Ко је био Теофил из Антиохије?

„НАЗИВАШ ме хришћанином, као да је проклетство носити то име, а ја, с моје стране, тврдим да сам хришћанин и носим то име Богу мило, надајући се да сам користан Богу.“

Тако је Теофил започео своје троделно дело под насловом Theophilus to Autolycus. То је почетак његове одбране од отпадништва у другом веку. Теофил се одважно идентификовао као Христов следбеник. Изгледа да је био одлучан да управља својим стварима како би постао ’Богу мио‘, у складу са значењем његовог имена на грчком језику. Ко је заправо био Теофил? Када је живео? И шта је постигао?

Лична историја

Мало се зна о Теофиловој личној историји. Одгојили су га нехришћански родитељи. Теофил се касније преобратио на хришћанство али тек након што је брижљиво проучавао Писмо. Постао је бискуп скупштине у Сиријској Антиохији, данас познатој као Антакија, у Турској.

У складу са Исусовом заповешћу, хришћани првог века су проповедали међу становништвом Антиохије. Лука је известио о њиховом успеху, говорећи: „Рука Божја беше с њима, и многи вероваше и обратише се ка Господу“ (Дела апостолска 11:20, 21). Божанским вођством, следбеници Исуса Христа постали су познати као хришћани. Овај израз је први пут био употребљен у Сиријској Антиохији (Дела апостолска 11:26). У првом веку н. е. апостол Павле је путовао у Сиријску Антиохију и она је постала његова главна база. Варнава и Павле у друштву Јована Марка кренули су на своје прво мисионарско путовање из Антиохије.

Рани хришћани у Антиохији мора да су били у великој мери охрабрени посетом апостола њиховом граду. Посете представника водећег тела из првог века које јачају веру несумњиво су делом заслужне за њихов одушевљени одзив  на истину из Божје Речи (Дела апостолска 11:22, 23). Како мора да је за њих било охрабрујуће да виде како толико много становника Антиохије предаје свој живот Јехови Богу! Међутим, Теофил је живео у Антиохији више од 100 година касније.

Историчар Еусебије наводи да је Теофил био шести бискуп Антиохије, рачунајући од времена Христових апостола. Теофил је записао знатан број усмених дискусија и оповргавања јереси. Он је укључен међу дванаестак хришћанских апологета свог доба.

Поглед на његова списа

Одговарајући на ранији дијалог, Теофил отписује паганину Отоликусу овим уводним речима: „Јадним људима исквареног ума разговорљив језик и елегантан стил пружају задовољство и такву хвалу да таштина ужива у њима.“ Теофил објашњава говорећи: „Љубитељ истине не обраћа пажњу на китњасте говоре, већ испитује стварну важност говора ... Напали сте ме празним речима, хвалећи се вашим боговима од дрвета и камена, кованим и ливеним, изрезаним и изрезбареним, који нити виде нити чују, јер су идоли и дела људских руку.“ (Упореди с Псалмом 115:4-8.)

Теофил открива заблуду идолопоклонства. Својим типичним стилом писања, он елоквентно, иако излишно, настоји да формулише стварну природу истинитог Бога. Он разјашњава: „Божји изглед је неизрецив и неописив, и не може се видети очима тела. У слави Он је несхватљив, у величини недокучив, у узвишености непојмљив, у моћи неупоредив, у мудрости без премца, у доброти јединствен, у љубазности неизрецив.“

Допуњујући овај опис Бога, Теофил наставља: „Али он је Господ, јер Он влада свемиром; Отац, јер је он пре свих ствари; Моделар и Створитељ, јер је Он стваралац и створитељ свемира; Највиши, јер је Он над свима; и Свемоћни, јер Он Сам влада и обухвата све.“

Затим, усмеравајући се на специфична Божја достигнућа, Теофил продужава на начин типичан за његов темељан и некако монотон стил, говорећи: „Јер су небеса Његово дело, земља је Његово стварство, море је Његових руку дело; човек је Његова творевина и Његов лик; сунце, месец и звезде су Његова стварства, начињена за знаке, доба и дане и године, која могу служити и бити робови човеку; и све ствари које је Бог створио од ствари које нису у стварима које постоје, да би се кроз Његова дела Његова величина могла спознати и разумети.“

Даљњи пример Теофиловог напада на лажне богове његових дана може се приметити у следећим речима упућеним Отоликусу: „Имена оних које кажеш да обожаваш имена су мртвих људи. ... И какви су то људи били? Зар Сатурн није био канибал који је уништавао и прождирао своју сопствену децу? И ако си споменуо његовог сина Јупитера ... кога је хранила коза ... И његова друга дела — његов инцест, прељубу и похоту.“

Проширујући своје поље, Теофил појачава свој став противљења паганском идолопоклонству. Он пише: „Треба ли да надаље пребројавам мноштва животиња које су обожавали Египћани, и гмизавце и стоку, и дивље звери и птице и речне рибе ... Грци и други народи обожавају стене и дрво и друге врсте материјала.“ „Али Бога, живог и правог Бога ја обожавам“, објавио је Теофил. (Упореди с 2. Самуиловом 22:47; Делима апостолским 14:15; Римљанима 1:22, 23.)

 Драгоцено сведочанство

Упозорења и подстицања у Теофиловом троделном делу у коме побија Отоликуса садрже многе аспекте и детаље. Друга Теофилова списа била су усмерена против Хермогена и Марсиона. Он је такође писао наставне и просветне књиге, уз коментаре о Јеванђељима. Међутим, сачуване су само три књиге упућене Отоликусу у облику једног манускрипта.

Прва књига је извињење написано Отоликусу у одбрани хришћанске религије. Друга књига упућена Отоликусу говори против популарне паганске религије, спекулације, филозофија и песника. У Теофиловој трећој књизи паганска литература се упоређује с Писмом.

На почетку Теофилове треће књиге, Отоликус је очигледно још увек мислио да је Реч истине била једна залудна прича. Теофил је оптуживао Отоликуса, тврдећи: „Ти радо подносиш будале. Иначе те не би подстицали неразумни људи да се покораваш празним речима и да одајеш част преовладавајућим гласинама.“

Шта су биле те „преовладавајуће гласине“? Теофил открива извор. Клеветници нас „безбожним уснама лажно оптужују, [нас] који смо обожаваоци Бога, и називамо се хришћанима, тврдећи да су наше жене заједничке и да их промискуитетно користимо; и да чак чинимо инцест с нашим властитим сестрама и оно што је најбезбожније и најсвирепије од свега, да једемо људско тело.“ Теофил се трудио да побије ово веома нетачно паганско гледиште о хришћанима другог века. Он је користио светло истине које се налази у Божјој надахнутој Речи (Матеј 5:11, 12).

Оно што сведочи да је Теофил био упознат с Божјом Речју јесте честа употреба и указивање и на хебрејске и на грчке библијске текстове. Он је био један од ранијих тумача Јеванђеља. Многа Теофилова указивања на Писмо пружају богатство увида у размишљања која су преовладавала у његово доба. Он је користио своје познавање надахнутих списа да изложи њихову неизмерну супериорност над паганском филозофијом.

Сређеност Теофиловог материјала, његов дидактички тон и монотон стил можда нису привлачни неким људима. До које мере је проречени отпад можда утицао на тачност његових гледишта сада не можемо рећи (2. Солуњанима 2:3-12). Ипак, до времена његове смрти, око 182. н. е., Теофил је очигледно постао неуморни апологет чија су списа од користи за праве хришћане савременог доба.

[Слика на 30. страни]

Теофил је одважно побијао Отоликусове аргументе

[Извор слике на 28. страни]

Илустрације на 28. и 30. страни су репродукције из публикације Illustrirte Pracht - Bibel/Heilige Schrift des Alten und Neuen Testaments, nach der deutschen Uebersetzung D. Martin Luther’s