Гамалило — он је поучавао Савла из Тарса

МНОШТВО је стајало у мртвој тишини. Само неколико тренутака пре тога скоро да су убили апостола Павла. Такође познат као Савле из Тарса, био је ослобођен од стране римских трупа и сада се суочио с људима на степеништу у близини храма у Јерусалиму.

Дајући руком знак за тишину, Павле је почео да говори на хебрејском, рекавши: „Људи, браћо и оцеви! Чујте што имам сад на одбрану своју да вам кажем... Ја сам Јудејин, рођен у Тарсу киликијскоме, али сам одгојен у овоме граду, код ногу Гамалилових, научен тачном познавању закона отаца наших, и бејах ревнитељ Божји, као што сте ви сви данас“ (Дела апостолска 22:1-3).

Мада му је живот био у опасности, зашто је Павле започео своју одбрану рекавши да га је образовао Гамалило? Ко је био Гамалило и шта је повлачило за собом бити поучен од њега? Да ли је та обука утицала на Савла чак и након што је постао хришћански апостол Павле?

Ко је био Гамалило?

Гамалило је био врло познат фарисеј. Био је унук старца Хилела, који је основао једну од две главне школе унутар фарисејског јудаизма. a Сматрало се да је Хилелов приступ био толерантнији од приступа његовог супарника, Шамаја.  Након уништења јерусалимског храма 70. године н. е., давана је већа предност Бет Хилелу (Хилеловој кући) него Бет Шамају (Шамајевој кући). Хилелова кућа постала је званични израз јудаизма, пошто су све друге секте ишчезле с разорењем храма. Одлуке Бет Хилела често су основа за јеврејски закон у Мишни која је постала темељ Талмуда, а изгледа да је Гамалилов утицај био значајан фактор у Бет Хилеловој доминацији.

Гамалило је био толико поштован да је био први који је назван ра̏ван, што је титула виша од титуле рави. У ствари Гамалило је постао тако високо поштована особа да Мишна каже о њему: „Када је ра̏ван Гамалило старешина умро, слава Торе је престала а чистота и светост [досл. „одвојеност“] су нестале“ (Сота 9:15).

Поучен од Гамалила — како?

Када је апостол Павле рекао мноштву у Јерусалиму да је био ’одгојен код ногу Гамалилових‘, шта је он тиме мислио? Шта је повлачило за собом бити ученик таквог учитеља као што је Гамалило?

Што се тиче такве обуке, професор Дов Злотник с Јеврејског теолошког семеништа у Америци пише: „Прецизност усменог закона, дакле његова поузданост, скоро у потпуности зависи од односа учитељ-ученик: брижљивост од стране учитеља у поучавању закону и ревност ученика у учењу тог закона... Стога су ученици подстицани да седе код ногу изучавалаца... ’и да жедно пију њихове речи‘“ (Авот 1:4, Мишна).

У својој књизи A History of the Jewish People in the Time of Jesus Christ, Емил Шурер осветљава методе равинских учитеља из првог века. Он пише: „Познатији равији често су окупљали око себе велики број младих жељних поуке, да би их темељно упознали с прилично разгранатим и опширним ’усменим законом‘... Поука се састојала од неуморних непрекидних вежби памћења... Учитељ је изнео својим ђацима неколико законских питања да их реше и дозволио им да одговарају на њих или је сам одговарао. Ђацима је такође било дозвољено да учитељу постављају питања.“

С тачке гледишта равија, ризик ђака био је много већи него да само добију пролазне оцене. Они који су студирали код таквих учитеља били су упозорени: „Ко год заборави једну једину ствар од онога што је научио — Писмо му то рачуна као да је постао одговоран за свој живот“ (Авот 3:8). Највећа похвала била је додељена ученику који је био попут „замалтерисаног бунара који не пропушта ни кап воде“ (Авот 2:8). Такву врсту обуке је Павле, тада познат по свом хебрејском имену Савле из Тарса, примио од Гамалила.

Дух Гамалилових учења

Држећи се фарисејског учења, Гамалило је унапређивао веровање у усмени закон. Он је тако стављао већи нагласак на традиције равија него на надахнуто Писмо (Матеј 15:3-9). Мишна цитира Гамалила како каже: „Обезбеди себи учитеља [једног равија] и ослободи се сумњи, јер не смеш дати прекомерни десетак кроз нагађање“ (Авот 1:16). То је значило да када Хебрејски списи нису изричито рекли шта урадити, особа није требало да користи своје сопствено расуђивање или да следи своју савест да би донела неку одлуку. Уместо тога, требало је да нађе квалификованог равија који би за њу донео одлуку. Према Гамалилу, само на овај начин појединац би избегао грешење. (Упореди с Римљанима 14:1-12.)

Међутим, Гамалило је углавном био познат по свом разумнијем,  либералнијем ставу у својим религиозним законским одлукама. На пример, он је показао обзир према женама када је одлучио да ће „дозволити некој жени да се поново уда на основу сведочанства једног сведока [о смрти њеног супруга]“ (Јвамот 16:7, Мишна). Осим тога, да би заштитио разведене жене, Гамалило је увео бројна ограничења у издању књиге распусне.

Овај дух се такође види и у Гамалиловом поступању с раним следбеницима Исуса Христа. Књига Дела апостолских извештава да када су друге јеврејске вође настојале да убију Исусове апостоле које су ухапсили због проповедања, „уста у синедриону један фарисеј, по имену Гамалило, човек од закона, поштован од свега народа, и нареди да апостоли изиђу за час напоље. Па им рече: Људи Израиљци, пазите добро шта ћете чинити с овим људима... И сад вам ја кажем: Прођите се ових људи, пустите их нек иду... Немојте да испаднете као да бисте хтели да се с Богом борите.“ Послушали су Гамалилов савет и ослободили апостоле (Дела апостолска 5:34-40).

Шта је то значило за Павла?

Павла је обучавао и образовао један од највећих равијских учитеља првог века н. е. Нема сумње да је апостолово указивање на Гамалила проузроковало да мноштво у Јерусалиму обрати посебну пажњу његовом говору. Али он им је говорио о Учитељу далеко супериорнијем од Гамалила — о Исусу, Месији. Сада се Павле обратио мноштву као Исусов ученик, а не као Гамалилов (Дела апостолска 22:4-21).

Да ли је обучавање од стране Гамалила утицало на то како је Павле поучавао као хришћанин? Вероватно се строга поука о Писму и јеврејском закону показала корисном за Павла као хришћанског учитеља. Ипак, Павлова божански надахнута писма која се налазе у Библији јасно показују да је он одбацио суштину Гамалилових фарисејских веровања. Павле је усмерио своје сународнике и све остале, не на равијски јудаизам или на традиције које је начинио човек, већ на Исуса Христа (Римљанима 10:1-4).

Да је Павле и даље био Гамалилов ученик уживао би велики углед. Други из Гамалиловог круга помогли су да се уобличи будућност јудаизма. На пример, Гамалилов син Симеон, вероватно Павлов школски друг, одиграо је велику улогу у јеврејској побуни против  Рима. Након уништења храма, Гамалилов унук, Гамалило II, обновио је власт Синедриона, преместивши га у Јавнех. Унук Гамалила II, Јуда Ханаси, саставио је Мишну, која је постала камен темељац јеврејске мисли до дан-данас.

Као Гамалилов ученик, Савле из Тарса је могао постати веома истакнут у јудаизму. Ипак, у погледу такве каријере, Павле је написао: „То што ми беше добитак, то ја сматрам за губитак, Христа ради; јер све држим за губитак према преважном познању Исуса Христа, Господа свога, ради кога све оставих и држим све да је ништа, само да Христа добијем“ (Филипљанима 3:7, 8).

Тиме што је своју каријеру фарисеја оставио иза себе и постао следбеник Исуса Христа, Павле је практично применио савет свог бившег учитеља да се чува тога да ’не испадне као да се с Богом бори‘. Тиме што је престао да прогони Исусове ученике, Павле је престао да се бори против Бога. Уместо тога, тиме што је постао следбеник Христа, постао је један од ’Божјих сарадника‘ (1. Коринћанима 3:9, Ча).

У наше време поруку правог хришћанства и даље објављују ревни Сведоци за Јехову. Попут Павла, многи од њих су начинили упадљиве промене у свом животу. Неки су напустили каријеру која обећава, да би имали већи удео у активности проповедања о Краљевству, што је заиста дело „од Бога“ (Дела апостолска 5:39). Колико су само срећни што су следили Павлов пример, уместо пример његовог бившег учитеља, Гамалила!

[Фуснота]

[Слика на 28. страни]

Као апостол Павле, Савле из Тарса је објављивао добру вест људима из свих народа