Приближава се тријумф правог обожавања

„Господ ће бити краљ над целом земљом“ (ЗАХАРИЈА 14:9).

1. Шта су доживели помазани хришћани током Првог светског рата, и како је то било проречено?

 ТОКОМ првог светског рата, помазани хришћани су претрпели многе тешкоће и многа затварања од руку зараћених народа. Њихове жртве хвале Јехови биле су озбиљно ограничене, и запали су у духовно заробљено стање. Све то је проречено у Захарији 14:2, где се описује један међународни напад на Јерусалим. Град овог пророчанства јесте ’Јерусалим небески‘, Божје небеско Краљевство и место  ’престола Божјег и јагњетовог‘ (Јеврејима 12:22, 28; 13:14; Откривење 22:3). Божји помазаници на земљи представљали су тај град. Верни међу њима преживели су овај напад, одбијајући да себи допусте да буду прогнани „из града“. a

2, 3. (а) Како од 1919. обожавање Јехове тријумфује? (б) Од 1935, који се развој догађаја одиграва?

² Године 1919. верни помазаници су били ослобођени свог стања заробљеништва, и одмах су искористили период мира који је уследио након рата. Као посланици небеског Јерусалима, они су уграбили ту величанствену прилику да проповедају добру вест о Божјем Краљевству и да помогну у сакупљању последњих чланова 144 000 (Матеј 24:14; 2. Коринћанима 5:20). Године 1931. они су усвојили прикладно библијско име Јеховини сведоци (Исаија 43:10, 12).

³ Од тада, Божји помазани Сведоци никада нису гледали унатраг. Чак их ни Хитлер са својом нацистичком ратном машинеријом није могао ућуткати. Упркос прогањању широм света, њихово дело доноси плодове по читавој планети. Нарочито од 1935. године, њима се придружује међународно ’велико мноштво‘, проречено у књизи Откривења. И они су предани, крштени хришћани и ’опрали су хаљине своје и обелили их у крви јагњета‘, Исуса Христа (Откривење 7:9, 14). Међутим, они нису помазаници, с надом за небески живот. Њихова нада је да наследе оно што су Адам и Ева изгубили, наиме, савршени људски живот на рајској земљи (Псалам 37:29; Матеј 25:34). Данас, велико мноштво броји више од пет милиона душа. Право обожавање Јехове тријумфује, али његов коначни тријумф тек треба да дође.

Странци у Божјем духовном храму

4, 5. (а) Где велико мноштво обожава Јехову? (б) Које предности они уживају, и у испуњењу ког пророчанства?

⁴ Као што је проречено, велико мноштво ’обожава [Бога] дан и ноћ у храму његовом‘ (Откривење 7:15, NW, фуснота). Пошто они нису духовни, свештенички Израелци, Јован их је вероватно видео да стоје у храму у спољашњем дворишту за незнабошце (1. Петрова 2:5). Како је славан постао Јеховин духовни храм, кад су његове међе испуњене овим великим гомилама људи који га, заједно с остатком духовног Израела, славе!

⁵ Велико мноштво не служи Богу у стању које је представљено унутрашњим свештеничким двориштем. Они нису проглашени праведним у сврху да буду Божји усвојени, духовни синови (Римљанима 8:1, 15). Међутим, тиме што испољавају веру у Исусов откуп, они имају чисто стајалиште пред Јеховом. Они су проглашени праведним у сврху да буду његови пријатељи. (Упореди с Јаковом 2:21, 23.) Они такође имају предност да приносе прихватљиве жртве на Божјем духовном олтару. Тако, на овом великом мноштву, пророчанство из Исаије 56:6, 7 доживљава славно испуњење: „Туђине који уз Господа пристану да му служе и да име Господње љубе... њих ћу ја довести на свету гору своју, развеселићу их у мом дому молитвеном, жртве његове и паљенице његове угодно ће ми на мом олтару бити; јер ће се мој дом дом молитве свих народа звати.“

6. (а) Коју врсту жртава приносе странци? (б) На шта их посуда с водом у свештеничком дворишту подсећа?

 ⁶ Међу жртвама које ови странци приносе јесу „плод усана [попут фино припремљеног приноса] које признају име [Божје]“ и ’чињење добра и давање милостиње‘ (Јеврејима 13:15, 16). Велика посуда с водом коју су свештеници морали користити да би се опрали такође је један важан подсетник за ове странце. И они се морају подврћи духовном и моралном чишћењу док им се Божја Реч прогресивно разјашњава.

Светиња и намештај у њој

7. (а) Како велико мноштво гледа на предности светог свештенства? (б) Које су додатне предности добили неки странци?

⁷ Да ли Светиња и намештај у њој имају икакво значење за ово велико мноштво странаца? Па, они никада неће бити у стању које је представљено Светињом. Они нису поново рођени као духовни синови Божји с небеским грађанством. Да ли то чини да осећају завист или похлепну жудњу? Не. Уместо тога, они се радују својој предности да подупиру остатак од 144 000, и показују дубоко цењење за Божју намеру у вези са усвајањем ових духовних синова, који ће с Христом учествовати у подизању човечанства до савршенства. Такође, велико мноштво ових странаца цени Божју велику незаслужену љубазност што им је дао земаљску наду за вечни живот у Рају. Некима од ових странаца, као древним Нетинејима, дате су предности надгледања у помагању светом свештенству b (Исаија 61:5). Од њих, Исус именује ’кнезове у земљи‘ (Псалам 45:17).

8, 9. Коју корист велико мноштво извлачи из разматрања о намештају у Светињи?

⁸ Иако оно никада неће ући у антитипну Светињу, велико мноштво странаца извлачи вредне поуке из разматрања о намештају у њој. Баш као што је свећњаку била потребна константна залиха уља, тако је странцима потребан свети дух да би им помагао да схвате прогресивне истине из Божје Речи, које се прослеђују преко ’верног и разборитог роба‘ (Матеј 24:45-47). Надаље, Божји дух им помаже да се одазову на следећи позив: „Дух и невеста [помазани остатак] говоре: ’Дођи.‘ И који чује нека говори: ’Дођи.‘ И ко је жедан нека дође, и ко хоће нека узме воде живота за бадава“ (Откривење 22:17). Тако је свећњак подсетник великом мноштву на њихову обавезу да светле као хришћани и да избегавају све у ставу, мислима, речи и делу, што би жалостило Божји свети дух (Ефесцима 4:30).

⁹ Сто са хлебовима за представљање подсећа велико мноштво да мора редовно узимати духовну храну из Библије и публикација ’верног и разборитог роба‘, да би остало духовно здраво (Матеј 4:4). Кадиони олтар их подсећа на важност искреног мољења Јехови за помоћ како би задржали свој интегритет (Лука 21:36). Њихове молитве треба да укључе искрене изразе хвале и захваљивања (Псалам 106:1, NW). Кадиони олтар их такође подсећа на потребу да хвале Бога на друге начине, као што је певањем од срца Краљевских песама на хришћанским састанцима и добром припремом да би се дала делотворна ’јавна објава за спасење‘ (Римљанима 10:10, NW).

Потпуни тријумф правог обожавања

10. (а) Који величанствени изглед можемо очекивати? (б) Који се развој догађаја најпре мора одиграти?

¹⁰ Данас се „многи народи“ из свих народа стичу ка Јеховином дому за  обожавање (Исаија 2:2, 3). Потврђујући ово, Откривење 15:4 изјављује: „Ко се неће бојати тебе, Господе, и славити име твоје? Јер си ти једини свет, јер ће сви народи доћи и поклонити се пред тобом, јер се објавише судови твоји.“ Захарија, 14. поглавље, описује шта следи. У блиској будућности, лош став већине народа на земљи достићи ће врхунац док се буду последњи пут окупљали да воде рат против Јерусалима — против земаљских представника небеског Јерусалима. Тада ће Јехова деловати. Као Бог Ратник, он ће се „појавити, [и] ратоваће на народе“ који се усуђују да изврше овај напад (Захарија 14:2, 3).

11, 12. (а) Како ће Јехова реаговати на долазећи глобални напад на обожаваоце у његовом храму? (б) Шта ће бити резултат Божјег рата?

¹¹ „Ово ће бити зло којим ће Господ ударити све народе који би војевали на Јерусалим: тијело ће сваком посахнути док још стоји на ногу, и очи ће сваком посахнути у рупама својим, и језик ће сваком посахнути у устима. И у то ће вријеме бити велика сметња међу њима од Господа, и хватаће један другога за руку, и рука ће се једнога подигнути на руку другога“ (Захарија 14:12, 13, ДК).

¹² Да ли је ово зло дословно или фигуративно, мораћемо да сачекамо и да видимо. Међутим, једна ствар је сигурна. Док Божји непријатељи крећу да изврше свој глобалан напад на Јеховине слуге, биће заустављени изванредним демонстрацијама Божје свемоћне снаге. Њихова уста ће онемети. Биће то као да су им пркосни језици посахнули. Њихов заједнички циљ постаће замагљен за њихове погледе, као да су им очи посахнуле. Физичка снага, која их је окуражила да изврше напад, свенуће. Збуњени, они ће се окренути један на другога у великом покољу. Тако ће сви земаљски непријатељи обожавања Бога бити збрисани. На крају, сви народи биће присиљени да признају Јеховину универзалну сувереност. Пророчанство ће се испунити: „Господ ће бити краљ над целом земљом“ (Захарија 14:9). Након тога, Сотона и његови демони биће свезани док Христова Хиљадугодишња владавина започиње великим благословима чуваним за човечанство (Откривење 20:1, 2; 21:3, 4).

Земаљско ускрсење

13. Ко су ти „који остану од свију народа“?

¹³ Захаријино пророчанство се наставља у 14. поглављу, 16. стиху: „Сви који остану од свију народа који су год на Јерусалим ишли долазиће сваке године да се поклоне краљу, Господу над војскама, и да славе празник сеница.“ Према Библији, сви људи који данас живе и који буду живели до краја овог злог система и који буду просуђени да су непријатељи правог обожавања претрпеће „казну вечне пропасти“ (2. Солуњанима 1:7-9; види такође Матеја 25:31-33, 46). Они неће ускрснути. Вероватно је, онда, да ти „који остану“ укључују оне чланове народа који су умрли пре Божјег коначног рата и за које постоји на Библији темељена нада у ускрсење. „Иде час“, обећао је Исус, „у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божјега и излазиће из њих. И изићиће који су чинили добро у ускрсење живота, а који су чинили зло у ускрсење суђења“ (Јован 5:28, 29).

14. (а) Шта ускрснули морају учинити да би добили вечни живот? (б) Шта ће се десити са сваким ко одбије да се преда Јехови и да практикује право обожавање?

¹⁴ Сви ови ускрснули морају нешто учинити да би се њихово ускрсење показало као ускрсење живота, а не као  ускрсење неповољне пресуде. Они морају доћи у земаљске тремове Јеховиног храма и поклонити се у предању Богу преко Исуса Христа. Сви ускрснули који одбију да то учине претрпеће исто оно зло које ће задесити данашње народе (Захарија 14:18). Ко зна колико ће се ускрснулих радо придружити великом мноштву у прослављању антитипног Празника сеница? Без сумње, биће их много, и као резултат, Јеховин велики духовни храм постаће још славнији!

Антитипни Празник сеница

15. (а) Које су неке истакнуте карактеристике древног израелског Празника сеница? (б) Зашто је током празника принашано 70 јунаца?

¹⁵ Сваке године, од древног Израела се захтевало да слави Празник сеница. Он је трајао једну седмицу и долазио је на завршетку сакупљања жетве. Било је то радосно време захваљивања. У трајању од једне седмице, они су морали живети у привременим склоништима покривеним лишћем дрвећа, а поготово  палминим гранама. Овај празник подсећао је Израел како је Бог избавио њихове очеве из Египта и како се бринуо о њима док су живели у сеницама док су се 40 година селили по пустињи све док нису дошли до Обећане земље (Левитска 23:39-43). Током овог празника, на храмском олтару је жртвовано 70 јунаца. Очигледно, ова карактеристика празника пророчански је предсказивала савршено и потпуно животоспасавајуће дело које је извршио Исус Христ. Користи његове откупне жртве коначно ће потећи ка безбројним потомцима 70 породица човечанства које су потекле од Ноја (Постање 10:1-29; Бројеви 29:12-34; Матеј 20:28).

16, 17. (а) Када је започео антитипни Празник сеница, и како се наставио? (б) Како велико мноштво учествује у прослави?

¹⁶ Тако је древни Празник сеница указивао на радосно сакупљање откупљених грешника у Јеховином великом духовном храму. Антитип овог празника започео је на Педесетницу 33. н. е. с почетком радосног сакупљања духовних Израелаца у хришћанску скупштину (Дела апостолска 2:41, 46, 47). Ови помазаници су разумели да су „гости“ у Сотонином свету јер је њихов „град на небесима“ (1. Петрова 2:11; Филипљанима 3:20). Радосни празник привремено је био помрачен отпадом који је као последицу имао формирање хришћанског света (2. Солуњанима 2:1-3). Међутим, овај празник се наставио 1919. радосним сакупљањем последњих чланова 144 000 духовних Израелаца, за чим је следило сакупљање међународног мноштва из Откривења 7:9.

¹⁷ Велико мноштво је описано као да има палмине гране у рукама, што показује да и они радосно прослављају антитипни Празник сеница. Као предани хришћани, они радосно учествују у делу сакупљања даљњих обожавалаца у Јеховин храм. Осим тога, као грешници, они схватају да немају трајно право пребивања на земљи. Они, заједно с будућим ускрснулима, морају непрестано испољавати веру у Христову откупну жртву све док не достигну људску савршеност на крају Христове Хиљадугодишње владавине (Откривење 20:5).

18. (а) Шта ће се десити на крају Хиљадугодишње владавине Исуса Христа? (б) Како ће на крају право обожавање Јехове тријумфовати?

¹⁸ Тада ће обожаваоци Бога на земљи стајати пред њим у људској савршености без потребе за небеским свештенством. Доћи ће време кад ће Исус ’предати краљевство ономе који је Бог и отац‘ (1. Коринћанима 15:24). Сотона ће бити ослобођен „на мало времена“ да испита усавршени људски род. Сви неверни биће уништени заувек, заједно са Сотоном и његовим демонима. Онима који остану верни подариће се вечни живот. Они ће постати трајни становници земаљског Раја. Тако ће антитипни Празник сеница доћи своме славном, успешном завршетку. Право обожавање ће тријумфовати на Јеховину вечну славу и бескрајну срећу човечанства (Откривење 20:3, 7-10, 14, 15).

[Фусноте]

Питања за понављање

◻ Како је „Јерусалим“ био под нападом током првог светског рата? (Захарија 14:2).

◻ Шта се дешава с Божјим народом од 1919?

◻ Ко данас учествује у прослави антитипног Празника сеница?

◻ Како ће право обожавање потпуно тријумфовати?

[Питања за разматрање]

[Слика на 23. страни]

Палмине гране коришћене су приликом прослављања Празника сеница