Ускрс или Меморијал — шта треба да славиш?

ДОК 7. априла зора шири свој црвен сјај на хоризонту, милиони ће изразити добродошлицу свом најсветијем дану у години — Ускрсу. Некада се тај назив односио на 120-дневно раздобље гозби и постова које је почињало празником званим Седамдесетница и завршавало оним што је названо Духови. Данас се овај назив — Ускршња недеља — односи на један једини дан прослављања успомене на Исусово ускрсење — Ускршњу недељу.

Међутим, једне од претходних вечери те исте седмице, милиони других ће се састати да прославе Меморијал Христове смрти, познат и као Господова вечера. То је прослава коју је сам Исус увео своје последње ноћи на земљи. Затим је рекао својим ученицима: „Ово чините за мој спомен“ (Лука 22:19).

Шта треба да славиш?

Порекло Ускрса

Назив Ускрс, који се користи у многим земљама,  не налази се у Библији. Књига Medieval Holidays and Festivals говори нам да је тај „празник назван по паганској богињи зоре и пролећа, Еоји“. А ко је била та богиња? „Еоја је била она која је, према легенди, отворила врата Валхале да би дочекала Балдера, названог Бели бог, због његове чистоте, а такође и бог сунца, јер његово чело човечанству обезбеђује светлост“, одговара The American Book of Days. Она додаје: „Нема сумње да је Црква у својим раним данима усвојила ове старе паганске обичаје и дала им хришћанско значење. Пошто је празник Еоје био у знак прославе обнављања живота у пролеће, било је лако учинити га прославом Исусовог ускрсења из мртвих, чије су јеванђеље они проповедали.“

Ово усвајање објашњава како је у извесним земљама дошло до ускршњих обичаја као што су ускршња јаја, ускршњи зец и врућа пецива с крстом. У погледу обичаја прављења врућих пецива с крстом, „с њиховим сјајним браонкастим врхом означеним ... крстом“, књига Easter and Its Customs наводи: „Крст је био пагански симбол давно пре него што је из догађаја на први Велики петак стекао вечито значење, а хлеб и колачи су понекад били означени њиме у претхришћанско доба.“

У Писму се ове ствари нигде не спомињу нити постоји икакав доказ да су им рани Исусови ученици придавали икакав значај. У ствари, апостол Петар нам говори да се ’зажелимо чистога млека [„које припада речи“, NW], да у њему узрастемо за спасење‘ (1. Петрова 2:2). Зашто су онда цркве хришћанског света усвојиле такве очигледно паганске симболе у своја веровања и обичаје?

Књига Curiosities of Popular Customs одговара: „Непроменљива политика ране цркве била је да се таквим постојећим паганским церемонијама да̂ хришћански значај до те мере да се не могу искоренити. У случају Ускрса промена је била нарочито лака. Радост приликом подизања природног сунца и буђења природе из зимске смрти постала је радост приликом подизања Сунца праведности, приликом Христовог ускрсења из гроба. Неке паганске прославе које су се одвијале око 1. маја такође су биле измењене да би одговарале слављењу Ускрса.“ Уместо да се клоне популарних паганских обичаја и магијских ритуала, религиозне вође су их одобравале и дале им „хришћански значај“.

’Али има ли икакве штете у томе?‘, можда се питаш. Неки мисле да нема. „Када једна религија као што је хришћанство дође до људи споља, она усваја и ’крштава‘ неке народне обичаје који потичу из старијих религија“, каже Алан В. Вотс, епископални капелан, у својој књизи Easter—Its Story and Meaning. „Она одабира и уплиће у литургију народне прославе које изгледа да означавају иста вечна начела која научава Црква.“ За многе је чињеница да је њихова црква одобрила ове прославе и да их сматра светима довољан разлог да их прихвате. Али превиђају се нека значајна питања. Шта Бог мисли о овим обичајима? Да ли нам је пружио икакве смернице које треба следити у овој ствари?

Стећи Божје гледиште

„Ускрс, празник ускрсења нашег Господа, јесте највећи од свих празника хришћанске Цркве“, рекла је Кристина Хоул у својој књизи Easter and Its Customs. И други писци се слажу с тим. „Ниједна светковина или празник у хришћанској години не може се поредити по важности са Ускршњом недељом“, примећује Роберт Џ. Мајерс у књизи Celebrations. Међутим, тиме искрсавају нека питања. Ако је слављење Ускрса толико важно, зашто у Библији не постоји специфична заповест да се то чини? Постоји  ли икакав запис да су Исусови рани ученици славили Ускршњу недељу?

Библија не пропушта да пружи смернице што се тиче тога шта треба а шта не треба славити. Бог је био веома специфичан у томе према древној нацији Израел, и као што је раније примећено хришћанима су пружена изричита упутства да наставе с прослављањем Меморијала Христове смрти (1. Коринћанима 11:23-26; Колошанима 2:16, 17). Једно раније издање дела The Encyclopædia Britannica каже нам: „Ни у Новом завету ни у списима апостолских отаца не постоји никаква индикација слављења ускршњег празника. Светост посебног доба је била идеја која се није налазила у мислима првих хришћана. ... Нити је Господ нити су његови апостоли налазили задовољство у држању овог или било ког другог празника.“

Неки сматрају да је радост таквих празника као и срећа коју доносе довољно оправдање за њихово слављење. Међутим, можемо учити из једне прилике када су Израелци усвојили један египатски религиозни обичај и променили му име у „празник у част Господу“. Они су такође ’поседали да једу и да пију‘ и ’устали да играју‘. Али њихови поступци су веома наљутили Јехову Бога и он их је оштро казнио (Излазак 32:1-10, 25-28, 35).

Божја Реч је веома јасна. Не може бити ничег заједничког између ’светлости‘ истинских веровања и ’таме‘ Сотониног света; не може бити никаквог ’склада‘ између Христа и паганског обожавања. Речено нам је: „Изиђите од њих, одвојите се од њих, говори Господ, не дирајте што је нечисто, и ја ћу вас примити“ (2. Коринћанима 6:14-18).

Пошто је у Библији хришћанима заповеђено да славе само Меморијал — а не Ускрс — онда га треба славити. Како га онда достојно можемо прославити?

[Слика на 5. страни]

Израелски „празник у част Господа“ веома је наљутио Бога

 [Извор слике на 2. страни]

Насловна страна: M. Thonig/H. Armstrong Roberts