Можеш уживати у трајним пријатељствима

ПОСТОЈЕ препреке пријатељствима. У ствари, Библија је прорекла да ће у овим ’последњим данима‘ недостајати љубав, природна наклоност и лојалност (2. Тимотеју 3:1-5; Матеј 24:12). Ови услови доносе са собом провалу усамљености без преседана. Једна особа је рекла: „У мом суседству је као у Нојевој арци. Ако нисте пар не можете се укрцати.“ Сва кривица за ово не може лежати на сваком усамљеном појединцу. У неким деловима света изазови трајним пријатељствима укључују такве ствари као што су честе селидбе, распади породица, безлични и опасни градови и приметно смањење слободног времена.

Становник једног савременог града за недељу дана може доћи у контакт с више људи него што их је један мештанин из 18. века видео за годину дана или чак за цео свој живот! Ипак, данас су односи често површни. Многи се заглибљују у стално дружење и покушаје да се добро проведу. Ипак, морамо признати да је испразна забава с лоше одабраним друговима попут коришћења трња за огрев. Проповедник 7:5, 6 каже: „Боље је слушати опомене мудрог човека, него песму безумника. Јер као што је праштање трња под лонцем, тако је смех безумника.“ Трње брзо производи сјајну и пуцкетаву ватру, али она нема довољно материје да нас греје. Исто тако, бучни другови који се смеју могу нас тренутно растеретити али они неће елиминисати сву усамљеност и неће задовољити нашу потребу за правим пријатељима.

Осамљеност се разликује од усамљености. Неопходно нам је нешто осамљености да бисмо се освежили и тако имали више да понудимо као пријатељ. Када се суочавају са усамљеношћу, многи се одмах окрећу неком облику електронске забаве. Једна студија је установила да је једна од најуобичајенијих реакција на усамљеност гледање телевизије. Ипак, истраживачи су закључили да је продужено гледање телевизије једна од најгорих ствари које можемо урадити када смо усамљени. Оно унапређује пасивност, досаду и фантазирање, постајући тако слаба замена за интеракцију лицем у лице с другим људима.

У ствари, осамљеност може бити веома драгоцена ако конструктивно користимо наше време када смо сами. То можемо урадити тако што читамо, пишемо писма, правимо нешто и одмарамо се. Конструктивна осамљеност укључује молитву Богу, проучавање Библије и медитирање о њој (Псалам 63:7). Ово су начини да се приближимо Јехови Богу, ономе ко би могао бити наш највећи Пријатељ.

Библијски примери пријатељстава

Иако је добро бити пријатељски настројен према многим људима, Библија нас подсећа да „има пријатеља и од брата вернијих“ (Пословице 18:24). Свима нама је потребно неколико присних пријатеља који се заиста брину за нас, чије ће нам пријатељство пружити радост, снагу и мир. Иако су таква права пријатељства данас неуобичајена, неки древни примери су нарочито забележени у Библији. На пример, између Давида и Јонатана је постојало изванредно пријатељство. Шта можемо научити из њега? Зашто је њихово пријатељство било трајно?

У првом реду, оно што су Давид и Јонатан сматрали важним стварима било им је заједничко. Поврх свега, они су делили дубоко осећање оданости Јехови Богу. Приметивши Давидову веру у Бога и његове поступке у одбрани Јеховиног народа  „душа Јонатанова приону за душу Давидову, и Јонатан га заволи као душу своју“ (1. Самуилова 18:1). Дакле, заједничка љубав према Богу помаже пријатељима да се међусобно вежу.

Јонатан и Давид су били снажне личности које су живеле по божанским начелима. Стога су могли поштовати један другог (1. Самуилова 19:1-7; 20:9-14; 24:7). Ми смо заиста благословљени ако имамо побожне пријатеље који су вођени библијским начелима.

И други фактори су доприносили пријатељству Давида и Јонатана. Њихов однос је био поштен и искрен, и поверавали су се један другоме. Јонатан је лојално стављао Давидове интересе испред својих. Он није био љубоморан зато што је Давиду било обећано краљевство; уместо тога, Јонатан га је подржавао емоционално и духовно. А Давид је прихватао његову помоћ (1. Самуилова 23:16-18). На библијски прикладне начине, Давид и Јонатан су показали своја осећања један другом. Њихово побожно пријатељство било је засновано на истинском цењењу и наклоности (1. Самуилова 20:41; 2. Самуилова 1:26). Оно је било несаломиво јер су обоје остали верни Богу. Практиковање таквих начела може нам помоћи да градимо и задржавамо права пријатељства.

Како развијати пријатељства

Да ли тражиш праве пријатеље? Можда не треба да их тражиш далеко. Неки  међу онима с којима редовно контактираш могли би бити твоји пријатељи и можда им је потребно твоје пријатељство. Посебно је што се тиче сухришћана мудро применити савет апостола Павла да се ’раширимо‘ (2. Коринћанима 6:11-13). Међутим, немој се секирати ако сваки покушај да стекнеш пријатеља не доведе до јаке везе. Обично је потребно време да би се развило пријатељство и неће сваки однос бити исте јачине (Проповедник 11:1, 2, 6). Наравно, да бисмо уживали у искреним пријатељствима морамо бити несебични и треба да следимо Исусов савет: „Све што хоћете да чине вама људи, чините и ви њима“ (Матеј 7:12).

Коме је потребно твоје пријатељство? Осим твојих вршњака шта је с млађима и старијима? Пријатељства Давида и Јонатана, Руте и Нојемине, Павла и Тимотеја, сва су укључивала неку разлику у годинама (Рута 1:16, 17; 1. Коринћанима 4:17). Можеш ли проширити своје пријатељство на удовице и друге људе који нису у браку? Размисли и о онима који су нови у твом крају. Можда су изгубили друштво већине или свих својих пријатеља зато што су се преселили или променили свој начин живота. Немој чекати да те други потраже. Ако си хришћанин, стварај трајна пријатељства примењујући Павлов савет: „Братском љубављу будите један према другоме љубазни. Чашћу један другога претеците“ (Римљанима 12:10).

Можемо размишљати о пријатељствима као о облику давања. Исус је рекао да ће нам људи давати ако ми практикујемо давање. Он је такође истакао да има више среће у давању него у примању (Лука 6:38; Дела апостолска 20:35). Да ли си срео људе различитог порекла? Међународни конгреси Јеховиних сведока доказали су да људи различитих култура могу створити права и трајна пријатељства када им је обожавање Бога заједничко.

Чувати пријатељства неокрњенима

Нажалост, такозвани пријатељи понекад једни другима стварају бол. Штетно оговарање, изиграно поверење, недостатак цењења — то је међу стварима које су веома болне кад потичу од некога кога си сматрао правим пријатељем. Шта се може урадити у таквим ситуацијама?

Постави добар пример. Учини све што можеш како би избегао да проузрокујеш непотребну патњу. На неким местима је популарно да се пријатељи шале на рачун недостатака другог. Али грубо понашање или лукавство неће зближити пријатеље чак иако су се наводно ’шалили‘ (Пословице 26:18, 19).

Марљиво ради на томе да задржиш пријатељство. Понекад искрсавају неспоразуми када пријатељи очекују превише један од другог. Пријатељ који је болестан или преокупиран због озбиљног проблема вероватно неће бити у могућности да покаже толико срдачности као обично. Онда, у таквим периодима покушај да будеш пун разумевања и да пружиш подршку.

Решавај проблеме брзо и љубазно. Ако је могуће уради то насамо (Матеј 5:23, 24; 18:15). Увери се да твој пријатељ зна да желиш да задржите добар однос. Искрени пријатељи опраштају један другом (Колошанима 3:13). Да ли ћеш бити такав пријатељ — пријатељ ближи од брата?

Читање и размишљање о пријатељствима само је почетак. Ако доживљавамо усамљеност предузмимо прикладну акцију и више нећемо бити усамљени. Ако се потрудимо можемо стећи праве пријатеље. С некима од њих створићемо посебну везу. Али нико не може заменити Божје место, место највећег Пријатеља. Само нас Јехова у потпуности може знати, разумети и подржати (Псалам 139:1-4, 23, 24). Осим тога, његова Реч нуди величанствену наду за будућност — нови свет где ће бити могуће имати праве пријатеље заувек (2. Петрова 3:13).

[Слике на 5. страни]

Давид и Јонатан су уживали у правом пријатељству, а то можемо и ми