који ричу‘, а њене судије су се могли упоредити с прождрљивим ’вуковима‘ (Софонија 3:3). Њихови подређени били су оптужени да су ’куће господара напунили насиљем и преваром‘ (Софонија 1:9). Материјализам је био распрострањен. Многи су користили ситуацију да згрну богатство (Софонија 1:13).

Сумње у погледу Јеховиног дана

7. Колико дуго је пре ’великог дана Господњег‘ Софонија пророковао, и какво је било духовно стање многих Јевреја?

⁷ Као што смо већ видели, катастрофална религиозна ситуација која је преовладавала у Софонијиним данима указује да је он своје дело као сведок и пророк обављао пре него што је краљ Јосија око 648. пре н. е. започео своју акцију против идолопоклонства (2. Летописа 34:4, 5). Вероватно је, дакле, да је Софонија пророковао најмање 40 година пре него што је „велики  дан Господњи“ дошао на краљевство Јуде. У том интервалу, многи Јевреји су имали сумње и ’одвраћали су се‘ од служења Јехови, постајући равнодушни. Софонија говори о онима „што Господа не траже, нити га за савет питају“ (Софонија 1:6). Очито, особе у Јуди су биле апатичне, и нису се бавиле Богом.

8, 9. (а) Зашто ће Јехова испитати „људе који на свом талогу леже“? (б) На које ће начине Јехова обратити пажњу на становнике Јуде и на његове државне и религиозне вође?

⁸ Јехова је обзнанио своју намеру да испита оне који тврде да су његов народ. Међу онима који се издају да су његови обожаваоци, он ће изнаћи оне који у својим срцима гаје сумње у погледу његове способности или намере да интервенише у људским збивањима. Он је рекао: „У тај дан ћу ја с буктињама Јерусалим претражити, и казнићу људе који на свом талогу леже, и у срцу своме веле: Не чини Господ ни добра ни зла“ (Софонија 1:12). Овај израз ’људи који на свом талогу леже‘ (указивање на справљање вина) односи се на оне који су се усталили, попут талога на дну неке бачве, и који не желе да их било каква објава о непосредној божанској интервенцији у послове човечанства узнемирава.

⁹ Јехова ће обратити пажњу на становнике Јуде и Јерусалима и на њихове свештенике који су обожавање њега помешали с паганизмом. Ако се осећају сигурнима, као да су под окриљем ноћи унутар јерусалимских зидина, он ће их претражити као с буктињама које ће пробити духовну таму у којој су они нашли заклон. Он ће их истрести из њихове религиозне апатије, најпре застрашујућим порукама о пресудама, а затим извршењем тих пресуда.

„Близу је велики дан Господњи“

10. Како је Софонија описао „велики дан Господњи“?

¹⁰ Јехова је надахнуо Софонију да објави: „Близу је велики дан Господњи, близу је, нагло се примиче! Дан Господњи глас свој пушта [’горки‘, NW]“ (Софонија 1:14). Заиста су горки дани били пред свима — свештеницима, кнезовима и народом — који су одбили да пазе на упозорење и да се врате правом обожавању. Описујући тај дан извршења пресуде, пророчанство наставља: „Дан је тај дан гнева, дан тескобе и мука, дан пустошења и затирања, дан мрака и таме, дан облака и магле, дан у који ће одјекнути трубе и покличи бојни на тврде градове и на куле високе“ (Софонија 1:15, 16).

11, 12. (а) Каква је порука осуде била изречена против Јерусалима? (б) Да ли ће материјални просперитет спасти Јевреје?

¹¹ У року од неколико брзопролазних деценија, војске Вавилона упашће у Јуду. Јерусалим неће умаћи. Његови стамбени и пословни делови биће опустошени. „У тај дан, говори Господ, биће вике на Рибљим вратима и кукања на другој од града страни, и велика погибија на бреговима. Закукајте, становници  Мактески! [део Јерусалима], јер изгибоше сви они што тргују, истребише се сви који сребро носе“ (Софонија 1:10, 11, фуснота у NW).

¹² Одбијајући да верују да је Јеховин дан близу, многи Јевреји су били дубоко упетљани у уносне пословне потхвате. Али преко свог верног пророка Софоније, Јехова је прорекао да ће ’се добра њихова разграбити, куће њихове пустошити‘. Они неће пити вино које су спремали, и „неће их моћи избавити ни сребро ни злато њихово у дан гнева Господњега“ (Софонија 1:13, 18).

Осуђени други народи

13. Какву је поруку осуде Софонија изрекао против Моава, Амона и Асирије?

¹³ Посредством свог пророка Софоније, Јехова је такође исказао свој гнев против народа који су малтретирали његов народ. Он је објавио: „Чуо сам ја хуле Моавске и увреде Амонских синова, кад мој народ ружише и бесно [„поносно“, NW] се подигоше на међе његове. Зато: Жив сам ја!, говори Господ над војскама, Бог Израиљев, Моав ће као Содом бити, а синови Амонови као Гомор, место копривама покривено, слатина и вечна пустош. ... Дигнуће он руку своју на север и затрће Асирију, и од Ниневије ће пустош направити, суху земљу као пустињу“ (Софонија 2:8, 9, 13).

14. Који доказ постоји да су се страни народи ’поносно подизали‘ против Израелаца и њиховог Бога, Јехове?

¹⁴ Моав и Амон били су Израелови традиционални непријатељи. (Упореди са Судијама 3:12-14.) Моавска стена, у Музеју у Лувру, у Паризу, носи једну гравуру која садржи хвалисаву изјаву моавског краља Меше. Он поносито прича о томе како је заузео неколико израелских градова уз помоћ свог бога Хемоса (2. Краљевима 1:1). Јеремија, Софонијин савременик, говорио је о томе да су Амонци окупирали Израелску територију Гада у име њиховог бога Малхома (Јеремија 49:1). Што се тиче Асирије, краљ Салманасар V опколио је и заузео Самарију отприлике један век пре Софонијиног времена (2. Краљевима 17:1-6). Мало касније, краљ Сенахерим је напао Јуду, запосео многе њене утврђене градове, и чак запретио Јерусалиму (Исаија 36:1, 2). Говорник асирског краља се заиста поносно подизао против Јехове када је захтевао предају Јерусалима (Исаија 36:4-20).

15. Како ће Јехова понизити богове народа који су се поносно подизали против његовог народа?

¹⁵ Псалам 83 спомиње бројне народе, укључујући и Моав, Амон и Асирију, који су се поносно подизали против Израела, и хвалисаво говорили: „Дођите ... да их истребимо из народа, да се име Израиљево више не спомене“ (Псалам 83:5). Пророк Софонија је храбро најавио да ће сви ови охоли народи и њихови богови бити понижени пред Јеховом над војскама. „То ће им бити за поноситост њихову, јер наружише и увредише дрско народ Господа над војскама. Господ ће им страховит бити, јер ће он све богове земаљске уништити, и њему ће се сви у земљи клањати по свим острвима народа“ (Софонија 2:10, 11).

„Останите у ишчекивању мене“

16. (а) За кога је приближавање Јеховиног дана био извор радости, и зашто? (б) Који је подстичући позив био упућен овом верном остатку?

¹⁶ Док су духовна летаргија, скептицизам, идолопоклонство, поквареност и материјализам преовладавали међу вођама и многим становницима Јуде  и Јерусалима, очигледно су неки верни Јевреји слушали Софонијина упозоравајућа пророчанства. Њих су растужили гнусни поступци Јудиних кнезова, судија и свештеника. Софонијине изјаве су биле извор утехе за ове лојалне особе. Далеко од тога да је узрок патње, за њих је приближавање Јеховиног дана био извор радости, јер ће он зауставити такве огавне поступке. Верни остатак је пазио на Јеховин подстичући позив: „’Зато, останите у ишчекивању мене‘, изричај је Јеховин, ’до дана мог устајања на плен, јер је моја судска одлука да скупим нације, да приберем краљевства, да бих излио на њих своју тужбу, сав свој горући гнев‘“ (Софонија 3:8, NW).

17. Када је и како Софонијина порука пресуде почела да се испуњава на народима?

¹⁷ Они који су пазили на то упозорење нису били затечени. Многи су доживели да виде испуњење Софонијиног пророчанства. Коалиција Вавилонаца, Мида и хорди са севера, вероватно Скита, заузела је и уништила Ниневију 632. пре н. е. Историчар Вил Дурант говори: „Војска Вавилонаца под Набополасаром уједињена с војском Мида под Сикаресом и хордом Скита из Каукаса, са задивљујућом лакоћом и брзином освојили су северне тврђаве. ... Једним ударцем Асирија је нестала из историје.“ Било је то управо оно што је Софонија пророковао (Софонија 2:13-15).

18. (а) Како је божанска пресуда извршена над Јерусалимом, и зашто? (б) Како се Софонијино пророчанство о Моаву и Амону испунило?

¹⁸ Многи Јевреји који су остали у ишчекивању Јехове такође су доживели да виде да се његове пресуде извршавају над Јудом и Јерусалимом. У вези с Јерусалимом, Софонија је пророковао: „Тешко граду бунтовном и окаљаном, граду насилничком! Не слуша гласа никаквога, не прима наука; не узда се у Господа, не приступа Богу своме“ (Софонија 3:1, 2). Због Јерусалимове неверности, Вавилонци су га два пута опседали и коначно заузели и уништили 607. пре н. е. (2. Летописа 36:5, 6, 11-21). Што се тиче Моава и Амона, према јеврејском историчару Јосифу, у петој години после пада Јерусалима, Вавилонци су против њих водили рат и поразили их. Након тога су престали да постоје, као што је проречено.

19, 20. (а) Како је Јехова наградио оне који су остали у ишчекивању њега? (б) Зашто нас ови догађаји интересују и шта ће бити осмотрено у наредном чланку?

¹⁹ Испуњење ових и других детаља Софонијиног пророчанства било је за Јевреје и нејевреје који су остали у ишчекивању Јехове искуство које јача веру. Међу онима који су преживели уништење које је задесило Јуду и Јерусалим били су Јеремија, Етиопљанин Авдемелех и дом Јонадавов, Рихавовци (Јеремија 35:18, 19; 39:11, 12, 16-18). Верни Јевреји у изгнанству и њихово  потомство, што су и даље чекали Јехову, постали су део срећног остатка који је 537. пре н. е. био ослобођен из Вавилона и који се вратио у Јуду да поново успостави чисто обожавање (Јездра 2:1; Софонија 3:14, 15, 20).

²⁰ Какво све ово значење има за наше време? На много начина ситуација из Софонијиних дана одговара стварима које се данас дешавају у хришћанском свету. Надаље, различити ставови Јевреја у тим временима имају сличности са ставовима који се данас могу наћи, понекад чак и међу Јеховиним народом. Ово су ствари које ће бити обрађене у наредном чланку.

[Фуснота]

Као понављање

◻ Каква је у Софонијиним данима била религиозна ситуација у Јуди?

◻ Какво је стање преовладавало међу државним вођама, и какав је био став многих из народа?

◻ Како су се народи поносно подизали против Јеховиног народа?

◻ Које је упозорење Софонија дао Јуди и другим народима?

◻ Како су они који су остали у ишчекивању Јехове били награђени?

[Питања за разматрање]

[Слика на 9. страни]

Моавска стена која потврђује да је моавски краљ Меша говорио прекорне речи против древног Израела

[Извор]

Моавска стена: Музеј у Лувру, у Паризу

[Слика на 10. страни]

Дајући подршку Софонијином пророчанству, ова таблица с клинастим писмом Вавилонске хронике бележи да је коалиција војски уништила Ниневију

[Извор]

Таблица с клинастим писмом: љубазношћу The British Museum