Борба Касјодора де Рејне за шпанску Библију

У ШЕСНАЕСТОМ веку Шпанија је била опасно место за читање Библије. Католичка црква је наредила инквизицији да угаси и најслабашнији пламичак неортодоксије. Али на југу Шпаније постојао је један млад човек који не само да је читао Писмо, већ се и заветовао да ће га превести на говорни језик тако да би га сваки Шпанац могао читати. Звао се Касјодоро де Рејна.

Рејнино интересовање за Библију било је пробуђено током година које је провео у манастиру Сан Исидро дел Кампо, на периферији Севиље, у Шпанији. Током 1550-их, већина монаха у овом необичном манастиру проводила је више сати у читању Писма него у усредсређивању на своје канонске дужности. И библијска порука је променила њихово размишљање. Одбацили су католичку доктрину у погледу употребе ликова и веровање у чистилиште. Њихова гледишта су неизбежно постала позната у том подручју и плашећи се да ће их шпанска инквизиција ухапсити, одлучили су да побегну у иностранство. Рејна је био један од дванаесторице који су успели да побегну у Женеву, у Швајцарској.

Након што је за длаку умакао, путовао је од једног до другог европског града, успевајући некако да увек буде корак испред својих прогонилаца. Године 1562. фрустрирани инквизитори су у Севиљи спалили његову слику, али чак ни због те бруталне претње Рејна није  устукнуо од свог задатка превођења Писма. Упркос томе што је његова глава била уцењена и што је живео у сталном страху од хапшења, непрестано је радио на свом шпанском преводу. „Изузевши време док сам био болестан или док сам путовао... нисам испуштао перо из руку“, објаснио је он.

За мање од десет година Рејна је завршио посао. Године 1569. његов превод целокупне Библије био је објављен у Базелу, у Швајцарској. Ово изванредно дело био је први комплетни шпански превод са оригиналних језика. Вековима су на располагању биле Библије на латинском, али латински је био језик елите. Рејна је веровао да Библију треба да разумеју сви и ризиковао је свој живот за унапређивање тог циља.

У уводу свог превода, објаснио је своје разлоге. „Забранити Свето писмо на обичном језику неизбежно наноси велику увреду Богу и штети добробити људи. То је очигледно дело Сотоне и оних којима он управља... С обзиром да је Бог људима дао своју Реч, у жељи да је сви разумеју и практикују, свако ко би је забранио на било ком језику не може имати добре мотиве.“

Ова изјава је била смела, с обзиром да је објављена само 18 година након што је индекс књига које је забранила шпанска инквизиција специфично ставио ван закона Библију „на кастилијанском романском [шпанском] или на било ком другом говорном језику“. Рејна очигледно није дозволио да страх од човека обузда његову љубав према истини.

Осим што је имао снажну жељу да Библију учини доступном свим људима који говоре шпански, Рејна је такође желео да уради што је могуће тачнији превод. У свом уводу објаснио је предности превођења директно са оригиналних језика. У латински текст Вулгате увукле су се неке грешке, објаснио је Рејна. Једна од најгрубљих била је избацивање божанског имена.

Божанско име у шпанским преводима

Рејна је схватио да Божје име, Јехова, треба да се појављује у сваком савесном преводу Библије, као што се појављује у оригиналном тексту. Одбио је да следи обичај замењивања божанског имена таквим титулама као што су „Бог“ и „Господ“. У предговору свог превода типичном отвореношћу објаснио је своје разлоге.

„Сачували смо име (Iehoua) из најзначајнијих разлога. Прво, зато што где год се оно може наћи у нашем преводу, исто тако се може наћи и у хебрејском тексту, и нама се чинило да га не бисмо могли изоставити или изменити а да не починимо неверство и светогрђе према Божјем закону, који заповеда да се ништа не уклони нити дода... Обичај [изостављања имена], који је извршио Ђаво, искрсао је из празноверја савремених рабина који су, иако су тврдили да га дубоко поштују, у ствари сахранили Његово свето име, учинивши да Божји народ заборави то име којим је он желео да се разликује од свих других... богова.“

Рејнина жеља вредна хвале да велича Божје име имала је далекосежне последице. Све до наших дана, огромна већина шпанских превода — и католичких и протестантских — следила је овај преседан користећи божанско име кроз њих. У великој мери захваљујући Рејни, читаоци скоро сваког шпанског превода Библије могу лако запазити да Бог има лично име које га разликује од свих других богова.

Вредна пажње је и чињеница да је Јеховино име на хебрејском јасно видљиво на насловној страни Рејнине Библије. Рејна је посветио свој живот племенитом циљу сачувања Божје Речи, чинећи је доступном на језику који милиони људи могу читати.