Растућа учесталост лоших вести

ДА ЛИ си икада приметио да наслови који објављују лоше вести код читаоца буде више интересовања него они који преносе добре вести? Било да је то новински наслов о некој природној катастрофи или неки светлуцави трач који запљускује насловну страну илустрованог часописа, изгледа да се лоше вести продају боље него добре.

Данас нема оскудице лоших вести. Али понекад се особа пита да ли су лоше вести оно за чим су репортери и журналисти извежбани да трагају и да то ишчепркају — искључивши било које добре вести.

Обилне кроз историју

Заиста, кроз векове је било обиље лоших вести, што је превагнуло у односу на било које добре вести. У аналима историје, теразије су снажно претезале ка људској патњи, разочарању и очају, што је била судбина човечанства.

Размотримо само неколико примера. Књига Chronicle of the World, коју је саставио Жак Легран, доноси збирку прича, од којих је свака написана за одређени датум на који се тај догађај десио али као да ју је испричао савремени журналиста који извештава о том догађају. Из ових добро истражених извештаја, стичемо поглед из птичје перспективе на распрострањене лоше вести које је човек слушао током свог невољног постојања овде на планети Земљи.

Размотримо најпре овај рани извештај из Грчке године 429. пре н. е. Он извештава о рату који се тада водио између Атине и Спарте: „Град-држава Потидеја била је присиљена да се преда Атињанима који су је опколили након што је била доведена до таквог стања глади да су њени становници јели тела својих мртвих.“ Заиста лоша вест!

Настављајући ка првом веку пре наше ере, налазимо сликовити извештај о смрти Јулија Цезара, у Риму, с датумом од 15. марта 44. н. е. „Јулије Цезар је  убијен из потаје. Смртно га је пробола група завереника, од којих су неки његови најблискији пријатељи, док је седео у Сенату данас, мартовске иде.“

Током векова који су следили, лоше вести су и даље обиловале. Један шокантан пример јесте ова вест из Мексика године 1487: „У најспектакуларнијој жртвеној манифестацији икада виђеној у астечком главном граду, Тенохтитлану, срца 20 000 људи жртвована су Хуицилопочтлу, богу рата.“

Није само човекова свирепост обезбеђивала лоше вести већ је и његов нехај допринео тој дугој листи. Изгледа да је велики лондонски пожар био једна таква катастрофа. Извештај из Лондона, у Енглеској, датиран 5. септембра 1666. гласи: „Коначно, након четири дана и ноћи, лондонски пожар је зауставио војвода од Јорка, који је довео морнаричку артиљерију да дигне у ваздух зграде које су биле на путу пожару. Разрушено је неких 400 јутара са 87 цркава и преко 13 000 кућа које су уништене. Зачудо, само је девет људи изгубило живот.“

Овим примерима лоших вести морамо додати и епидемије које су беснеле на многим континентима — на пример, епидемија колере почетком 1830-их. Штампано заглавље које извештава о томе гласи: „Авет колере хара Европом.“ Реалан извештај који следи осликава лоше вести у њиховом застрашујућем најгорем степену: „Колера, непозната у Европи до 1817, шири се на запад из Азије. Већ је десетковано становништво руских градова као што су Москва и Санкт Петербург — а већина жртава је из градске сиротиње.“

Ескалација у недавним годинама

Дакле, иако је истина да су лоше вести животна чињеница кроз забележену историју, скорије деценије овог 20. века пружају доказ да су лоше вести у порасту, да заиста брзо ескалирају.

Несумњиво су ратне вести најгора врста лоших вести које су се чуле у овом нашем веку. Два највећа рата у историји — прикладно названи као Први светски рат и Други светски рат — сигурно су видели лоше вести о којима се извештавало у ужасним размерама. Али то су заиста биле само мрвице лоших вести које је је донео овај несрећни век.

Размотри само неколико наслова који су насумце одабрани:

Први септембар 1923: Потрес руши Токио — 300 000 мртвих; 20. септембар 1931: Криза — Британија девалвира фунту; 25. јун 1950: Северна Кореја маршира на Југ; 26. октобар 1956: Мађари се дижу против совјетске власти; 22. новембар 1963: Џон Кенеди убијен у Даласу; 21. август 1968: Руски тенкови стижу да угуше Прашки устанак; 12. септембар 1970: Отети млазњаци одлетели у ваздух у пустињи; 25. децембар 1974: Циклон Трејси опустошио Дарвин — 66 погинуло; 17. април 1975: Камбоџа пада пред комунистичким снагама; 18. новембар 1978: Масовно самоубиство у Гијани; 31. октобар 1984: Убијена гђа Ганди; 28. јануар 1986: Спејс-шатл експлодира при полетању; 26. април 1986: Совјетски реактор у пожару; 19. октобар 1987: Пропала берза; 25. март 1989: Аљаска погођена изливеном нафтом; 4. јун 1989: Трупе масакрирале протестанте на тргу Тјенанмен.

Да, историја показује да је увек било обиље лоших вести, док су у поређењу с тим добре вести биле ретке. Док су лоше вести ескалирале у скоријим деценијама, добрих вести је бивало све мање с проласком сваке године.

Зашто је то тако? Да ли ће увек бити тако?

Следећи чланак одговориће на ова два питања.

[Извор слике на 3. страни]

СЗО⁄Савез црвеног крста