Школа Гилеад шаље свој 100. разред

БИБЛИЈСКА школа Гилеад Watchtowera игра важну улогу у глобалном објављивању Божјег Краљевства у савремено доба. Откад је Школа Гилеад почела да обучава мисионаре, године 1943, њени дипломци су служили у више од 200 земаља. Другог марта 1996. дипломирао је 100. разред.

Студенти су похађали школу у периоду када је на подручју Образовног центра Watchtowera у Патерсону, у Њујорку, пало више од два метра снега. Не изненађује што је снег падао и на дан њихове градуације. Ипак, дворана је била пуна, а многобројна публика је слушала у Патерсону, у Волкилу, и у Бруклину — укупно 2 878 особа.

Теодор Џерес, члан Одбора за поучавање у Водећем телу, служио је као председавајући. Након срдачне добродошлице присутним гостима из многих земаља, позвао је све да устану и отпевају песму број 52. Двораном се разлегла хвала Јехови док су певали „Име нашег Оца“, из књиге Певајмо хвалоспеве Јехови. Та песма, заједно с коментарима председавајућег о коришћењу образовања да се хвали Јехова, дала је тон програму који ће уследити.

Библијски савет од старијих мужева

Први део програма био је сачињен од кратких говора које је један број дугогодишњих Јеховиних слугу упутило дипломцима. Ричард Абрахамсон, члан особља централе који је започео с пуновременом службом године 1940, подстакао је разред: „Наставите да се прилагођавате.“ Он их је подсетио да су они у свом животу као хришћани већ доживели различите периоде прилагођавања, укључујући и пет месеци њиховог школовања у Гилеаду. Зашто онда треба и даље да се прилагођавају?

Говорник је објаснио да тај израз који је апостол Павле употребио у 2. Коринћанима 13:11 „подразумева прогресиван процес, стално подлагање Јеховином обликовању или прочишћавању особе, истанчавање, тако да особа може удовољити строжим Јеховиним мерилима“. На својим страним доделама дипломци ће се суочавати с новим изазовима својој вери. Биће потребно да науче неки нови језик, да се прилагоде другачијој култури и условима живота и да се адаптирају на другачије врсте подручја. Такође ће морати да буду у контакту с различитим личностима у својим мисионарским домовима и у новим скупштинама. Ако буду пажљиво примењивали библијска начела у свим овим ситуацијама, уз спремност да се прилагођавају, онда ће, као што је апостол Павле записао, моћи и да ’наставе да се радују‘ (NW).

Џон Бар, један од пет чланова Водећег тела који су учествовали у програму, узео је своју тему из 1. Коринћанима 4:9. Подсетио је своје слушаоце да су хришћани призор анђелима и људима. „То сазнање“, додао је, „у великој мери доприноси важности животног  пута једног хришћанина, нарочито кад схвати да оним што каже и оним што ради може знатно утицати на оне који га посматрају, било да су невидљиви или видљиви. Верујем да је ово нешто чега ће бити веома добро да се сетите сви ви драга браћо и сестре из 100. разреда Гилеада, док одлазите у далеке крајеве земље.“

Брат Бар је подстакао 48 студената да задрже у мислима, док помажу овцама сличним особама да сазнају истину, да „бива радост пред анђелима Божјим за једног грешника који се покаје“ (Лука 15:10). Указујући на 1. Коринћанима 11:10, показао је да нечији став према теократским припремама делује не само на нашу браћу и сестре које видимо  већ и на анђеле које не видимо. Колико је само корисно задржати у мислима ову опсежнију слику!

Још један члан Водећег тела, Герит Лош, који је и сам дипломац школе Гилеад, разматрао је такве стихове као што су Псалам 125:1, 2; Захарија 2:4, 5; и Псалам 71:21 како би показао да Јехова ’окружује свој народ‘. Он им пружа заштиту са сваке стране. Да ли ће Бог пружити такву заштиту само током велике невоље? „Не“, одговорио је говорник, „јер је Јехова већ ’зид пламени‘, заштита свом народу. Послератна 1919. година затекла је остатак духовног Израела како горљиво жели да широм света проповеда добру вест о Краљевству као сведочанство свим народима. Они су били представници фигуративног Јерусалима на небесима. Јехова гарантује божанску заштиту тим представницима као групи током времена краја. Ко их онда може ефикасно зауставити? Нико.“ Како охрабрујуће за њих и за све оне који су тесно повезани с њима у вршењу божанске воље!

Јулисиз Глас, старији члан наставничког особља, охрабрио је разред да ’доврши стварање свог прибежишта у Јеховиној светској организацији‘. Прибежиште је ситуација или активност која нарочито одговара способностима или карактеру неке особе. „Ви будући мисионари пронашли сте ваше прибежиште у светској организацији Јеховиних сведока“, објавио је. „Али, колико год да је то сада драгоцено, то је тек почетак вашег живота као мисионара.“ Они треба да се усредсреде на то да добро користе своје способности и да се уклопе у посебне доделе које су им Јехова и његова организација доделили.

Завршни говор у овом делу програма одржао је Волас Ливеранс, члан наставничког особља Гилеада који је 17 година служио у Боливији. „Да ли ћете искушати Бога?“ питао је студенте. Како то треба да ураде? Нација Израела искушала је Бога на погрешан начин (Поновљени закони 6:16). „Очигледно, искушавати Бога тиме што се жалимо или мрмљамо или можда тиме што показујемо недостатак поверења у његов начин вођења ствари јесте погрешно“, изнео је говорник. „Кад стигнете на вашу нову доделу, одуприте се том нагињању“, подстакао је. Који је онда исправан начин да искушамо Бога? „Тако да га држимо за реч, да радимо баш оно што он каже и да затим препустимо исход у његове руке“, објаснио је брат Ливеранс. Као што се види у Малахији 3:10, Јехова позива свој народ: ’Окушајте ме.‘ Он је обећао да ће их благословити ако верно доносе свој десетак у храмску ризницу. „Зашто и на вашу мисионарску доделу не гледате на сличан начин?“ питао је говорник. „Јехова жели да у њој будете успешни, стога га искушајте. Прионите на вашу доделу. Извршите прилагођавања која он жели да извршите. Истрајте. Видите неће ли вас благословити.“ Какав изврстан савет за све оне који служе Јехови!

 Након песме програм је прешао с говора на серију дивних интервјуа.

Практични изрази с терена

Марк Нумар, нови члан наставничког особља Гилеада, позвао је студенте да испричају искуства која су имали у служби на терену док су похађали школу. Она су истакла вредност показивања иницијативе у служби а публици су пружила практичне идеје које би могли користити.

Током свог школовања, студенти у овом разреду Гилеада извукли су посебну корист тако што су могли да се друже с члановима Одбора подружница из 42 земље, који су такође били у Образовном центру Патерсон ради посебне обуке. Многи од њих су дипломирали у Гилеаду годинама раније. Током програма вођени су интервјуи с представницима из 3, 5, 51. и 92. разреда, као и с представницима из Проширене Школе Гилеад у Немачкој. Колико су само били корисни њихови коментари!

Они су испричали како се мисионари осећају док посматрају како на њиховим доделама број хвалилаца Јехове расте од једне шачице до десетина хиљада. Причали су о уделу који су имали у ношењу добре вести до раштрканих домова на Андима и до села у горњем току реке Амазон. Дискутовали су о сведочењу неписменим људима. Причали су о својој борби да науче нове језике и о томе када дипломци реално могу очекивати да ће моћи сведочити и држати говоре на језику као што је кинески. Чак су и демонстрирали примере презентација на шпанском и кинеском. Нагласили су да су мисионари најефикаснији када науче не само језик већ и начин размишљања људи. Причали су о често суровим условима живота у сиромашним земљама и навели: „Мисионари треба да схвате да је та ситуација често повезана са експлоатацијом. За мисионара је најбоље ако осећа као што је Исус осећао — он се сажалио на људе који су били као овце без пастира.“

Након песме програм је наставио говором А. Д. Шродера, члана Водећег тела. Он је имао предност да буде један од првих инструктора у школи Гилеад када је отворена 1943. године. Као прикладно финале програма, осмотрио је тему „Поздрављати Јехову као Сувереног Господа“. Занимљиво разматрање 24. псалма од стране брата Шродера импресионирало је све присутне тиме колика је само величанствена предност поздравити Јехову као Сувереног Господа.

Након уручења диплома и завршне песме, Карл Клајн из Водећег тела закључио је програм искреном молитвом. Како је то био практичан и духовно освежавајућ програм!

У данима након градуације, 48 чланова 100. разреда почело је да одлази на мисионарске доделе у 17 земаља. Али они нису тек започињали своју службу. Они већ имају солидно сведочанство о пуновременој хришћанској служби. Када су се уписали у Гилеад, имали су, у просеку, 33 године живота и посветили су више од 12 година пуновременој служби. Неки од њих су били чланови светске бетелске породице Watch Tower Societyja. Други су служили као путујући надгледници. Један број студената већ је учествовао у неком облику службе на страном подручју — у Африци, Европи, Јужној Америци, на морским острвима и међу групама које у њиховој домовини говоре страним језиком. Али они се сада придружују многим другим мисионарима који су одушевљени што могу рећи: ’Служићемо било где на свету где смо потребни.‘ Њихова искрена жеља је да користе свој живот да величају Јехову.

[Оквир на 27. страни]

Статистички подаци о разреду:

Број заступљених земаља: 8

Број додељених земаља: 17

Број студената: 48

Просечна старост: 33,75

Просек година у истини: 17,31

Просек година у пуновременој служби: 12,06

[Слика на 26. страни]

100. разред дипломаца Библијске школе Гилеад Watchtowera

У доњем списку, редови су нумерисани од спреда према натраг, а имена су за сваки ред наведена слева на десно.

(1) M. Shirley; M. Grundström; D. Genardini; J. Giaimo; W. Shood; P. Phair; C. Buchanan; D. Robinson; (2) C. Pine; B. Kraus; T. Racicot; A. Hansen; T. Beets; J. Berg; N. Garcia; K. Fleming; (3) L. Whinery; L. Whinery; C. Harps; C. Giaimo; T. Berg; C. Mann; V. Berrios; C. Pfeifer; (4) L. Randall; S. Genardini; H. Kraus; R. Fleming; S. D’Abadie; T. Shirley; G. Stevenson; B. Buchanan; (5) T. Robinson; J. Garcia; P. Harps; D. Racicot; F. D’Abadie; M. Phair; G. Stevenson; D. Shood; (6) L. Beets; A. Pfeifer; M. Berrios; J. Pine; L. Mann; P. Randall; J. Grundström; G. Hansen;