Они су вршили Јеховину вољу

Слеђење Исусових опроштајних речи

УВЕЧЕ 14. нисана 33. н. е. Исус Христ и његових 11 верних апостола пружили су се око стола у горњој соби у Јерусалиму. Свестан близине своје смрти он им је рекао: „Још сам мало с вама“ (Јован 13:33). У ствари, Јуда Искариотски је већ био на свом путу да скује заверу са злим људима који су желели да убију Исуса.

Нико у тој горњој соби није више осећао хитност ситуације од Исуса. Он је добро знао да је сасвим близу патње. Исус је такође знао да ће га његови апостоли напустити баш те ноћи (Матеј 26:31; Захарија 13:7). Пошто је ово била последња Исусова прилика да разговара са својим апостолима пре своје смрти, можемо бити сигурни да су се његове опроштајне речи усредсредиле на ствари од највеће важности.

„Ово чините за мој спомен“

Са својим верним апостолима Исус је увео једну нову прославу која ће заменити јеврејску Пасху. Апостол Павле ју је назвао ’Господова вечера‘ (1. Коринћанима 11:20). Узевши векну бесквасног хлеба Исус је изговорио молитву. Онда је преломио хлеб и дао га својим апостолима. „Узмите, једите, ово је тело моје“, рекао је. Затим је узео чашу вина, упутио захвалну молитву и дао чашу апостолима говорећи: „Пијте из ње сви, јер је ово крв моја, крв новога савеза, која се пролива за многе, ради отпуштања греха“ (Матеј 26:26-28).

Какво је било значење овог догађаја? Као што је Исус указао, хлеб је представљао његово безгрешно тело (Јеврејима 7:26; 1. Петрова 2:22, 24). Вино је симболизовало Исусову проливену крв која ће омогућити опроштење греха. Његова жртвена крв такође би потврдила нови савез између Јехове Бога и 144 000 људи који ће на крају владати са Исусом на небу (Јеврејима 9:14; 12:22-24; Откривење 14:1). Позвавши своје апостоле да учествују у овом оброку Исус је указао да ће они учествовати с њим у небеском Краљевству.

У погледу овог комеморативног оброка Исус је заповедио: „Ово чините за мој спомен“ (Лука 22:19). Да, Господова вечера била би један годишњи догађај, баш као што је то била Пасха. Док је Пасха прослављала успомену на ослобођење Израелаца из ропства у Египту, Господова вечера би се усредсредила на много веће ослобођење — ослобођење откупљивог човечанства из ропства греху и смрти (1. Коринћанима 5:7; Ефесцима 1:7). Штавише, они који би узели симболични хлеб и вино подсетили би се на своје будуће предности као краљева и свештеника у Божјем небеском Краљевству (Откривење 20:6).

Смрт Исуса Христа је заиста била најважнији догађај у људској историји. Они који цене оно што је Исус урадио слушају његову заповест у погледу Господове вечере: „Ово чините за мој спомен.“ Јеховини сведоци сваке године прослављају успомену на Исусову смрт на дан који одговара 14. нисану. Године 1996. тај дан пада 2. априла, након заласка сунца. Срдачно сте позвани да присуствујете у Дворани Краљевства у вашем крају.

 „Нову вам заповест дајем“

Осим што је увео Господову вечеру, Исус је за своје ученике имао и неке опроштајне савете. Упркос њиховом изврсном обучавању, ови људи су имали још много тога да науче. Они нису у потпуности распознали Божју намеру за Исуса, за њих и за будућност. Али Исус није покушавао да тада разјасни све те ствари (Јован 14:26; 16:12, 13). Уместо тога, говорио је о нечему што је од највеће важности. „Нову вам заповест дајем“, рекао је, „љубите један другога. Као што ја вас љубих, љубите се и ви међу собом.“ Исус је затим додао: „По томе ће сви познати да сте моји ученици ако се међу собом љубите“ (Јован 13:34, 35).

На који начин је то била ’нова заповест‘? Па, Мојсијев закон је заповедао: „Љуби ближњега свога као самога себе“ (Левитска 19:18). Међутим, Исус је позвао своје ученике да показују самопожртвовану љубав која би ишла до те тачке да дају живот у корист сухришћана. Наравно, ’закон љубави‘ такође би се примењивао под мање критичним околностима. У свим ситуацијама следбеници Исуса Христа преузимали би иницијативу да испољавају љубав тако што би помагали другима у духовном смислу и на друге начине (Галатима 6:10).

Те последње ноћи Исусовог земаљског живота, љубав је подстакла Исуса да се моли Јехови Богу у корист својих ученика. Делимично, он се молио: „Они су на свету, и ја идем к теби. Оче свети!, сачувај у име своје оне које си ми дао, да буду једно као и ми“ (Јован 17:11). Вредно је пажње да је Исус у молби свом Оцу молио за јединство пуно љубави међу његовим следбеницима (Јован 17:20-23). Требало је да се ’воле међу собом, као што је и Исус волео њих‘ (Јован 15:12).

Верни апостоли су следили Исусове опроштајне речи. И ми треба да се повинујемо његовим заповестима. У овим критичним ’последњим данима‘ љубав и јединство међу правим обожаваоцима важнији су него икада пре (2. Тимотеју 3:1). Заиста, прави хришћани слушају Исусове заповести и показују братску љубав. То укључује послушност његовој заповести да прослављају Господову вечеру.