Јеховин велики духовни храм

„Имамо таквог првосвештеника... који је служитељ светилишта и истинитог шатора који подиже Господ, а не човек“ (ЈЕВРЕЈИМА 8:1, 2).

1. Коју је припрему пуну љубави Бог приредио за грешно човечанство?

 ЈЕХОВА БОГ је, из своје велике љубави према човечанству, обезбедио жртву за одношење греха света (Јован 1:29; 3:16). Она је захтевала да се живот његовог прворођеног Сина пренесе с небеса у материцу јеврејске девице по имену Марија. Јеховин анђео је јасно растумачио Марији да ће дете с којим ће зачети бити ’названо син Божји‘ (Лука 1:34, 35). Јосифу, Маријином веренику, било је речено о чудотворној природи Исусовог зачећа и сазнао је да ће он бити тај који ће „избавити народ свој од греха његових“ (Матеј 1:20, 21).

2. Шта је Исус урадио кад је имао око 30 година, и зашто?

² Како је Исус растао, мора да је схватао неке од ових чињеница у вези са својим чудесним рођењем. Он је знао да његов небески Отац има да му повери једно животоспасавајуће дело да обави на земљи. Тако је, као потпуно одрастао човек од око 30 година, Исус дошао код Божјег пророка Јована, да би се крстио у реци Јордан (Марко 1:9; Лука 3:23).

3. (а) Шта је Исус мислио речима „Жртве и приносе ниси хтео“? (б) Који је изузетан пример Исус дао свим онима који желе да постану његови ученици?

³ Исус се за време свог крштења молио (Лука 3:21). Очигледно од овог тренутка у свом животу надаље, он је испуњавао речи из Псалма 40:7-9, на шта је касније указао апостол Павле: „Жртве и приносе ниси хтео, али си ми тело приправио“ (Јеврејима 10:5). Тако је Исус показао да је свестан да Бог ’није хтео‘ да се животињске жртве и даље приносе у јерусалимском храму. Уместо тога, он је схватио да је Бог за њега припремио савршено људско тело, да га принесе као жртву. То би уклонило сваку даљњу потребу за животињским жртвама. Показујући своју искрену жељу да се подложи Божјој вољи, Исус је наставио да се моли: „Ево ме, ја идем, (пише за ме на челу књиге) да извршим, Боже, вољу твоју“ (Јеврејима 10:7). Какав је величанствен пример храбрости и несебичне оданости Исус дао тог дана свим онима који ће касније постати његови ученици! (Марко 8:34).

4. Како је Бог показао да одобрава то што је Исус принео себе?

⁴ Да ли је Бог показао да одобрава Исусову молитву при крштењу? Нека нам један од Исусових изабраних апостола да одговор: „Како се Исус крсти, он изиђе из воде. И гле отворише се небеса, и он виде Духа Божјега силазити као голуб и долазити на њега. И гле, глас с небеса проговори: Ово је син мој љубљени, у коме је моје благовољење“ (Матеј 3:16, 17; Лука 3:21, 22).

5. Шта је било представљено дословним храмским олтаром?

⁵ Божје прихватање приношења Исусовог тела на жртву значило је да је, у духовном смислу, у први план дошао један  олтар већи од оног у јерусалимском храму. Дословни олтар где су животиње биле приношене на жртву наговештавао је овај духовни олтар, који је у ствари Божја „воља“ или припрема за прихватање Исусовог људског живота као жртве (Јеврејима 10:10). Због тога је апостол Павле могао писати сухришћанима: „Ми имамо олтар, од кога не смеју јести они који служе шатору [то јест, храму]“ (Јеврејима 13:10). Другим речима, прави хришћани извлаче корист из једне супериорније жртве за искупљивање греха, коју је већина јеврејских свештеника одбацила.

6. (а) Шта је у време Исусовог крштења дошло у први план? (б) Шта титула Месија, то јест Христ, значи?

⁶ Помазивање Исуса светим духом значило је да је Бог сада оформио своје целокупно уређење духовног храма, у којем Исус служи као првосвештеник (Дела апостолска 10:38; Јеврејима 5:5). Ученик Лука био је надахнут да тачно укаже да је година овог веома важног догађаја ’петнаеста година владања цара Тиверија‘ (Лука 3:1-3). То одговара 29. години н. е. — што је тачно 69 годишњих недеља, или 483 године, од времена када је краљ Артаксеркс издао заповест да се зидови Јерусалима поново изграде (Немија 2:1, 5-8). Према пророчанству, ’помазаник, војвода‘ појавиће се те назначене године (Данило 9:25). Очигледно су многи Јевреји били тога свесни. Лука извештава да „народ беше у ишчекивању“ појављења Месије, то јест Христа, што су титуле које потичу од хебрејске и грчке речи идентичног значења, „помазаник“ (Лука 3:15).

7. (а) Када је Бог помазао ’Светињу над светињама‘, и шта је то значило? (б) Шта се још догодило са Исусом приликом његовог крштења?

⁷ У време Исусовог крштења, Божје небеско пребивалиште било је помазано, то јест издвојено, као „Светиња над светињама“ у том великом духовном храмском уређењу (Данило 9:24, NW). ’Истинити шатор [то јест, храм] који подиже Господ, а не човек‘ почео је да функционише (Јеврејима 8:2). Такође, путем свог крштења водом и светим духом, човек Исус Христ је био поново рођен као духовни Син Божји. (Упореди с Јованом 3:3.) То је значило да ће Бог у одговарајуће време поново позвати свог Сина у небески живот, где ће служити с десне стране свог Оца као Краљ и Првосвештеник „по реду Мелхиседекову на све векове“ (Јеврејима 6:20; Псалам 110:1, 4).

Небеска Светиња над светињама

8. Које је нове карактеристике Божји престо на небу задобио?

⁸ На дан Исусовог крштења, Божји небески престо задобија нове карактеристике. Идентификовање савршене људске жртве која би искупила грехе света нагласила је Божју светост насупрот човековој грешности. Божје милосрђе такође је истакнуто тиме што је он сада показао спремност да се утиша, то јест помири. Тако је Божји престо на небесима постао попут најунутрашњије одаје у храму, где је првосвештеник једном годишње улазио са животињском крвљу да би на илустративан начин искупио грехе.

9. (а) Шта је представљала завеса између Светиње и Светиње над светињама? (б) Како је Исус ушао иза завесе Божјег духовног храма?

⁹ Завеса која је одвајала Светињу од Светиње над светињама представљала је Исусово физичко тело (Јеврејима 10:19, 20, Ча). Оно је била та баријера која је задржавала Исуса, док је био човек на земљи, да уђе у присутност свог Оца (1. Коринћанима 15:50). Приликом Исусове смрти, „завеса у храму раздре се на двоје, од горњега краја до доњега“ (Матеј 27:51). Ово је драматично показало да је та баријера која је спречавала Исусов улазак у небо сада била уклоњена. Три дана касније, Јехова Бог је извео  једно изузетно чудо. Он је Исуса подигао из мртвих, не као смртног човека од крви и меса, већ као славно духовно створење „што остаје за све векове“ (Јеврејима 7:24). Четрдесет дана касније, Исус је узашао на небо и ушао у стварну „Светињу над светињама“, „да се покаже сад пред лицем Божјим за нас“ (Јеврејима 9:24).

10. (а) Шта се догодило након што је Исус свом небеском Оцу представио вредност своје жртве? (б) Шта је помазање светим духом значило за Христове ученике?

¹⁰ Да ли је Бог прихватио вредност Исусове проливене крви као искупљење за грехе света? Заиста јесте. Доказ за то дошао је тачно 50 дана након Исусовог ускрсења, на празнични дан, на Педесетницу. Божји свети дух био је изливен на 120 Исусових ученика окупљених заједно у Јерусалиму (Дела апостолска 2:1, 4, 33). Попут њиховог Првосвештеника, Исуса Христа, они су сада били помазани да служе као „свето свештенство, да се приносе приноси духовни“ унутар Божјег уређења великог духовног храма (1. Петрова 2:5). Надаље, ови помазаници формирали су нов народ, Божји „свети народ“, духовни Израел. Од тада, сва пророчанства добрих ствари о Израелу, као што је обећање ’новог савеза‘ забележено у Јеремији 31:31, примењују се на помазану хришћанску скупштину, стварни ’Израел Божји‘ (1. Петрова 2:9; Галатима 6:16).

Друге карактеристике Божјег духовног храма

11, 12. (а) Шта је представљало свештеничко двориште у Исусовом случају, а шта у случају његових помазаних следбеника? (б) Шта представља умиваоница с водом, и како се она користи?

¹¹ Иако је Светиња над светињама представљала „само небо“ на којем је устоличен Бог, све друге карактеристике Божјег духовног храма односе се на ствари на земљи (Јеврејима 9:24). У храму у Јерусалиму постојало је унутрашње свештеничко двориште у којем је био олтар за жртве и велика умиваоница с водом, коју су свештеници користили да би се опрали пре него што би извршавали свету службу. Шта ове ствари представљају у Божјем духовном храмском уређењу?

¹² У случају Исуса Христа, унутрашње свештеничко двориште представљало је његово безгрешно стање као савршеног људског Сина Божјег. Кроз испољавање вере у Исусову жртву, помазаним следбеницима Христа је приписана праведност. На тај начин, Бог се с правом може опходити према њима као да су безгрешни (Римљанима 5:1; 8:1, 33). Стога, ово двориште такође представља приписано праведно људско стање које ти појединачни чланови светог свештенства имају пред Богом. Истовремено, помазани хришћани су још увек несавршени и подложни чињењу греха. Умиваоница с водом у дворишту представља Божју Реч, коју Првосвештеник користи да би прогресивно очистио свето свештенство. Тиме што се подвргавају овом процесу прочишћавања они стичу узвишену појаву која одаје част Богу и привлачи аутсајдере ка његовом чистом обожавању (Ефесцима 5:25, 26; упореди с Малахијом 3:1-3).

Светиња

13, 14. (а) Шта представља Светиња у храму у случају Исуса и његових помазаних следбеника? (б) Шта представља златни свећњак?

¹³ Прва одаја храма представља стање које је супериорније од стања представљеног двориштем. У случају савршеног човека Исуса Христа, она представља његово поновно рођење као духовног Сина Божјег коме је одређено да се врати у небески живот. Након што су били проглашени праведнима на темељу њихове вере у Христову проливену крв, ови помазани следбеници такође су доживели  ово нарочито деловање Божјег духа (Римљанима 8:14-17). Помоћу „воде [то јест, њиховог крштења] и духа“, они су се ’наново родили‘. Као такви, они имају наду да ће бити ускрснути у небески живот као духовни Божји синови, уколико остану верни до смрти (Јован 3:5, 7, ДК; Откривење 2:10).

¹⁴ Свештенике који су служили унутар Светиње у земаљском храму, обожаваоци споља нису видели. Слично томе, помазани хришћани доживљавају духовно стање у којем не учествује нити које у потпуности разуме већина обожавалаца Бога, чија је нада да живе заувек на рајској земљи. Златни свећњак у шатору од састанка представља то просветљено стање помазаних хришћана. Деловање Божјег светог духа, попут уља у жишцима, просипа светлост на Библију. Разумевање које хришћани, као резултат тога, стичу, они не задржавају за себе. Уместо тога, они слушају Исуса који је рекао: „Ви сте светлост света. Нек се сјаји светлост ваша пред људима, да они виде ваша добра дела, и да славе Оца вашега који је на небесима“ (Матеј 5:14, 16).

15. Шта је представљао хлеб на столу с хлебовима за представљање?

¹⁵ Да би остали у овом просветљеном стању, помазани хришћани се морају редовно хранити оним што је представљао хлеб на столу са хлебовима за представљање. Њихов првенствени извор духовне хране јесте Реч Божја, коју они свакодневно настоје да читају и да о њој медитирају. Исус је такође обећао да ће им обезбедити „храну на време“ преко свог ’верног и разборитог роба‘ (Матеј 24:45, NW). Овај „роб“ јесте целокупно тело помазаних хришћана на земљи у било ком специфичном времену. Христ употребљава ово помазано тело да објави информације о испуњавању библијских пророчанстава и пружи правовремено упутство о примени библијских начела у савременом свакодневном животу. Стога, помазани хришћани се с цењењем хране свим овим духовним  припремама. Али подржавање њиховог духовног живота не зависи само од уношења спознања Бога у њихов ум и срце. Исус је рекао: „Јело је моје да извршим вољу онога који ме је послао, и да довршим дело његово“ (Јован 4:34). Слично томе, помазани хришћани доживљавају задовољство у томе што се свакодневно труде око вршења Божје откривене воље.

16. Шта је представљала служба код кадионог олтара?

¹⁶ Ујутро и увече, један свештеник је приносио ка̂д Богу на кадионом олтару у Светињи. Истовремено, обожаваоци несвештеници молили би се Богу док би стајали у спољњим тремовима његовог храма (Лука 1:8-10). „Ка̂д“, објашњава Библија, „значи молитве светих“ (Откривење 5:8, NW). „Нек изађе молитва моја као ка̂д пред лице твоје“, написао је псалмиста Давид (Псалам 141:2, ДК). Помазани хришћани такође високо вреднују своју предност што могу приступити Јехови у молитви преко Исуса Христа. Горљиве молитве које теку из срца јесу попут ка̂да пријатног мириса. Помазани хришћани такође хвале Бога на друге начине, користећи своје усне да би поучили друге. Њихова истрајност кад су суочени с потешкоћама и њихов интегритет под кушњом нарочито су угодни Богу (1. Петрова 2:20, 21).

17. Шта је било укључено у испуњење пророчанске слике коју је пружао први улазак првосвештеника у Светињу над светињама на Дан помирења?

¹⁷ На Дан помирења, израелски првосвештеник је морао ући у Светињу над светињама и запалити ка̂д у златној кадионици у којој је било ужарено угљевље. То се морало урадити пре него што би унео крв жртава за грех. У испуњењу ове пророчанске слике, човек Исус задржао је апсолутни интегритет према Јехови Богу пре него што је принео свој живот као једну трајну жртву за наше грехе. На тај начин, он је показао да савршен човек може задржати свој интегритет према Богу без обзира колики би притисак Сотона извршио на њега (Пословице 27:11). Кад је био испитиван, Исус је користио молитву „вапајем силним и са сузама... [и био је] услишен ради своје побожности“ (Јеврејима 5:7). На овај начин је прославио Јехову као праведног и правоваљаног Суверена свемира. Бог је Исуса наградио тиме што га је ускрснуо из мртвих у бесмртан небески живот. На овом узвишеном положају, Исус поклања пажњу секундарном разлогу за његов долазак на земљу, наиме, да покајничке људске грешнике помири с Богом (Јеврејима 4:14-16).

Већа слава Божјег духовног храма

18. Како је Јехова донео изузетну славу свом духовном храму?

¹⁸ „Слава ће овог дома бити већа него оног првог“, прорекао је Јехова (Агеј 2:9). Тиме што је ускрснуо Исуса као бесмртног Краља и Првосвештеника, Јехова је донео изузетну славу свом духовном храму. Исус је сада у положају да буде ’узрок спасења вечнога свима који га послушају‘ (Јеврејима 5:9). Први који су показали такву послушност били су 120 ученика који су примили свети дух на Педесетницу 33. н. е. Књига Откривења прорекла је да ће коначан број ових духовних синова Израелових бити  144 000 (Откривење 7:4). Након смрти, многи од њих су морали лежати без свести у општем гробу човечанства, чекајући на време Исусове присутности у краљевској моћи. Пророчанска хронологија садржана у Данилу 4:10-17, 20-27 указује на 1914. као на време када Исус треба да започне с владањем усред својих непријатеља (Псалам 110:2). Деценијама унапред, помазани хришћани су жељно ишчекивали ту годину. Први светски рат и пратећи јади човечанства пружили су доказ да је Исус заиста 1914. устоличен као Краљ (Матеј 24:3, 7, 8). Убрзо након тога, пошто је приспело време да „почне суђење од дома Божјега“, Исус је испунио обећање дато његовим ученицима који су умрли: „Опет ћу доћи и узећу вас к себи“ (1. Петрова 4:17; Јован 14:3).

19. Како ће остатак од 144 000 приступити у небеску Светињу над светињама?

¹⁹ Није свих 144 000 чланова светог свештенства коначно запечаћено и нису сви прикупљени у свој небески дом. Остатак још увек живи на земљи у духовном стању које је представљено Светињом, одвојен од Божје свете присутности „завесом“, то јест баријером, свог телесног тела. Како умиру у верности, они истог трена бивају ускрснути као бесмртна духовна створења да би се придружили онима од 144 000 који су већ на небу (1. Коринћанима 15:51-53).

20. Које витално дело у овом времену обављају преостали од светог свештенства, и с каквим резултатима?

²⁰ С толико свештеника који служе заједно с великим Првосвештеником на небу, Божји духовни храм стиче додатну славу. У међувремену, преостали од светог свештенства обављају вредан посао на земљи. Кроз њихово проповедање, Бог ’тресе све народе‘ изразима своје пресуде, како је прорекао у Агеју 2:7. У исто време, милиони обожавалаца описаних као „благо свих народа“ окупљају се у земаљским тремовима Јеховиног храма. Како се они уклапају у Божје уређење за обожавање, и коју будућу славу његовог великог духовног храма можемо очекивати? Ова питања биће истражена у следећем чланку.

Питања за понављање

◻ Који је изузетан пример дао Исус 29. н. е.?

◻ Које је уређење започело с функционисањем 29. н. е.?

◻ Шта су представљале Светиња и Светиња над светињама?

◻ Како се велики духовни храм прославио?

[Питања за разматрање]

[Слика на 17. страни]

Кад је Исус био помазан светим духом 29. н. е., Божји велики духовни храм почео је да функционише