Јеси ли уравнотежен пионир?

ТАТИНЕ очи блистају док раширених руку ишчекује да његова кћерка направи своје прве тетураве кораке. Кад изненада падне он је охрабрује да покуша поново. Он зна да ће она ускоро стећи равнотежу и снагу.

На сличан начин, новом пиониру је можда потребно време и охрабрење пре него што он или она постигне равнотежу која је потребна да би се успело као пуновремени објавитељ Краљевства. Многи пионири деценијама настављају да радосно служе. Неколицина је избачена из равнотеже неочекиваним променама у својим околностима. Неки су чак изгубили своју радост. У једној земљи је 20 процената оних који су започели пионирење прекинуло у прве две године њихове пуновремене службе. Шта једног пионира може лишити ове најрадосније службе? Може ли се ишта учинити како би се избегло то назадовање?

Иако лоше здравље, финансијске потребе и породичне одговорности могу проузроковати да неки напусте пуновремену службу, камен спотицања за друге био је пропуст да се сачува добра равнотежа између различитих хришћанских одговорности. Равнотежа подразумева „стање у коме ни један део, елеменат, фактор или утицај нема превагу над другим нити је несразмеран у односу на друге“.

Исус Христ је показао својим ученицима како би требало да се обавља дело проповедања и прављења ученика. У својој властитој служби он је такође илустровао како се чува равнотежа. Исус је показао да је јеврејским религиозним вођама недостајала равнотежа рекавши им: „Дајете десетак од метвице, од копра и од кима, а остависте што је најпретежније у закону: правду, милосрђе и верност. А то је требало учинити и оно не остављати“ (Матеј 23:23).

Ово начело се исто тако добро примењује и данас, нарочито на пионирску службу. Подстакнути одушевљењем и добром намером, неки су се латили пионирске службе а да се нису у потпуности припремили за њу или нису узели у обзир све што она укључује (Лука  14:27, 28). Други су постали толико заокупљени службом на терену да су превидели друге важне аспекте хришћанства. Како они могу постићи и сачувати равнотежу?

Остани духовно снажан!

Исус никада није занемаривао своју духовност. Иако су мноштва која су долазила да га слушају и да их лечи имала велике захтеве у погледу његовог времена, он је издвајао време за медитативну молитву (Марко 1:35; Лука 6:12). Уравнотежено пионирење данас такође захтева да особа обилно користи све припреме да остане духовно снажна. Павле је резоновао: „Ти који другога учиш, сам себе не учиш“ (Римљанима 2:21). Сигурно би била грешка испунити све време проповедањем другима а занемарити налажење времена за адекватно лично проучавање и редовну молитву.

Кумико је пионирка већ две деценије. Иако има троје деце и супруга који није у вери, она је кроз искуство установила да је за њу најбоље време за читање и проучавање Библије управо пре него што оде на спавање. Док проучава она нарочито бележи тачке које може употребити у служби на терену тако да би своју свакодневну службу могла одржати свежом и занимљивом. Други успешни пионири устају пре осталих у породици како би уживали у духовном окрепљењу у тихим јутарњим сатима. Ти можда имаш неко друго прикладно време издвојено за припремање за састанке и држање корака с најновијим хришћанским публикацијама. Уколико желиш да сачуваш радост службе, лични студиј није нешто што се може збрзати или занемарити.

Уравнотежавање породичних одговорности

Родитељи који су пионири такође треба да задрже на уму да велики део онога што је за њих „воља Божја“ укључује старање за физичке, емоционалне и духовне потребе њихове властите породице (Ефесцима 5:17; 6:1-4; 1. Тимотеју 5:8). Понекад се чак и супружник који је у вери и чланови породице плаше да неће добијати утеху и подршку од супруге и мајке кад она једном започне с пионирењем. Таква осећања доводе до не баш одушевљене реакције на њену жељу да постане пионир. Међутим, уз добро планирање и промишљеност, може се сачувати равнотежа.

Многи пионири настоје да обаве сву службу проповедања кад чланови породице нису код куће. Кумико, споменута раније, доручкује са својом породицом, ујутру испраћа свог супруга и децу и поново је код куће пре него што се они врате. Она користи понедељак да унапред скува неколико оброка тако да може бити опуштена и да може ручати са својом породицом уместо да је запослена у кухињи. То што у исто време ради више послова, као што су други кућни послови док припрема оброке, такође помаже. На тај начин Кумико чак налази време да позове пријатеље своје деце и да за њих припреми посебне ствари.

Како деца улазе у тинејџерске године често је потребно да им родитељи пруже више пажње у излажењу на крај с новим емоцијама, жељама, сумњама и страховима који их преплављују. То захтева будност и прилагођавање распореда родитеља који је пионир. Узмимо у обзир Хисако, једну пионирку која је мајка троје деце. Шта је она урадила када је њена старија кћерка почела да показује недостатак радости и одушевљења за хришћанске састанке и службу на терену због утицаја светских школских другова? Њеној кћерки је заиста било потребно да усвоји истину и да постане потпуно уверена да је одвојеност од света најбољи пут (Јаков 4:4).

 Хисако прича: „Одлучила сам да свакодневно с њом поново проучавам основне доктрине из књиге Заувек да живиш. У почетку смо могле проучавати само неколико минута, јер се моја кћерка често жалила на јаке стомачне болове и главобоље кад је било време за проучавање. Али редовно сам одржавала студиј. Након неколико месеци, њен дух се у великој мери побољшао, што је за кратко време водило до њеног предања и крштења.“ Сада се Хисако радује пуновременој служби заједно са својом кћерком.

Очеви који су пионири такође треба да пазе да не постану толико обузети бригом за заинтересоване особе на терену и за своје скупштинске обавезе тако да пропуштају да пружају својој деци која одрастају снажну емоционалну подршку и вођство које она заслужују. То није нешто што мушкарац треба да пребаци на супругу. Један запослени хришћански старешина који је већ дуго пионир и који такође води један мали бизнис, налази време да појединачно проучава са сваким од своје четворо деце (Ефесцима 6:4). Осим тога, он се са својом породицом припрема за недељне састанке. Уравнотежени пионири не занемарују своје породице ни материјално ни духовно.

Економска равнотежа

Исправно гледиште о свакодневним потребама јесте још једно подручје на коме пионири треба да настоје да сачувају добру равнотежу. И опет можемо много научити из Исусовог изврсног примера и савета. Он је упозорио да се не буде претерано забринут за материјалне потребе. Уместо тога, охрабрио је своје ученике да Краљевство ставе на прво место, обећавши да ће се Бог бринути за њих као што то чини за остатак свог стварства (Матеј 6:25-34). Слеђењем овог доброг савета многи пионири су годинама могли да остану у пуновременој служби и Јехова је благословио њихове напоре да добију ’хлеб насушни‘ (Матеј 6:11).

Апостол Павле је саветовао сухришћане да ’њихова разумност постане позната свим људима‘ (Филипљанима 4:5, NW). Сигурно, разумност би захтевала да водимо одговарајућу бригу о свом здрављу. Уравнотежени пионири улажу сваки напор да покажу разумност на свом животном путу и у свом ставу према материјалним стварима, знајући да други посматрају њихово понашање. (Упореди с 1. Коринћанима 4:9, NW.)

Млади који се лате пионирске службе треба да се уздржавају од искоришћавања дарежљивости својих родитеља. Ако живе у родитељском дому, било би испољавање добре равнотеже и цењења учествовати у кућним пословима и имати посао са скраћеним радним временом што би им омогућило да дају допринос за одржавање куће (2. Солуњанима 3:10).

Уравнотежени пионири прави благослов

Можда си пионир који марљиво ради на томе да одржи исправну равнотежу. Буди у то уверен. Баш као што је малом детету потребно време да научи да држи равнотежу и хода, многи зрели пионири кажу да им је требало време да постигну равнотежу у старању за све своје дужности.

Ангажовање у личном студију, старање за чланове породице и подмиривање својих властитих материјалних потреба спада у подручја на којима пионири теже за равнотежом. Извештаји показују да многи пионири испуњавају своје одговорности на изванредан начин. Они су заиста благослов за друштво и понос Јехови и његовој организацији.