Достојно прославити Меморијал

БИЛО је то увече 14. нисана 33. н. е. када је Исус увео Меморијал. a Управо је завршио прослављање Пасхе са својих 12 апостола, тако да можемо бити сигурни у вези с датумом. Након што је отпустио издајника, Јуду, „узе Исус хлеб, благослови га, преломи га и даде им, и рече: Узмите, једите, ово је тело моје. И узе чашу, и пошто даде хвалу, предаде је њима, и сви пише из ње. И рече им: Ово је крв моја, крв новога савеза, која се пролива за многе“ (Марко 14:22-24).

Исус је заповедио својим ученицима да прослављају успомену на његову смрт због њене важности (Лука 22:19; 1. Коринћанима 11:23-26). Његова жртва је била једина жртва која је могла искупити човечанство од пута наслеђеног греха и смрти (Римљанима 5:12; 6:23). Хлеб и вино које је употребио били су симболи његовог савршеног тела и његове крви. Знајући првобитни датум, тај догађај можемо славити одговарајућег дана сваке године, баш као што је то био случај с јеврејском Пасхом. Али то морамо радити достојно. Зашто?

Апостол Павле је рекао да они који узимају симболе хлеба и вина ’смрт Господњу објављују, докле он не дође‘ (1. Коринћанима 11:26). Тако би се прослава усмерила на Исусову смрт и њено значење за човечанство. Тај догађај би био озбиљан, време за размишљање о Божјој доброти и о цењењу које треба да имамо према Јехови и његовом Сину (Римљанима 5:8; Титу 2:14; 1. Јованова 4:9, 10). Стога је Павле упозорио: „Зато који недостојно једе овај хлеб или пије чашу Господњу, крив је телу и крви Господњој“ (1. Коринћанима 11:27).

Достојно — како?

Бог очигледно не би био задовољан ако бисмо оскрнавили овај догађај упуштањем у сумњиве поступке или прихватањем паганских обичаја (Јаков 1:27; 4:3, 4). То би искључило популарне догађаје током ускршњег периода. Слеђењем Исусовог упутства да ’ово чинимо [њему] за спомен‘, желећемо да прославимо Меморијал баш онако како га је он и увео (Лука 22:19; 1. Коринћанима 11:24, 25). То би искључило раскош коју су цркве хришћанског света додале тој прослави. New Catholic Encyclopedia признаје да се „данашња миса у великој мери разликује од врло једноставне церемоније коју су следили Христ и његови апостоли“. И честим, чак свакодневним држањем мисе, хришћански свет је скренуо од онога што је Исус намеравао и учинило је то обичним догађајем.

Павле је писао коринтским хришћанима о недостојном учествовању јер је у скупштини искрсао један проблем у погледу Господове вечере. Неки нису поштовали њену светост. Они су са собом носили своју вечеру и јели су пре или током тог састанка. Често су прекомерно јели и пили. Због тога су били  дремљиви а њихови осећаји су отупели. Пошто нису били ментално и духовно приправни они нису могли ’препознати тело‘ и тако су постали ’криви телу и крви Господњој‘. У међувремену, они који нису вечерали били су гладни и такође су постали растројени. Практично нико од њих није био у стању да узима симболе с цењењем и потпуним разумевањем озбиљности тог догађаја — да је прослава била у знак сећања на Господову смрт. То је довело до тога да су били осуђени јер су показивали непоштовање, чак презир према њој (1. Коринћанима 11:27-34).

Потребна је разборитост

Неки су узимали симболе Меморијала иако су касније схватили да није требало да то чине. Они који с правом узимају симболе Меморијала изабрани су од Бога и у ту сврху имају сведочанство Божјег духа (Римљанима 8:15-17; 2. Коринћанима 1:21, 22). Оно што их чини достојнима није њихова лична одлука или опредељење. Бог је ограничио број оних који ће владати с Христом на небесима на 144 000, један релативно мали број у поређењу са свима онима који извлаче корист из Христове откупнине (Откривење 14:1, 3). Одабирање је почело у Исусовим данима, што значи да данас има само мало учесника. И пошто смрт сустиже неке од њих, тај број треба да се смањује.

Зашто неко може неприкладно узимати симболе? То може бити због ранијих религиозних гледишта — да сви верници одлазе на небо. Или то може бити због амбиције или себичности — осећаја да је неко заслужнији од других — и жеље за истицањем. Можда је то последица снажних емоција које настају због озбиљних проблема или неке  трагедије која доводи до тога да особа изгуби интерес за живот на земљи. То такође може бити због блиског дружења с неким ко има небески позив. Сви ми треба да запамтимо да је та одлука искључиво Божја а не наша (Римљанима 9:16). Дакле, ако нека особа, након ’испитивања‘, установи да заиста не треба да узима симболе, она сада треба да се уздржи (1. Коринћанима 11:28).

Нада коју је Бог ставио пред већи део човечанства јесте нада вечног живота на рајској земљи. То је велики благослов који ишчекујемо и такав с којим се лако можемо довести у везу (Постање 1:28; Псалам 37:9, 11). Верне особе ће се управо на земљи састати са својим ускрснулим вољенима и срешће праведне особе старог доба као што су Аврам, Сара, Мојсије, Рава, Давид и Јован Крститељ — који су сви умрли пре него што је Исус отворио пут за небески живот (Матеј 11:11; упореди с 1. Коринћанима 15:20-23).

Они са земаљском надом достојно прослављају Господову вечеру својим присуством и пажњом пуном поштовања, иако не узимају хлеб и вино. Они такође имају корист од Христове жртве, што им омогућава да имају повољан положај пред Богом (Откривење 7:14, 15). Док слушају говор, њихово цењење за свете ствари се појачава а њихова жеља да остану у јединству с Божјим народом посвуда расте.

Ове године, након заласка сунца у уторак 2. априла, прославиће се Меморијал у свим скупштинама Јеховиних сведока широм земље, којих има више од 78 000. Да ли ћеш и ти бити присутан?

[Фуснота]

[Слика на 8. страни]

Јеховини сведоци прослављају Меморијал једном годишње